Велика Србија
БР. 11.
С0Ј1УН, СРЕДА 20. АПРИЛА 1916.
ГОД. I.
ВЕЛИКА П
виааиииа
ПРЕТП.ТАТА ИЗНОСИ: Месечнп 3 франка тромесечг.о 9 франака, годнши.е 36 фрапака ЦЕНА ОГЛДСИМА : Свтни огласв 0'20 фрап. од ветитног реда, веКп огласп по когодбп. 11оваи се полаже државни.м комесарим. к дппломатсвпи снступЕИшт оиа. ЛИСТ ИЗЛАЗИ С.МШДДП ДО ПОДНЕ Пошту слати преко Крал. Срп 1 'о:Т. Нонеулата у Солуну РУКОИИСИ СЕ НЕ ВРЛГ.АЈУ Сган редакцкје 29 пте Р1о1отпбоп 29 8а!оппјае ПојеДшш бројогп се могу добити у Солупу код агевције „Дпуштва грчке шта.мне* ул. 1> ; лгарохтопу бр. б, олизу главие пошт.с
БРО! 10 саиг.
Дпректор А. ЈОВАНОВИЋ
БРОЈ 10 сант.
ГЕорекло и значај фамозног „менорандума” ј
Пошто смо утврдили, да ген. I Хауел нсма ничег заједничког I са »меморандумом«, неизбеокно “ се намеЈче сваком од нас пптан>е: к‘о је његов творац и у којој мери службенн круговп п јавио мнење у Еиглеској деле мншљење нзнесено у Њему? Дслимпчан одговор на то питаи>е налазнмо у једном чланку, ко.јп .је нисао сам Венпзелос, а ко.ји је нре неколико дана, под насловом: „Бугарофплство у Енглеској“ изпшао у његовом ор гану »Кприкс“. Ево, како се у њему објашњава посредно по _ рекло меморандума: „Бугарофилство у Енглеско.ј још није исчезло. Има у Енглеској кругова, не службених, али озбпљнпх, ко.ји сматрају .још
месеца вратпо пз е држао јавна предаоања о балканском полуострву, који важи жао пх је неколпко месеца с правом као најбољи познава(1914. год.). Онп су дошли у лац Енглеске и који има најбоГрчку са фикс пде.јом даГрчка ље везе у Енглеској. Ево шта је мора уступити Бугарско 1 , Кава- он казао о бугарофилству у Енлу. Вратплп су се потпуно из- глеској: »Енглеско јавно мнење јлечени од те пдеје, обеКавшп које при оцСни људи и народа
Енглеске, где||ско јавно мн>ење ко.је их нОзнаје као беле вране; али то њима ништа не смСта да протура.ју и потурају у Снглеским повпнама п часомисима белсшке н чланке.« Овим речима наишга уваженога прнјатСља не би смо нмали ништа да додамо. Небројени написи у целокупној енглеској
да Ке нскрено раднтп на томе, не испушта морални критеријум штампи о положају Срби.је у
кругу њезиних савезнпка, кОји су публиковани прнлико.м бављења пресголонаследника Алексан-
да Грчка добиЈе концесц;е у нз вида, гнуша се циничког дрМало.ј Азпји, ако престане да жања бугарских владајуГшх крусе н])отнвп захтеву великнх сп- гова и увиђа да су шпекулантла, да Србпја учини концеспје'ство и византинизам својстветш дра Лондону и изјаве енглеБугарској у Македонијн«. менталитету бугарског народа. ских министра } г Д. Дому за нас Узгред да напоменемо, да се Због тога је енглеско јавно мне- су довољан доказ да балкански из овог излагања Ветшзелосо" н>е квитирало са Бугарском још комптет с браћом Бакстн п комвог впдн, да су браћа Бакстн пре Јула 1915. године. Жеља да панијом стоји потпуно усамљен. отишли нзлечени од атшмозно- се што пре оконча овако тежак Наравно да би за ослабеле стп црема Грчкој, алп не пре- рат, припомогла ,је да се из чи-ј српске перве бп.то много прнјат-
ма Србп.јп.
: стог рачунд, али без икаких • није, кад би н у Енглеско.ј као
Последњп напон бугарофилаЈ симпатија нрема Бугарима, по- што је и у Француско), владала
у Енглеској забележен је 1915. год., прплпком корака савезнп
увек за целнсходно споразуме- ка у Београду, Атптш п Софи-
куша остварење оалканског оло- једнодушпост у погледима на ка. Овај балкански блок у кон- !Србију, и као што у Србијн цепцп.јн енглеској није више био влада једнодушност у погледу на
I ти се са Бугарском на штету ји, ради васпостављања балкан- основнца за решење балканског наш однос према Енглеској. Али I Србнје п Грчке. Некада је бу- ског блока. Покушаји су нро-јј иита1!:,а > ве1 " средство у борбиј ни у стању, у коме се данас наI гарофнлство у Европн, а нарочн- пали о бугарски отпор а на, против Немачке. II с тим је свр- лазпмо, не треба да губнмо из I то у Енглеској влад&ло услуж-јначин ко.јн је дефинитпвно о- .шекО! вида даје у нашој великој братI беним круговнма н јавноммне- творио очи енглеским држав- А*ли у Енглеској има и данас. ској љубљеној Русији имамо нсту I њу. Историски узрок тој по.јавн ницима п консолидовао нрео-; гјГ колико људи, као што су бра- појаву као и у Енглеској II као I добро је познат. Бедна сптуа- крет у енглеском јавном мне-|ј^ а Какетн, Бреилсуорд, Ф. Морис, што смо дубоко уверени да ра1 ција споља и изнутра у Србп 'њу на штету Вугара, али пе уТкоји су толико слепи бугарофи- зни Миљуковп викад неће бити јп до 1903. год. II у Грчкој до кормст Ј-рчке н Србпје, већ само 1 -™ н толико мрзе Србију н Грч-:у стању да затвОре Очи великој
1909. год. улила је уверење ве-, Србије.
ку да пх нпкакво неваљалство РусиЈи пред фактом трннаесто-
лпкнм снлама, да је Бугарска Није никаква тајна, да се но->°У га Р ск:0 не >10же ^а освести. ложај Ерчке у енглеском јавном ^ езе неких °Д тпх људи са Бумиењу нагло погоршава. То кон- 1 га рском, излазе из ооима чистог статује и сам Венизелос у гор- Ј|уоеђења и полИтичких погледа њем чланку, изражавајући боја- и залазе У област рачуна и нн-
Јединн фактор на Балкану, који је достојан озбиљне нажње. Бу* гари су нмалп тако јак положај у Енглеској, да сч српски и грчкп делегатп на Лондонској Конференцији увндели да
зан од новог српСко-бугарског блока б з и против Грчке. Мн!;
је потребан огроман напон па сумњамо да и сам ВснизелОс ве-1; вост У пропаганди бугарофилства. рује у могућност оваквога блока Они немају никаквог утицаја на и да је он ту фразу употребио | ток ДР жавних послова и енглезбог чисто унутрашњих поли-11 КРВАВИ
годишње бескрајне оданости Србије према Русији; тако смо исто уверени да високо моралнн енглески државници умСЈу да разликују Бугарску, ко.ја по притереса. То нам и објашњава Њи- знању самога Лорда Сссида, злохово тврдоглавство и издржљи- ставља заробљсне Енглезе, од
да се престиж Бугарске сведе на ниво осталпх балканских држава. Две су околности нарочито допрпнеле да се изврши! тичких прилика у Грчкој. преокрет у Енглеској (наравно у,] и сматрамо, даје и у енглеП0 1> е Д неуморног рада српско- ском јавном мнењу дефинитивно грчких делегата): арогантно држање бугарског делегата Данева и мучки напад Бугара 1913.
Србије која скоро две годинс иде раме уз раме са Енглеском н везује своју судбину за њу.
РЕЖИМ
свршемо са бугарофилством и да I , дш , а „ је оно уступило места нежноЈ и трајној љубави према Србији. Ни-
IX
понос нашег на-
родног предаља — Прадеп, који у
год. на савезннке. Последицејје тач Ј но ' твр ђен>е ВенизелосовоГ 130 ' 1 ™ недрима чува на .1 лепше н на Јин и])еокрета могле се конста- д а с0 » ак0 не у службеним а
товати на фактнма да бугарска претцања прилпком Букуреш-
оно у Озбиљним круговима енглеским налазе грагбви бугаро-
пл ,\ I овора о мпру и турске ј’ филетва.« II ту је диверзију уреокупаццје-Једрена, нису напг-,| ПОТ рс био Венизелос из разлога • ш никаквог одјека у Лондону. ј цартиско-политичке тактике. У-
Знајући колики је утицај јанног мишлења у Енглеско.ј на ток државиих послова, Венизелос .је свим силама и средствима радио да обавести енглеско .јавно мнење. Он ,је позвао у Атину два највећа предтавника буга]) 0 ())илства у Ен■леској, браћу Бакстн, и задр-
редник нашега листа имао ,)е прилике пре месец дана, да разговара у Атини са једним врло угледним Грком, чије име не сме да публикује, јер за то није тражио одобрење; са човеком кога су и Венизелос и доцније владе слале у нарочите мисије у Р2нглеску, који се пре неколико
драгоцеапЈе споменипе српске прошлостп и иајзад придепска околина која је толпки и падчовечански от нор давала много јачој оугарској оружапој и ненаоружаној организацији — варварска зликовачка рука бугарских разбојника у црно је завила. Крв се човеку лоди кад погледа листу невпних жртава, коју, крволочни Вугари, уз припомоћ чувених арамија Турака из Цршилпгата и Дебрешта — крвл,у српсре пејачи ксписаше. Злочин којп тражи освету.
игралп су у српскоЈ револуцнонарној оргавизациЈ'и врло видну улогу. У околинп тпх седа права је костуриица бугарских бандпта, ме?>у којима је било и активпих бугарских офптјгра, која су долазпли да иушвом п камом од Срба стварају Вугаре у Мнћодонпји. II у то време немогућп се осветити срнским орлови.ма, којп се под предзоћењем Бабунског и Глигора, са њима па смрт и живот борнше, искалише свој гњов еада над невипом децом, жснамап изнемоглим старпима. Срамота—достојна имена бугарскога. У варошп Нрилепу су поубијанп спи од Срба ксгјп су се за-
Долговац, Маргарц и СтровЈ'е, због јтокли при уласку Вугара. Убпјени свога новољног теренског положаја су: два српска жандарма од кој‘пх се