Велика Србија

БР. 52

ГОД. 1.

СОЛУН, СРЕДА 1. ЈУНА 1916.

ПРЕТПЛА1А ИЗНОСИ: >!есечв” 3 франки тромесе*.1>о 9 франака, годјвшње 36 франака це:;а огласима Саткв огласв 0 20 фран. ©д петитног реда. аећв огласв ©о вогодби. Новац се пола:ке државнжм Јсоиссарвма н двцломатским заступништвима ЛИСТ ПЗ. 1 АЗИ СВА1.И ДАН 110 ПОДНК Иошгу слати преко Крал. Срп. Геи. Консулата Т Солунт РУКОИИСИ СЕ НЕ ВРАТ.АЈУ Стан редакцијс Коломбо улица бр. 33 6а1ов!цпв

5ЕНВ1Е

Поједини бројеви се могу добитк у Солуну код агепп.ије .Друштва грчке штампе" ул. лгарохгону бр. 5, близу главве поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Русима и нама у споменицу

Гешов.гев орган „ Мир ‘• об.ја впо је под 9. децембром пр. год. један уводни чланак под насловом »0 држави и народу у рату и ! . Пзвесна места из овога ч.танка врло су поучна за Русе н пас, Србе. Она су у толико поучљивија што су нзашла у листу Гешова, министра председннка н »највеђег русофнла у Бугарској. Ту се на једном месту каже: "Бугарскн народ не борп се данас за некп далек ндеал; он не пде за тпм да осваја туђе земље, он је у рат ушао само да оствари сво.је уједпњење, да иод један кров прикупи све свое синове исте крвн, псте расе и нсте вере. У Зајечару и Пироту, у Нишу и Лесковцу, у Сконљу п Куманову, у Велесу и Прилепу, у Битољу и Охрнду, у Дебру и Кичеву, свуда у овнм крајевпма, ко.је смо ослободили* куца бугарско срце, жнве спновп бугарског народа. Од даиа ослобођења они су. постали бугарски грађани, који су свп једнаки пред законом, ко.ји су наша браКа и који имају право на заштиту наше државе«. Кад у органу најумерени.јег минист{)а у Бугарској, и то још русофнла, чптате на уводном месту овакве монструозности, онда се може мпслити шта се иише у другим листовнма у којпма србофопство н русофоиство кључа као у паклу. Далеко је од нас момисао да се понижавамо доказу.јућн чпје срце куца у свпма горњим пределима. Оно што овде хоћемо да нстакнемо то је наук који треба ми н Русн да нзвучемо пз нашег досадањег рада на подпзању и ослобођавању Словена на Балкану. Познато је ча су Бугари дошли до државе посте два рата протнву Турске, од којих је је Дан Србија водила сама, а дру-ј ги у савез}' са Русијом. Слобода ј Сугара сва лежи на руским и српским костима и крви. Неготин и Зајечар, Књажевац и Ботевац пролили су евоју крв за бугарску слободу . непосредно, а сви остали посредно пребегаваЈуКи у Србију и борећи се у редовима наше војске. Бар с.у они зато то чинили да их данас синови оних Бугара, који примив Ши оружје од Србије да се бу-

не противу Турске, предавали га овима п издавали планове српске, ослобођавају од њих самих, да би постали бугарски грађани и били једнаки пред бугарским законом, законом који они нису донели, законом који је за њих т Уђ?!! Руси и ми подигли смо на површину ваздуха п светлости један ропски народ окруживши га љубављу која није знала за границу. Зашто ? За будуКу среКу свег Словенства. Русија у тој љубави учинила нам је н неправде- У тежњи да тај роб, што пре стресе дуговековно блато и срам, одузе од нас, нешто милом а нешто прекором да нисмо-добри Словени, земље и градове и даде их новој држави, да би је тиме довела у што ближи додир са западом — изображеном — Европом. Тако су постали робље робова Срби видински, трнски и Кустендилски; тако је бугарским робом постао Свети Краљ Милутин чиЈе мошти почивају у софијској катедрали која носи његово име и у којој се Бугари моле Богу. Не, они ту могу приносити молитве само ђаволу. Бог је с нама. Ова нас је неправда од руске стране бблела, али ми смо трпели Словенства ради. Данас ми у словенској породици добијамо сатисфакцију, јер су се наше концепције о балканској словенско.ј правичности показале потиуно тачне. Зато и бележимо ово у нашу и руску споменицу. Бугаре, пак, од министра до обичног земљорадника, остављамо да се међусобно обмањују и да осло-1 бођавају своје ослободиоце. I).

У Албанији ври Весги из Албаније говоре о ужа сном терору, соји нодвоси нлбански н 1 ро ј 01 Бугаро-Немаиа. Заведени I фрнторима и другвм аустријсквм а гентима, многи Арнаути су се нада ли неко.м добру, и ако их Аусгрија окуиира. Међутим брзо еу се разочарали. Је.р првим уласком БугароНемаца у арнаутска села, отпоч<ло се узимање реквизиције: стоке, жита, сена, смока и свих других намирница које је имао арнаутски сељак. Арнаути не навикнутп да дају јер им Србија није никад узимала ниигга, по

чели су да се буне прогив такве иља; чке. Бугаро-Немци, да би умприлп народ албански, наместили су безброј вешала, но свима веБим местима н I на њима обесили већи број угледни ј јих муслимана. Нарочиго с}- вешани пријатељи Есад паше. То је учинило I те су се многа места у Албанији иобунила и местимипе поубијала а ме' стимипе протерала бугаро-немачке посаде. Сад су Бугари и Немцп поста ли још необазривији према арнаугј ском свету. Траже се некакви „српски агенти“ међу Арнаутима да нх без икаквог локаза осуђују и вешају. Разуме се да су увек на ирвом меету народни првапи. 51ноги су се Арваути одметнули и нобеглп у планнне, да с пушком у руцп бране себе и своје. Бугаро-Немци одредили су јака вој ничка оделења, која крстаре заједно са комитама кроз арнаутска села ц чине све могуће злочине, нарочиго према породицама одметникн. Пља ј чкају, убпјају нејач и бешчасте жен ]ске где год дођу. Да 6п здо бпло што веће, наоружали <у неколико зликоваца Арнаута—католика који за пљачку и малу цовчану награду чине ужасе. II тако је за вечита временг изгубљено „нријатељетво« између Арнаута и Бугаро Немаца, ко.је се оснивало на лажима разних агената, а које у етвари није никад ни ностојало. П. Рачић.

Руска офапзива Одјек у светској штампи Париз, Зх. маја. Руске победе изазвале су овде оп шту радост. Војии критичар „Ж.урнала“ пише да руске победе узпмају размере које подсећају на њихове колосалпе усне хе у почегку рата. Више од 100.000 заробљеника за 6 дана. То се нвје видело ог велнких дана Давова Пше мисла. Ца чак ни Немци, кад су у позиатој трагичиој недељи иали у њих< вс руке Варшава и Повогеорги јевск заробили су свега БО 000 зароб љеника.“ >ПтиЖурнал» ииш<: »Догађаји носледњих дица нису само важни но броју губитака. Они ће ноказати, да ли Н' мци имају још људи на рнено ложењу јер ако их имају пеће доиу стити да н.пхови савбзници буду ир< • гажени. То би и за њих била ката строфа. Прс 3 месеца Пемци су још имази резерве, али‘ ако их је Верден стао пола милиона људв као нпо је вероватно оци не могу ввше вмати великпх резерви*.

„Фигаро> пцше: „Рускп успеси су у толико значајнијп, што овог пута слава се враћа левом руском крилу. Садашње борбе отварају нашим савезницима иут за Черновпц. Станислав п Кариате«. Ерве у »Вцкгоар« прциисује велику важност новој руској офанзиви. ■ «Ехо де 11ари» иигае: «Руси су господари Стриие и Дњестра и маргаирају ка Владпмировском“. «Дирихер Пост*. германофилски ; лист у Дириху признаје да је аујстрпјски фронт пробијен у •дужпни ]400 килом. Њујорк 1. Јуна. Рускв победе изазвале су радосно узбуђење у целој Америцв. < 1Бујоршки Тајмс* види у руској о<(<анзиви доказ, да је немачка борба п] 1 огале године промашила свој циљ. Руска војска нијебила сломљена. ТреКа пнвазвја Руса у Ралицпји лолази у згодном моменту да збуни вваче исцрнљене Немце пред Верденом. Они неће ваше моћи помоћп Аустрији. Лондон 1. јуна Едглеска штамиа, говорећи о руској офанзи?а, вели да опа премаша сва очекивања. Она не само доводи у онасност све аустријске армије већ чини веома тешкцм концштрације немачких армија запада, за које ће сад настунитц најкрптпчнији моменат. Војни крптичар „Тајмса" иуковник ; Репингтон нпше: <Трупе генерала Брусплова почеле су веома озбиљну ј офанзиву, коју треба иратиги са великим иоверењем, ношто је првим ударцима разбила непријагеља изадоIбила огроман плен. Руско наиредовање је још увек у првој фазп. Руси напредују методички иовлачећи вз своје артиљерије највећу могућу корист. Мишљење Андрашиа „Кориере дела Ора> доноси да је гроф Андрашн, ко.јн је мре неколико даца држао једно предавање у Моцаку, оНемцима и Мацарима, пмао један разговор садописником „Теглихо Рундшау.» 110иисник ј<> тражио његово мишлењео анвкснји задобивених земал,а и о унутрашњим приликп.ча аустроугарске монархије. На ирво питање Одговорио је граф Андраши: „Немо.јте да демантујете следеће: Немачка не води освајачку пОлитику. Офанзивом на западу н истоку ниЈе задобпвена земља н пОвећање зем* ље, као гараици.ја границе. Треба загарантоватн државу од непрнјатељскпх , изненађења на југу, западу н истоку.