Велика Србија

БР. 28.

СОЛУН, СУБОТА 7. МАЈА 1916.

ГОД. 1.

ВЕЛИКА

11РКТПЛА П . А ИЛНОСИ Месечно 3 франка тромеое-^о 9 франака, годншље 36 франака

1ЏЛ1А ОГЛАСИМА : Ситнн огласи 0-20 фрав. од петнтног реда, нећн огласи по иогодбв. Новац, се полаже држаннн* комосарваа и днвлоиатскп* ааступнипгтвнжа. лист излази оЈпУаГ дан но подне Пошту слати иреко Крал. Срп. Ген. Консулата у Солуну РУК0ПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Отан редакције 29 гпе Р1о1отбоп 29 8а1отцпе

Поједнни бројеви се могу добнти у Солуну код агенп,ије „Друшхва грчке штампе“ ул. К . лгароггону бр. 5, бливу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Днректор А. ЈОВАНОВИЋ.

БРОЈ 10 сант.

СРПСКО-ГРЧКИ 7Г0Б0Р

Ф * * ; рат Бугарској јер одлазак српАли не задовољивши се гврђе- ског посланика из Софије са своњем да српско -1 рчки уговор има .јим колегама Споразума није ниГ. М. Н. Стратос бнвши мп- ског догађа.ја да је Грчка тек по чпсто балканскикарактер, г.Стра како значио об.јаиу рата већ пронистар мврине у кабпнету Ве јсле оклевања од 3 месеца прпмн- тос (ваљда штје довољно сигуран?) јсто прекид дипломатских односа. низелосовом, публшсовао је је-ј ла ову клаузулу с обзиром на паводи апсурдне доказе (као да Баш на против, познато је у

дан чланак у женевско.) »Три-; бунн« о значају српско-грчког уговора о савезу. Атински лнстј *Лв Драпо“ донео је тнм но-; водом један чланак који нрево димо у целинп :

предстојећу бугарску опасност је потребно аксиоме доказивати!)Допште свима, да, ако је Србија н на факт да кад бн Аустрија »Да је утовор нмао за цил> и у септембру 1915. један тренунапала Србпју, то би био ев- рат против Аустрије, он бн био, так и помишљала да предухитри ропски рат у коме би Грчка вели он, за Грчку неправичан и Бугарску напавши је прва, она била прпнуђена интервенисатп бесмислен. Грчка није ншсада на'Јсвој план нпје извела баш стога, на страни Сноразума ? себе иримила обавезе да се сга- да не би дала Грчкој изговор за

Наши читаоцп признаће нам, I Ако у пркос нзјавн Веннзе [|ви у службу прохтевима југосло- ' неинтервенцију с обзиром на деда смо верни своме програму лисовој и обавештењима која је [венства у г корпст српског наро'(фанзиван карактер Савеза. који се делом састоји у учврш-јјдао г. ]\1акас још увек може да.« А нпак г. Стратос нризнаје џ ћивању вековннх веза између [битн дискусцје о то.ј клаузули, ;ј (што није опет сасвнм тачно), да Најзад г. Стратос завршује свој Срба и Грка, до сада избегава-јонда остаје .једна ствар а то је је Србија у мају 1914. изјавила чланак П итан>ем, када је Грчка да ће потпо.моћи дииломатски. ј| П р ИЗната за лојалну у јануару Грчку у питању гоњења грчког ! 1915 ^ зашто се онда оптужује

ли што је више могуће говор| званично тумачење те клаузуо српско-грчком уговору који[!ле од стране грчке владе кад две владе супротно тумаче п|је избио европски рат. 13. јула

да смо се само ограннчилп на тврђење у 1. броју »Драпо«, да тај уговор за нас није престао постојати и да није још потпуно примењен — и то отуда што је Грчка друкчије схватнла балканске иптересе него СрбијаЈедан чланак г. М. Н. Стратоса, посланика из Валтоса, који је објављен у женевској »Трибуни« и репродукован је од »Газет д‘ Атен« прннуђава нас да напустпмо хотимнчно ћутање не да бн отворилн дебату о тако деликатном и тугаЉивом пнтању као што је овај уговор чпја је садржтша још тајна, него да би исправили извесне заблуде које су се без сумње нехотице промакле писцу чланка а које би с обзнром на ауторитет бившег миннстра марине у кабинету Венизелосовом могле шкодитн грчко српском савезу, чије ,је одр-

1914. године г. Венпзелос ,је похитао да нзвестп српску вла

ДУ да ће Грчка стрнктно испу- да избегне оружани конфликт са нитн обавезе уговора. А кад је Турском, она је ипак преко свопо том иосле једне министар-

елемента у Малој Азији. Миве-, С ептембру, што ни Је интервелимо 'сасвим гачно«, јер и ако нисала у рат)' против Аустрије ’ е Сро^ЈЈа тала саветовала 1 рчкој и Бугарске. Ако ово иије дијалектика, онда је казуистика.

У јануару 1915. што је Грчка била мољена да интервенише за комаензиције , то .је зато што је она споразумно са Србијом била прокламовала да ће остати неу-

[трална све док се не деси бу-

га представника у Цариграду ске седннце по повратку г. Ве- доставила Порти, ,ца Ее у случају низелоеа с пута а са одобре- конфлшта бити аринуђена да иот њем краљевпм достављено Ср- помогнв ЈГрчку соом својом снагом. бији да ће Грчка бити у ору- А да би дала више тежине и важ-[ жаној прпиравностп н да ће, ности овој изјави наредила је А е- га Н апад и да ће се њена ако Бугарска нападне Србију, лимичну мобилизаци ]У св 0Ј е вОЈске војска ограничитн на то да мотри она ову напастн у томе баш ј|« иримакла две свОЈв дивтиуе ;| на бугарску војску и комите . треба гледати прилагођавање с/ш- грчкоЈ граници. ; у септембру напротив . после оар су Срби помишљали та Д а |јбугарског напада, Грчка је у да протестују против обавезе Д а ' принципу имал а да интервенише, се ставе у службу прохтева а-ј не само што ■ била везана са знског јелинизма у корист I рчке или да оспоравају уговор о савезу под изговором да он циља само Бугарску?!

ско-грчког уговора ириликама суво реним евроискгсм конфликтом. Ннје, у осталом, тачно тврђ>ење, које чини г. Стратос да је ерпско-грчки савез, када .је закључен »имао за циљ да осигура резултате једне борбе,: која се могла сигурно предви дети између Гршсе и Орбије с

Србијом уговором, који г. Стратос признаје као уперен против Бугарске већ и сходно обавези примљеној у августу 1914., а коју је г. Гунарис признао мини-

* * »Српско-грчки уговор закљу-ј чен је у чнсто балканском сми-, слу, велп г. Стратос, н нико1| није ни мислио да му придаје" европски значај«. Да ли је то тачно? Зар ни.је г. Венизелос

Нетачно је такоће твођење г. јстарском изјавом од 10. марта Једне н Бугарске с друге стра- Стратоса жа је Ср бија објавила ■ 1915. год. не«, Јер како потппснпци у^- — ЈУРИЈА 0К0 ПРЕСТОЛА X. лећива срца, прави отац народа алОпласкои Видовим настаје још »ећа ^банског — Всад је оио омиљвна лич-

вора нису моглн нредвидети европски рат, српско-грчки уго-

жање лежало некад толико на|јВор имао Је очигледно за цмљј срцу самом г. Стратосу. осигурање балканске равноте-

же против сваког поремећења како од стране Бугарске тако и Аустрије. А ако Србија — као што то констатује г. Стратос — није позвала тада 1'рчку на сали.ч СоеЈепн, зар то не би >могло бити зато,

тврдио у изјавама учињеним у,! П1ТО Ј°Ј Ј е олагонаклона и приПарламенту 4. октобра 1915. г . »ремена неутралност 1'рчке била да према 1. члану Уговора н! л,ного кориснија него љено уче-

сходно војној конвенци.ји Грчка и Србија имају да се бране узаЈамно против сваког треЛег? И зар нам г. Леон Макас добро обавештен о овоме као и о многоме другом не објашњава према експозеу г. Венизелоса учињеном на министарској седници Држаној под председништвом

анархпја у Албанмјм. Присталица младотурака, махОм Оџе, узимају власт у своје руко. Наста,ју иеђусобна уби*

шће у рату?

Бивши министар марвне изгле-|: одв иа ДР ач ' Код Тиране тукао сеса да је врло рђаво обавештен о 1 ! М ^ тијои ти Р анским > а Кава Ј е са

краља после крвавог Монпангеј- гарском.

војној конвенциЈи закл.}'ченој из[међу обеју земаља јер према свему чини се да она датира од августа 1913., а то ће рећи после српско-грчке победе над 1ту-

ност Ј својој земљи. > 7 прављао је по здравом разумГ, али је управа била праведна, а то је оно, штО је народ ства, пљачке н уцене. Почжње покрет N тражио. ПрОтивници су ровилн проу корист Есад-пашину. Пријатељнј;тиву њега и Албаније. Хоца Рефик ■ њвгови проповедају да је једино Он||Муфтија тирански успели су и* покуспособан повратиги ред и мир у Ал-|[пилн разбиЈену војску, те са приличг банији. Агитација се у том правпу^ним бројем ударе на Драч н опкодв шири и успева. Есад-паша долазж Ујјга, кога је дугн низ месеци Есад јуПишкопеју и са пет хиљада Ариаута начки бранио. Пајзад долазе учестанв нападн на граници Србнје, према охридском округу, које инспиришу бугарски и аустрцјски агенти. Српска

!доста јаком и добро организованом

војском Младотурака, коју су предво- Цвојска прелази грашшу и њен храбри дили турски официри. Енергични Есад | вођа пуковник Петар Мишић послв пробија имфронт и победоносио улази!; нвколико озбиљна окршаја, а нароу Драч. Владавина Есад пашина јеп0-|[чито битке на Краби, где је Арнаузната. Увек правичан, несебичан, бо-Цтима отео шест брзометних топова —