Велика Србија

БР. 48.

ГОД. I.

СОЛУН, СУ150ТЛ '28. МЛ]А 1916.

ВЕПНКА

СРБИЈА

11РЕТ11ЛА:А ИЗНОСИ: Мес<-чн 1 3 фрпвка ТромесО'.вс 1 9 франака, гмдишн,е :16 ф]>анака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Сигна ог. аси 0 20 фран. од потвтВ"г реда, веки агласи но погодби. Новац се полаже дри:ааннм кммгсарива и диплоиатскн* заотгпнипггвииа.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

ЛИСТ ИЗ.гАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПоштЈ’ <‘. ати преко Крал, Срп. Ген. Консулата у СолуиЈ РУКОПИСИ СЕ ПЕ ВРАТтАЈУ Стан редакпије Коломбо улица бр. 33 8а1ошпп* Појсдини бројопи се могу добити у Со.туву код агевцијс .Дртштва грчке шгампе а ул 1 >ј лгарохтону бр. 5, блиау главве поигге.

БРОЈ 10 сант.

Одисеја руског консула у Бугарској Причања г-ђе Стребуалев У вод. — Сриски рањеници. — Вушри у Скопљу. — Убијапм и Муке руско/ консула. Вугарске лажи.

иљачке.

сву срнску интелигенп,ију. Вешали су| и. стрсљали: учигеље, свештенике, а-ј двокате, чиновникс. Није било ноштеде 1 ш за жене п малу децу.

нас нзлазп командант станпце официр: — Ко сте вг)? Мој муж вадн доку.менга. Вугарвн, црегледавшп пх мрзовољ-

Гускп је конзул у СкОпљу одшрао знашу улогу како у време балканских ратова; тако и за време последњег рата Срба са Аустрнјапцима, Немцима и Бугарима. Госпођа машег конзу Л.ч је у гоку мнОго месеца била ревносна милосрдна сестра, која је дан п

Почетак ниј„ «... добро. .Ја н мој муж очевивалп смо у конзулату, шта ће даље биги. Ву- : змп. сестро, уз.ми ово за успоЈ ' : гарски официри под канама нагураше

мену. Више немам ништа. Ја са.м узела играчку, а »војнику“ сам, милујући га, дала новце. Други ми је иружио сребрни динар наваљујући да га по сваку цену узмсм. У зела сам тај динор да га сачувам

ноћ бднла над српскпм раљвннцима и К ао реликвнју из.Србије, а у замену болесницима од пегавог тифуса. Она је за љ он је добио од мене десет ди . давала помоћ инвалндмма и снромаш-

се у гомнлп у иаш стан. А, ви сте руски конзул. Ми Вам нећемо лравиги чанрас дован ви и ваша жена заробљенпии сте. У опште мн не можемо трпети Русе, зато не очекујте од нас олакшица.

ним српским породицама. Навала бугарских хорда на Скопље затекла ,је конзулову породнцу у Скопљу. Тада почнн.е чнтав нпз мучен.а Стребулајева и њвгове госпође. Иије било моралне муке, коју не бп измислили гнусни Бутари п задалн породпцн руског конзула. То се наставл.ало неколико мессца. Стребулајев се још није опОравио од преживљеннх нервнпх по* треса. Госпођа је пмала .јаче нерве, лакше ,је поднела све страхоте бугарског ропства н мучеља. Пуштамо го спођу Стребулајев да упОзна руско друштво с бугарским расположетем у Опшге, а према Русији п Русима у појодиностима.

нара, Али на један пут облацп бивају све гушћи, етаље све мрачније. Све се више говори о близинп Бугара.!

А шта да се говорп о олакшицама: Према нама су се понашали ул;асно. У прво су ми време и то под стро гим бугарским надзором, донуштали да носећујем ра 1 веие Србе и да да-ј јем повце сиромашвим нородпцама Скопље се ночиље брзо евакуисати. || које су оСтаде без хдеба . А доцнпје Хтела сам и ја с мужем да огиуту- ; су нас држали затвор0не п ми Н и с мо јем. Али нреморена. без снаге. ја сеј| смсди викуда вза1ЈП . Правп хапсеНн . јога разболцм од дпзентерије и није; „ Ј г г ј ј чки р ежИ м. Покушај нротеста, да се било физичке могућности да оставим „ тт • X , 'С конзуло.м велике силе не може тако Скоиље. Нама |е бпло суђено да о Ј . . . посттпати, остао те без розултата. етаиемо и остали смо. А Ја сам још , . Наипотив, бугарским је официрима мпслила, да сада, кад дођу’ Бугари, р г Ј г ’ , " " то чинило велпко задово.љство да се коЈа ће номоћ доћи као иоручена катт т- смеју нама, нашем патриотизму, Руко за рањене Србе, тако и за мирно , ЈЈ - 1 Ј Ј сији и свему што је драго руском становнишгво. Ј Ј г Ј

е наговешгавао ништа|; ио > бани пх мужу у лпне. — Руски конзул! Ја ћу ва.м показати! Сви су Русп гадови, неваљалци и с вама треба поступати као са сто ком. Жалим што овде немам сточног вагона, ја бпх вас у њега бацио. Можете замислити моје дугаевно стање. мој ужас, ужас који се осећа кад се нема снаге. II у исто се време бојим, ужасно страхујем да мој муж не идане и не баци се на неваљалца. Али мој' м.уж стоји сгегнутих песница, оборившп очи к земљи п уснљава се да се покори грубој сили. (настЈвв1»е се)

Алн убрзо настадоше дани иуни узбућења; Скопље опусти, изумре.; Све што је могло отићи, отИшло је. I Остали су рањеници, остали су сами Нрошло је нећ месец дана и нешто 1 , . I беднипи, који нису имали куда да ившие, како су минуле све муке. Али| ду. Остало е турско и арнаутско и сада, када се сетим свега шго смо I сгановништво, ко е 1 е с иритајеном морали претрпети Ја и моЈ мУж, Ја до. радошћу очекивало Бугаре. лазим у стаље, ко.је се граничи без ј Умљем. Испричаћу све по реду, тру-1| Ево бугарске дивизије од 20.000 дећи се да будем доследна. људи, која прилазн Сконљу. Једзн [сриски одред, у коме еу били изме

иароду. Убрзо су дошли у Сконље п Немци. II ту се одмах осетио љихов од-

Грчка демобилише По још непотврђеним вестима из Атнне одлучено је да Грчка демобилише. Оваква одлука била би уосталом логнчка консеквенца досадање политике Скулуднсовог кабнтета. По тим ариватним вестима из Апше влада је орлучила да изврши потпуку демоби.шзацију грчке војске и то на овај начин: Дванаест класа (1892 — 1903) демобилисабе се аотауно.

шани добровољци и регуларне трупе

Девет класа (1904 — 1912) дотрети- 1 ! у , оиће диш одрећено ода/ство. рали бугарску во|ску као подлаце. ° ' /'Дмп 101 л\ 1 Ј С амо две класе 1913 — 1914) остају иод оружјем.

нос према Бугарима. Они су рали бугарску војс Они су заузелп све куће, иа су чак

Указ о демобилпзацији г. Скулудпс ггоднео је .јуче на потпис краљу. Атнна, 27. маја. Између г- Скулудиса и посла-

Целу је Србцју био обузео рат. до иас долазили су одјеци. ДовОзилнЈ су раљенике, довоЗили их у великОмјј на б Р°ЈУ °Д 3000 људи, решио се да броју и морало се, це скрстившп рукој[°Р ани Скоил.о, до иоследње каии крви. бдити над љима. Ја сам се у општсИ’ итав Ј е Д ан трајала неравна борбн, биле бескрајнеи нуне страха и натње. сродила са Србијом и заволела 0 ву ; читав је дан шака срискпх лавова , Најзад нам јавише. да ће нас одвестп дивну збмљу. Рат ме.јејош пише збли ; одбацив а ла бугарски олред од 20.000|ју Софију. Да су били и најмање иажио ц чпршће сввзао с племенито.м јљуди, наносећи му осетне губиткс. жљиви, могли су нам дати аутомо српском душом. Раљеници су сво.јим [И да није било издајничког напада бил, тим нре што сам се ја једвајј иламеним пазриотизмом, својом срдач

и своју коњицу и коње разместили по кућама. А што се тпче бугарских официра и војника, њима еу осгавили да се вап вароши савијају под шаторе. Мп смо молили Бугаре да нас пусте у Русију. Они пам нису ниигга ника ВвЛИКе Британије г. Елиобећалп. Нанрогив, оцртавали су намј! 0 Та постнгнут је СЛвДвћи СПОнашу судбмну најцрњим бојама Данијјр а3 у М; су нам тешко нролазили, а ноћи суј Грчка влада ће расаустити аотауно 12 мобилисаних класа, 9 ће иусгити кућама на душ одсуство, а сомо 2 (1913. и 1914.) задржаће аод заставом.

Блокада ће се дићи. с леђа, који су извршиле арнаутско држала на ногама, гако сам била о- ]] 3 исто? инвора дознаје се да гурске чете, ја сам уверена, да Бу- |ј СЈГ абила од болести и напрезања од ће као аоследица демобилинаи/ије гари не би завдадали Сконљем. Али [!нек 0 лико месепи. Али да би нас по А грчке војске доћи' дизање блокаде муслимани, наоружаци бугарским и [ иизили, дали су нам нросте кочвје. I грчких обала за који дан. чодносили најчудноватије операције, турскпм пушкама, ударили су с леђа.у.ј п0 улсасном времену и још ужа-| НаПДД на Солун без опијања хлороформом, кога није храбре браниоце Скопља. Срби, на [јснијим балканеким путевима око 4 у веаи Са вв стпма О двмобибило доста, као у опште лекова. Неко. шавши се нод унакрсном вагром, јдана бсз сна и готово без хране тре-

ношћу и падчовечанском трпљивошћу изазвалн осећаља одушевљеља. Они су стојички, без и пајмањег роитаља,

сам време била кОд болесника од иегавог тифуса. Како се и сама нисам разболела, још никако не разумем.

Боже

мој, како су наивно и дирљиво

чрпски војници исказивали колико цене старање око њих. Један, кога сам надпедала, вади испод пазуха неку зем•тану играчку и даје ми је:

били су нриморани да устуне своју | С ли смо се кроз дивљапше крајеве. стару нрестоницу Вугарима. Наравно пратила нас Ј - е етража. Ми Бугари су угали у Скопље са из- ! СМо готово гдадовали, али и за оно гдедом херојских нобедилаца, нојури мало хране, што су иам давали, узи

ли су кроз улице у сивим колонама и тада ночињу крваве реиресалије према мирном српском етановништву. Први им је посао био, да уииште

мали су пам огромне новце. Најзад се нађосмо на пуотој желез ничкој станици, са коЈ - е нам је предстојао пут у Софију у вагону. Пред

лизацпЈн грчке воЈске пнтервсантан. ,је овај телеграм из Атине: »Кра.јем ове недеље одржаће се у Будим-Пештп великп ратнн савет. На њему ће узети удела Врховне Команде Немачке, Аустрнје и Бугарске.