Велика Србија

БР. 46

год. I

СОЛУН, СРЕДА 25 . МА)А 1916.

ВЕЛИКА

ПРЕТНЛА-А ИЗНОСИ: Мвсвчн" 3 франка тромссе .Н" 9 фрлнака, годишн.е 36 фралака це;;а огласиа1а Ситни шласи 0 20 фран. од петвтног реда, иоћи огласи по аогодбп. Новац се полаже дра:авннм комесарнжа н диплоиатски* аиступннштвина ЛИСТ ИЗлАЗИ СНАКИ ДАН 110 ПОДНЕ Пошту слати преко Крад. Срп. Ген. Консулата у Солуну РУКОПНСИ СЕ НЕ ВРАКАЈУ Стан рвдакције 29 гив Р1о1ошбоп 29 8а1оп1г|чв

1 ^ 7 * 5ЕИВ1Н

Појединн бројевн се могу добиги у Солуву код агенције .Др^штва грчке штампе" ул. Кулгарохтову бр. 5, блвзу главпс поште.

БР01 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ.

=^=

БРОЈ 10 сант.

ДОБРО НАМ ДОШАО

Јуначе, тебн, највеКе.м ратнику овога доба, пишем; теби посвеЈту.је.м ове тогше речп од

пред челнчним зпдовпма тврдог Једрена. Али твоја прса беху јача од гвожђа п чвршЈта од

срца, теои којн си, после толи- челика н тн их разрушп да бп кнх пскушења, стигао под оно доказао да сп потомак народа днвно н пптомо наше, балкан- ко.ји је вазда био .јачп од грома ско, поднебље. и силнији од л!уње... Добро нам <)ошпо нпш драгн »Ми смо на.јбо.БИ јунацп. Мп витеок:е. Стао сп ногом на чуве једпнн срупшслш балканског Тино нол.е прослављеног болнога тана«, хвалеЈдИ се говораху БуДојчина, који ,је некада, и ако гарп, онп то сво.је јунаштво заболан преболан, уништио цр- сведочише једне ноЈтп, када те ног Араппна, да бп спасао свој нападоше подло, као што је то народ од нечувенпх покора. у крвп вероломнпцима, алп тп Пет година путујеш, пет го- сп и ту, п ако сањив одмаздпо дпна ратујеш, пет година — то заслужену казну балканском 1 е читава епопе.ја какву су ство- изроду, о којој Те веков 1 ша прирнлн само велнки народн. За чати крвава Брегалннца...

тих нет годнна, тн сн открпо тво.ју псполпнску снагу. ти сп открно тво.ју велику н нлемениту душу, за тих пет годпна,

Али ти си, војниче, ненадмашан у великим делима, јер си ти водио најкултурнију и најхуманпју борбу и ту си показао да си ве

тп си открпо иет великпх чуда }^ и 0;1 сииова највеКих н најнао којима с.е прпча иптром цело! преднијих народа. Ти си према све У а - _ своме вековном непријатељу, који КренЈО сн \ свету ооро\ да ,ј е тво ју браКу натицао на коље, донесеш слоооду п мпр своме так0 племенит, те си одвајао од брату. II ти сн ишао из борбе у ста последњи залогај хлеба да у борбу са несмом м јурио сп 0 држитн живот то.ме, који је иоиз ттобеде у пооеду таквом хи-ј шао д а тн зарије мач у срце. трнном п брзином, да сп за Непрн.јатељу си опраштао, чпнио птесг недеља изоно на сиње си М у таква добра, да је постиморе. Тада ти нисп шттао ко- ђ СНО) слао теби овоје благослолпкп |е непријатељ, тн си само ве Али није само то. Нови крашпао где Је непри.јатељ. Ги ј еии те ПО з на ју као доброг, чеднпсп раснолат ао савременом тех- ног и ИЗВ р СНОГ витеза. Доводио нпком као данас напш савез- си ц ЗВО ре, градио дивне чесме, ници, али зато ти сп распола Н р а1 ; И0 си путеве, оправљао кал>ао једном неКом п силни.јом ; Д р Ме) цодизао паркове, обнављао

!старе и подизао нове цркве,

техником — пожртвовањем н Iнме сн тукао свуда непрн || ства рао си дела која су непознаЈатеље- Само Једно упоређење. | .

Кад Немачка освоји за две илн трп недеље само један срез, она то славн као велику победу. А ту победу она задобија отровним течноетима, загушлдтви.ч гасовнма, силним аеропланима и огромним тоиовима, а тп, — ти сн за шест недеља срушио читаво царство и онда, зар ТО ни.је чудо V Тп сп славно завршио тво.ј |

та чак и воЈницима оних држајва, коЈе важе за најкултурније }на свету.... А када се устреми на Србију .једна нелика европска сила, ти је тако страшпо потуче и унизи, да је седи Кесар молио за мир... »Војници, ви полазите на Србе. Ннајте да су то јунаци које до данас нико не гтобеди: Ето, овако је казао кајзер Вилхелм, када јјје упутио своје корпусе противу

задаЈак, про.јурио ци неирепшд- Србије, али ипак и он није смео напоља п непроходне иланине, да по1)е сам . Не . На малену Сросветио сиг Косово и ослооодио би.ју подигоше се три државе, св °1у дедовину и кад си избгто !д Ве 0Г ЈЈ 0 .м Н е царевине и подмукла на српско море, нозват си Д& Бугарска, која сада иије смела учиншп још једно чудо. отворено да објави рат, него је Нред тврднм Скадром руши опет мучки нанала. Но ти си Се узалуд снага наше браће био и тада оличење несаломл.иве Дрногораца, тако прослављених снаге и духа. Ти си био и гада Јунаштвом, а Бугари ко.ји с по- јачи од челика и силнији од паносом причаху да су балкански кла и ти си изашао опет као апанцн, сташе посрамљени; победилањ непријатељ је посео

твоју домовину, али те ниЈе победио. Јер кад си видео да су ти сви путеви затворени, ти си прегазио непроходне воде, силне и валовите реке, прешао си ненроходне литице и премостио паклене | амбисе, трпео си глад и жеђ, гледао си у силним збеговима јад и чемер, врисак и кукњава нејачи потресла је твоју душу, али ипак ти сн ишао дал>е. Гледао сп како твоји другови малакшу и падају поред непроходних стаза, видео си и такве призоре п страхоте, какве није ни сотона измислио у аду, али ти си са исполинском снагом корача-о напред, јер твој дух није саломио ни германски тон, ни албански пакао, ти си остао непоколебљив п ти си победио-.. Ти си, во.јниче, у сво.јим делима превазишао и наше старе јунаке и ввруЈ. народ, који има таквог војника као што си ти, таки народ не пропада, не, таке народе је само 1 Јровиђење упутило путевима искушења у царство славе, вечитог мира и прогреса. Јер ве■: лика дела траже велике жртве, а велике жртве су потребне да се обезбеде велика дела. Добро нам дошао. јуна ие! ,'бнај да си у Солуну и сети се Нолнога Дојчина. 11ред тобом је Вар дар, српска река, чији су вали измешани са крвавим сузама поробљене Срби.је, а када осетиш [ Тарлијање лаког поветарца, знај да је и то наш, српски ветар који је постао од уздаха поробљене 1 Србије. Спреми се, паоружај се вером V успех нашега праведног |јдела, знај да се бориш за дела , гсоје је благословило Провиђење, веру.ј да ћеш победити, јер су I; с тобом во.јске највећих и нај' Цсилнијих народа и држава. Добро нам дошао, јуначе, и у ј добри час! Овчепољски : Савезшгеке мере Инструкције ген. Москопулоса Као што смо оеЈ> јуче јавнли ! генеуал Москоиулое добио је у Екатарини наредбу, да аос) своју команду узме целу македонску жандармерију и аолицију. 0 мерама, које се имају уоиште аредузети сиоранумеЛе се са генера■ лом Сарајем. }] Неа Алитија» иише да су оба генерала ееЛ конферисала ао овом аитању. Изгледи су , да Ле се сва

отво/Јена иитања /ош данас регулисатн. Блокада грчких обала Јуче из/утра ирокламована је блокада грчкил' обала. Представнггци Сиоразума у Атини саоагитили су грчкој влади, да је блопада об/ављена. Према томе ни једна грчка лаЈја не може ни уЛи ни изиЛи из иристаништа. ('ве грчке лађе, које буду узаиЛене одвегиЛе се у савезничке воде. Последице блокаде веЛ су се осетиле. У моменту. кад се грчка лаЛ/ч иЕда“ долазеЛи из Кавале саремала да баи,и котву у аристашгшту, добила јс наредбу да иде на Ка/шбурну. ЛаЈја .. Патрис и , која /е отаутовала јуче из јутра из солунског пристаништа за Екатарину заустављена је нсс аучини од савезшгчких лађа, али јој је иосле доиуштено да настави иут. Каиетан маринсгис ..Влгххоиулос», који је био инсаектор дирекције иргсстаништа смењен је гс замењен једним франи/усним официром. Бродови чАнатоли * ! гс .» Пелогсонез», гсо/и су требали јуче да отаутују за Кавалу добили су наредбу од каиетана и/шстаништа, Ј 1 да не наауштаГу Солун. Проноси се глас, да су иосла!; шсцгс Саоразума саоииатавајуЛи јј грчкој влади ироглас блокаде тражили гсстовремено гс демобилиза• ,цггју грчке војске гс распуштоње скупштине. Генерал Сарај Москопулосу Генерал Москопулос, команданг 3. пкорпуса, известпо јс у суботу у 4 сата носле подне свога министра о објавп опсадног стаља овом депешом: Овога тренутка ирпмпх од генерала Сараја следећп акт на француском језику: „Због ирилика, од данас се објављује оисадно стање у целој зоии коју с.у савезници окуниралп Сарај*. Влада и опсадно стање По пријему ове депеше мпнцстри су хнтно нозвани у седницу на којој је претресано пптањс о објави онеадног стаља у Маћедонији. После седнпие, унотани о положају грчке јвојске, ноједини министрп дали су Ј новинарима истоветне изјаве које се своде на ове одлуке: Грчка војска неће ићи из Маћедоније пего ће о;стаги где се сада налази. Ми ћемо да гриимо ове што нас снађе, али ипак нећемо' напустиги своју територију пити пма силе која нас може