Велика Србија

БР. 24.

СОЛУН, УТОРАК 3. МАЈА 1916.

ГОД. 1.

кш СРБВЈД 1а 7К СаВТКЈМЈЗЕ 5ЕК131Е

ПГЕТПЛАТА НЗНОСИ: Месечно 3 франка тромесе'.во 9 франака, гидишле 36 ффаваиа ДК.А ОГЛАСИМА : Ситка огласп 0 30 фран. од петптвог реда, веКп огласп ло погодби. Повад се полаже дрв:авним коиесарпвч н дппловатскпд заступнипт,п*а. ЛПСТ ИЗЛАЗИ СПАКИ ДАН ПО ПОДНЕ Пошту слати вреко Крад, Срп. Ген. Конеулата у Содуну РУКОНИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан редакдије 29 гие Р1о1от^оп 29 8а1оп1цпе Поједпни бројеви се могу добитк у Оолуну код агенцпје „Друштва грчке штампе'* ул. Булгарохтону 6р. б, блвву главве поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАКОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

СБРШЕТАК РАТА?

ЈУРИЈА 0К0 ПРЕСТОЛА

Кад су енглески државнпцп Србије- VI- са својом иопуларнош!.у у народу увек V августу П14. год. објавили, ј Али што је најгоре, Немачка Питслигевцију азбавску треба по-јкао пббедилац вгзлазио. Затнм ша крада рат може да траје н дуже јпритиснута олокадом, псцрпљу- делити па ТЈ^оје. п то: ва оне који јева у Алоавији, која не крију своје од године дана, нас је Србејјући средства спремљена пре о- су се васнитали потурскпм 1пколама|ј сшшати је према Србима и Србији и ухватила тролетница. Ко ћеда вога рата и гледајући, како је и којп даље ниеу ишли, и добили еу к0 ј а у иа ј Н0В11 ј 1Ш песмама велпчају цздржн то? питао се сваки ОД противник нз дана у дан све сил-|;разне положаје у турској државној храброст српске војске и н>енв моралнас, знајућн наша средства н нији не сме да чека, мора да 'адмпниотрациЈБ; за тим долазе они |Ј и е врлине. Интелигенцпја није смела потребе једне земљораднпчке жури са решавајућом бптком. Н0 Ј И су Јдплп средље школе на тур- да покуша нч У једном од наведених ском језику. а продужили иа страна||примера да нротчвно радн већ се је свсје образоваље п ка оне ноја су !прилнчан број из друге групе солииао деца узиматп и вођенп у Беч,; дарисао са народом п повлађује му. Но, ипак није реткост да главари на-

земље, коЈа Је пре непуну го- Двогодишња пипања на свима дину дана завршнла једного- фронтовима, бесним нападпма на

дишње ратовање. Још се нпсмо билп повратилп, кад друга серија енглеских државника пзјави, да је Енглеска готова да рату.је п пет па п двадесет година, само да сабије Немачкој рогове у главу. Ово намјевећ нзгледало као неслана шала; алн смо у дну душе осећали, да може-да буде и мало пстпне у овоме. После неколико месеца ратовања, — а пошто .је рат већ добпо тш! рововске борбе,

широке фронтове (према Русији) н на поједине тачке (на Верде-

одноено у Рим, гдс су отпочели са основом а завршала са унпвсрзктсточигледно, да је рат исцрпљењај| ским °бразовањем, Пајвише нх има имао силно дејство Слабија пробојна снага Нема- је мало. Бећином су на страну ншли чке врши природан утицај на као државни пле султановн нптомци страни и у зСмљи. На страни деца многобројнпх пашалара п бегова Немачка губи сваким даном у албанскпзњТурскп васпитаници сстаочима неутралаца, у земљи се ли су при томе: да је Албанија му- строфнл. Типичан пример имамо у старпојављуЈу пооуне, кор- мора Д а ј С лиманска и да као таква треба да ! Исмајнл Кемалу. Он јебиоОсманима,у дуооког корена, кад су ;б иод , скпм режимом . Мора 1и1а _ п , 1ан т " парламента па могле да избшу за време ратног:„ . ; Л111а н члан турског парламента, па |ј ЈЈ _ " бпти саставнп део Гурске имаериЈе, | к

ну) Немачка није У сп ела да до- | основом а завршали са универзитет- | гло своје «убеђеље,» илипах ђ е ДО циља. . право, више Јв но ^ д а напусте свога протвктора, само ако , тг [Сб је мало одоцнпо са давањем сре* првпх, па онда долазе тргкн. Других, Ј ^ 1 става за жипот. Код албанске интелигенције, то је још чешће н према овоме нзгледа да то код већине шце непопуларно. Највећи -прнсталица османлијске странке за час постане ау-

сложшш су се наши савезницп|! и мооилног стања. Немачка се ч '" ‘* Ј '“"гшч ,кад га после повлачења српскв војскв налазиу шгса1и5 гШозиз-у, то јест ПЛи њеп влада Р да б У де П Р ИНЦ 03 '|из Албанцје, која је Албанцима пре-

да воде »рат нсцрпљења«, па ма колико он трајао, знајући да Немачка са својим савезниии.ма ограђена од светског тржишта, којим нашп савезницп неограннчено располажу, мора да се а раннје или доцни.је исцрпи у тој мери, да у решавајућој бнтци мора да изгуби. II тако су почели да пролазе дани. месеци, па чак н године! Сложнли смо се сви у томе, да ово треба да буде последњи рат у Европн, а да бп се то остварило, Немачка мора бити побеђена, а да бп бпла сигурно побеђена, зторамо че' катн, нпшта много не ризиковати. у Једном кругу, из кога нема из-

владајућег дома турског падишаха. да ла освојену од Турака земљу, Ау-

лаза. У колико се внше нспоља- ДРУ ГИ С У : Албанија вма карактер му- [Стрија посади за некаквог „првдсед-

цезнно слабљење, у тотико| сло.мвпскп, алп је Албанека, којатреба ,нпка владе* у Валонц већег Аусе више мора да напиње, у ко-! д а буде самостална, пли автоаомна стријанца није бнло. Можда бн још лико се више напиње, Ј г толико обдаст, па бнло са владаоцем, илипак јдуго остао такав да се не појавише се брже троши. Борба на Вер-; под г.ротекторством другога, али је !неке концесије које је требало дати Дену, која је заишла у четврти |[г л авно да има своју засебну управу, Талнјанима н од којнх добро отежаше

месец, нема внше циљ, коЈи Ј е ј:у којој пе даду другоме да се меша. имала у почетку: да се покори ‘ Трећи су; Нека буде шта хоће са Алнепријатељ, она се води сада за: 6анијом “ онп ?а оаеЈ који су их престиж, од бруке се не може ! натраг. ' Да би се могло да престане са

тим крвопролићем на Вердену,

шкодовали п којн су им дали ухлебије. Срдем и душом су за своје госнодаре, и њнхова треба да буде, и

решила је Немачка да отпочне томе 11 равцу енергично раде. Са офанзиву на руском н талијан-': последњим је врло мали број Муслоском фронту. ј.маин; већином су Католипл. Борба јв За нас је једно јасно: оно што између њих тоднко развијена да је Иницнјатнва .је на бојном ио- јНемачка није могла да уради пре трешла у племенску мржњу. У аги-

џвпови Исмајилови, али којп му учихгаше те се лицем окрену Италнји и напусти Аустрију, која му се одмах љуто осветила зато. Није бољп ако не гори Дервгап Хима, познати букач албански. Хима је од детињства навикао на диспозицноне фондове Нема тога мнннстарства спољних послова, где он није уштинуо његову касу. Оп је пздавао новине, кад и где му затреба. Писао је за време Хамидово на тур-

љу остављена НемачкоЈ. У ранијим ратовима, много мањих обнма и са много несавршенијпм техничким ередствима, нмати иницпјативу на бојном пољу значило је имати једно нреимућство. Алп данас, где се борбегодена једној, многобројним рововима притврђеној линији ОД много хпљада кплометара,

годин} г , две, много мање може даЦтацији не бирају средства. Спора не-|ј ском н бпо његов а1е,!Т » а Ч11М 0ва -1 уради данас. То је матемахичкијјма да протектори појединих фрак- пао “ г, Р и,,1ао Ј е У та Д° Гурцима и тачно правило. А за нас је ње- ција нису седелп п не селе скрште-< на офанзива само добит. Нема- иих р укУ) ВС ћ своје помажу златом,, чка се слаби њеним офанзивама, ј| кр ј е најважнију улогу пгра. И ако и тако скраћује рок до дака, кад | што рекох пнтелигенција. нема ( ј е ка0 агеит Хамидов а доцнцје по буду наши савезници нашли- да» . . ' је као агецт ламидов, а доцшце по је успех савезннчке офанзиве о-' 0 ^ * ТИПаЈ ’ >Ф1 И бц да има, ;разним варошнма у Евроии п шпију бе^беђен ' на маст * ипак има глзвара, нодстак^»Немачка неће ни по коју це- ' Н У ТИ . Д РУ ГПМ с Р едетипма ' К0 Ј И ид у‘

покренуо свога *Арнаутина» у на албанском језнку и досгављао Младотурцима све нстакнЈтије Албанце, који су сарађнвали на н>еговом лнсту. ИшаО

пшшијатива не значн преимућ ! ну да улази у трећу^ зимурато-} 30 поЈединима, те несвесно спроводе

ство, већ чисту штету; јер ко ксад нанада, тај подноси веће губитке, пошто је цео фронт једнако утврђен и једнаком се снагом бранн. Иницпјатива кошта Немачку Данас скоро 3,000.000 људи; таман толнко, колико је било сгановника у старпм границама

вања«, гласи телеграм, који је} п Р 0Г Р ам вешто добачен од појединих јутрос дошао из Данске. Немачка група, који после сматра вае па је чинила све могућно да још у таље части свога фиса — племена. току 1914. сврши рат; али то Но има н примера, где та иста ннте

ниЈе зависило од ње. Ако отпочне какву акцију великог обима, онда је то почетак свршетка.

легенција мора ићн и иде против свога убеђенл, јер тако хоће они из народа. Оваквнх примера било је у последње време често. Папример: Борба те ‘Фгателигенције са Есад пашом, којн Ј - е

нисао Арнауте. Припадао Је и био агент бечкн и других по десет пута наизменце. Служно је прннцу Виду Једном речју:ПрОданадушаштовам Арнаутан рекнекад поменете његово име. Хасан Бисрија. Овај је уљез арнаутски. Њега и данас не признају за свога саплеменика, јер то није, Од обичног ћатиба у Дебру, успео је да буде иооланик у иарламенту из иростог разлога што се ни један Арнаутин није хтео примити, јер су