Велика Србија

БР. 54.

СОЛУН, ПЕТАК 3. ЈУНА 1916.

ГОД. 1. •

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

шсПЕЈА ЗНРЧ131Е

ПРЕТПЛА'1 А ИЗНОСИ: Мвссчнп 3 фравк« тромесе-:ио 9 франака. гчдвшњц 36 франан« ЦКПА 0Г.1АСИМА : Свтил огласи 020 фран. од иетвтног ред«, >оКв ■гласв по иогодбв. Новад се полаже дргкавнни ковесарима и дипломатским заетувништввма. ЛИСТ ИЗ.чАЗИ СВАКИ ДАН ПО НОДНК !1.'1нту г. ати иреко Крал. Срп. Геи. Консулата Ј' Солуву РУК01ШСИ СЕ ЛЕ ВРАЂАЈ.\' Сган рвдакције Коломбо улицД бр. 33 8а1ошцпе

Поје.гвни бројевв се могу добвти у Солуиу код агенцнје „Друвггва грчке штампв“ ул. Н , лгароттову бр. 5, блиау главве поште.

БРОЈ 10 сант.

У сутрашњем броју доне^емо разговор г. Св. М. Јакши^а, новинара са Њ. В. Престолонаследником Александром о данаш њој ситуацији. Неће вам помоћц...

Ввћ се завршава и друга година светскога рата. За ово време на његово.ј позорници одигравали су се догађаји, које ум људски раније није могао нн да замисли. Требало је да првпх дана рата аустрпјска војска уђе само три километра у Србију па да покаже сву бес тијалност Људи са најнижим животнњским прохтевима. Војске кајзерова и Фрањпна као да нпсу тгмале и немају ни појма о моралу, који су проповедали н њихови философи. Најстарије ратничке хорде имале су внше милосрђа према неборцнма народа противу којих су ратовалн него модерне војске овнх „културних« држава. Сада се утврдило: да су огањ и мач представници културе тевтонске. Две године проливања крви жена, деце и немоћних стараца нису задовољиле њихове животшкске прохтеве и они продужују и даље свој џелатски занат. Ну, и то није све. ОсећајуЈчи скори свршетак своје -моћи«, централне државе су прибегле и другоме недозвољеном средству. Оне су у Србији покупиле све мушко становништво од 15—50 године и већи број увели у сво.је војске да се боре противу нас, проти-' ву Руса, Енглеза и Француза, ј а други део употребили да подижу утврђви,а шиљуБи их на домет топовским метцима у Француску и Русију. Тако поступају и са нашнм заробљенпцнма као и са оним малодушницима, који су се иредали. И кад им је добачено, да је ј овај иоступак са гледишта ме-| ђународног права недозвољен,Ј тевтонска напуЈчена до набреклости господа одговара.ју: да је то до8вољено са њиховог завоевачког гледишта. Наривно, да говорећи о Тевтонцима не губимо из вида ни

господу Татаро-Блгаре, који се у осталом и не хвале каквом својом културом, већ само благодаре Богу што су Татари. С њима ћемо убрзо расправити »сродиичке односе« на начин, којим су нас задужили. Али шта ћемо са кајзеровим народом и Фрањиним обожаваоцима ? Хоће ли наши моћни савезници до крајњих граница толерирати ове народе, који су се солидарисали у овоме злочину са својим владаоцима, дајуЈш им маха да пустоше, пале и робе ? Нешто се без сумње мора предузети. II у Светом Писму стоји : »Каквом мером мериш онаквом да ти се врати!« Не би било, дакле, ни за какву осуду, ако би наши савезници нредузели према народима централних држава иста средства, јер би имало много и аргумената за одбрану једне овакве казне. Али познавајући широку руску душу и душу осталих савезника, изгледа нам, да је оваква свирепа казна искучена. ВерУјемо ипак, да ће се приликом ликвидирања водити рачун о овим поступцима Немаца и да ће у другом ком облику и њихови народи добити заслужену одмазду. Овај пак тевтонско-гатарско-блгарски поступак подсећа нас на последњи крик смртно рањене звери. Груба је сила исцрпила и последњу своју снагу; она је у агонији; часови њенога живота избројани су. Света Русија својом силном песницом задаће јој последњи смртоносни ударац- Она је веЈн замахнута и казна већ сустиже Татаро-Немце. В

СИТУАЦНЈА Политичка Док у Евроии рат стуиа, пако ивгледа, у своју аоследњу и најакутнију фаву , дотле се у Америци развија све живља агитациона борба око избора ново) иред-

седника, Сјвдињених Држава. Ова арекоокеанска борбау аолитичком иогледу интересује веома и Евроиу. јер као адут у изборној борби Америке уаотребљује се и држање ирема евроаском рату. У главном су истакнута три канди• дата: Вилсон, Рузвелт и 'Куг. Реиубликанске странке истакле су иоследњу двојицу, демократска иак Вилсона. Међутим, какп се Рузвелт одрекао кандидатуре у корист Хута, то реиубликанске странке имају сад само једног кандидата и тако је Хугу осигуран ггзбор за иредседника. Хуг, бив. ирофесор ирава на једном универзитету и виши судија аознат је као велики неиријатељ Немаца. И он, као и њелов аријатељ Рузеелт замерали су Вилсону умерено држање према Немачкој. Избор Хугов за иредседника Оједггњених Држа■ ва даИе политици Америке више одлучности, а може лако значити и рат са Пемачком. Ратна Руски успеси гомилају се све више. Па свима тачкама фронта забележена су нова нааредован /1 руских труиа. Черновиц је аред иадом, борбе се воде веЛ у иредграђама и ио улшгама. Ааробљено је нових 6.000 Аустри/анаца. До сад су аустријске армије изгубиле 346.000 избачених из строја. Сви немачки аонушаји офанзиве осујебени су. Последњи телеграми јавља/у, да руска артиљерија снажно бомбардује Лавов. Сви нови немачки наиади на мајур Тиомон одбијени су. Немачка акциш иред Верденом аочиње све више малаксавати. Ерве у иВиктоар и иише: «Ово су нове и иоследње немачке армије, које сада кршимо аред Верденом ». Талнјани су иостшли нове усиехз у Вал Лагарини и одбили су серију аустријских аротггв наиада.

Преглед грчие штампе »Н е а Али т и ј к». иоводом агин ! ских изгреда, који се уираво своде | на један првнремљен нанад на уред | ништва венизелистичких нопина, »Неа | Алатија«, данис једине новине које заступзју владину нолитику, изражава :калење што се такви догађаји дешавају биш у данашњим тренутцима који се могу сматрати као пајкритичнији које је Грчка икад доживела. Нада се, због тога, да еу се творци шихови покајали; да се неће нонови'ги, и да ће се према кривцима но-

стунвти по закону. Јер би било кобно кад би сунротна страна узела да се свети. «То би бпо нрави устанак, почетак грађанског рата, који би довршио дело нронасти чији дух већ одавно крЈжи вад Грчком и око Грчке. Провалија зјани пред нама. Стигли смо већ до ивице њене. Време је, чини нам се, да чврсто сганемо на својим ногама “ „Елас“. Грчки влада залуд чека да јој Споразум објасни зашто је наредио блокаду грчких обала. Да споразум не жели уоиште да разговара и нреговара с овом владом види се и по томе што је генерал г. Мосхопулос постао њен нтномоћник. који ће према личноме схватању нретресати и решавати сва питања која искрсну између нас и Савезника. Ови су дакле престали да нрпзнају владу г. Скулудиса као владу грчку. и то сгога што је сматрају неуставном. Зашто би, у оеталом, и гражили промену ове владе, кад би било друкчије? „М акедониј а“. Из свих центара европскиХ потврђују се колосални успеси муњевите руске офанзиве, која је била неочекивана и која је свет запрепастила. Огромни број заробљеника и ратног плена показује да се бели Медвед сасвим већ разбудио. Он је Аустријанцима'задао страховивити удар у врло згодном моменту: ослабиће притисак на француском и талијанском фронту; онемогућава се чувени нанад на војску генерала Сараја; и најзад, отвара ее нова фаза у овом огромноме рату, фаза чија црва иојава није нп најмање повољна но средње европске државе.' Ми Грци са особитом радошћу пратимо ове запрепошћује успвхе једноверне царевине, јер ће они дефннитивно раскинути окове ропства које за слободне ндрОде кују тевтонска надменост, бугарска лакомости турски деспотизам. „фос>. Потврђује се да су Бугари почели слати нову војску на румунску границу. Ту војску чине нови привремени пукОви састављени од војника који су узвти из разних варошких гарнизона. Односи нзмеђу Р.умуније и Бугарске ностали су ввома затегн)гти у послвдље време, и веза ,је између обе звмље потпуно прекинута. Не може се знати због чвга је настала ова промена у односнма, али је извесно да се у Румунији спремају да подсеку мало бугарску мегаломапију и да спрече опасност од једне велике Бугарске. Пол-Луј.