Велика Србија

БР. 64.

ГОД. 1.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 13. ЈУНА 1916.

[ГРЕТПЛА'1А ИЗНОСИ: Месечно 3 фрспка тромесечио 9 франака, годишље 36 фрапаг.а

ЦЕНА ОГЛАСИМА : Сатни огласп 0 20 фран. од пстнтног реда, већш огласи но погодби. Новац се полаже државним коиесарида н дппломатскпд заступништпвка. ЛИСТ ИЗлЛЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДНК Погату слати преко Крал, Срп. Ген. Консулата у Солупу РУКОПИСП СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан редакније Коло.чбо улица бр. 33 8а1оп1цпв

Поједипи бројевп се могу добитн у Солуну код агенције „Друштва грчке штампе“ ул. 1з,лгароттону бр. 5, блиау главне поште.

ВРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Америтко-Мексикански сукоб

Од пре неколико дана односи између СЈедињених Држава и Мексике постали су веома за тегнути. Мексшса је, као што је познато, земља вечитог нере да и раздора. Сви покушаји европских сила, које су у овом делу Америке економски ваинтересоване, да од Мексике ство ре уређену и солидну државу пропадали су. Царство хаоса и анархије остајало је и даље, карактерисано сталннм грађанским ратом и пљачкашким походима у суседне државе. Случај је хтео, да се Мексика граничи најуређенијом и најсолиднијом државом на свету, Сједпњеним Државама Амернчким. На супрот расулу п без влашЦу Мекспке овде влада најсавршениЈи ред и закони тост. И уместо да узме примера од свога великог суседа, Мексикански народ је претпоставио да повременпм разбојничким упадима повређује тсриторију Сједињенпх Држава. У току последњих година вр ло често су се дешавали сукобп пзмеђу Мексике и Сједињених Држава, које су биле принуђене одржавати стално трупе према мексиканској граници. Грађански рат, који у Мексици никад не престаје изметао се готово редовно у сукобе са америчким пограничним трупама, које су тада морале оружано интервенисати ради заштите ннтереса Сједињених Држава. У више прилика борбе су узимале шпре размере и територија Мексике ностајала је поприште крвавпх и дуготрајних бораба. Виновнпци и коловође револуционарних покрета губилп су главе, али су на њихово место ницали нови »хероји«, који су дизали нове побуне и бацали 8емљу у нову погибпју п пустош. Беспрнмерно плодна територија Мексике претварала се у крваво разбојиште, а народ је патио неизмерно без начина и средстава, да из своје средине искорени ове разорне елементе. Пред гшчетак европског рата У Мексици је владао релативан мир. Односи између Сједињених Држава и Мексике, ако нису би№ срдачни, били су бар лојални Регулисани новим уговором. Али, т ск што је плануо европски рат,

код Мексиканаца се пробуди стара »хајдучка« крв. Грађански рат у слабијим размерама поч се развијати, ширећи се и отимајући маха состепено. Најзад господар ситуације, тирании и узураатор, уираво владар Мексике постаде генерал Каранца Славољубив и неморалан тип, Каранца је одмах пришао Немцима, чија пропаганда беше у Мек сици ухватила дубока корена. Немци су били озлојеђени на Сједињене Државе због симпати ја и помоћи, које су указиване Споразуму, а нарочито Енглеској Односи Немачке и Сједињених Држава постојали су све затегнутији и опасност новога рата бивала је све ближа и вероватнија. Требало је дакле Сједињене Државе по сваку цену дове сти у што незгоднији положај. И немачки агенти се дадоше на посао. Гомиле злата просуше се и генерал Каранца на челу својих »разбојника и пљачкаша« у паде на територију Сједињених Држава. Телеграми, који пре три дана стигоше из Вашингтона доне1пе нам вест о крвавим борбама између мексиканских и америчких трупа. Рат између Мексике и Сјерињених Држава на прагу је. Он је неизбежан, ако генерал Каранца не испуни без одлагатва захтеве формулисане нотом председника Вилсона. Раздраженост становништва Сједињених Држава огромна је. Ревблт и мржња према Немцима, које с правом сматрају иницијаторима овог мексиканског разбојничког упада достигли су врхунац. Америчка штампа, као и цео народ траже од владе, да казни страховито Мексико због ове беспримерие дрскости и уједно да Немцима об.јави рат. И уколико борбе са Мексиканцима узимају шире размере, у толико и огорченост Америчана постаје све већа. Не могу се за сада још предвидети последице ових интересантних догађаја, али се већ појављују симптоми новога рата, који ће положај Р1емачке још већма отежати. Кампања око избора новог председника отишла је у засенак пред овим важним догађајима. У првом реду стоји питање о )вођењу опште војне обавезе, које се доводи у тесну везу са

улажењем у рат. ^1а тај начин и Сједињене Државе, које већ представљају јаку поморску снагу постале би велика сувоземна сила. која би у евентуалном рату са Немачком и на европском бојишту узела учегаћа одашиљањем знатних контингената својих трупа и своје флоте.

Политичка

Иреонрет у Грчкој поздраељен је од с.авезчичке штампе веома симаатичко. У томе карочито иредњачи Француско, која је увек према грчком короду гајила особито ири јатељсгво. Савезнччии листови аосвеИују оаширне члапке ироменг ■ грчке аолитике изра жавајуИи жеље и надв , да Ие сад Грчка почети да се оиоуатљч од тешке иолитичко-еконо.мске кризе, којој ји били изложена. 11 кложај Грчке иоаравља се ра тшдно. Блокади је дигнута. Бродови са. жнвотни.н нам>(рницама иочињу стизати са свих страна. СаобраИај гччких лађа аовраСи се, народ иочиње да слободније доше. Двмо.билизација грчких труаа наставља се. У изгледу је, да Ие Саоразум дати влади г. Заимлса један зајам, како би олакшоо Грч кој тешко финансијско стиње. Ратна На нашем фронту апцчја је била живља него обиччо. Руске труие заузеле су готово две треКине Буковине. Армија генерала Пфланиера, стално гоњена Русима доведена је у критичан иоложпЈ и вероватно !Ге бита аринуђвна на. иредоју. Немци аокушавају свим силама да осујете руску офачзиву изводеКи читаве серије наиада на Русе , али ови. одбијоју с.вч наииде задајуИи кеири Гатељу страшне губнтке. На, фронту Вердена немачки напади су сзе бешњг /., али безусаешча. Француске. труае одбијију наиаде са јединственоч енергијом. Ситуацуја Талчјана сталпо је иовољна.

Ореглед грчне шташе — Атиџспи листови о ситуацији. „К н р и к с,", говорећи о снгуацијн Грчкв после ноте Спорлзума ипри јг-ма захтвва овога велп да грчкп иа род дугује захвалпост силауа, ко|е су поврашле Грчкој пезависност изгуб-1

љепу укндањем уставног режима. » Силе су имале нраво д» иптервенишу на основу уговора, по комв јенапменован Ђорђе I за краља уставнв краљевинв Грчкв. НарОд схвата важност победе Споразум« за будућност Грчке. Победа централннх сила значила би сахрану идеализма. Интервенција Споразума против опасности револуццје да би се поврати* ле изгубљене слободе испуниће провалу између народа и круне, коју су ископали експлоататорп љубави и поштовзља Јелипа према њиховом суВбрвну “. »Н е а И м е р а“ саветујо генералу Сврају да посведочи респектовање грчког устава, чију тачну примену тражи Споразум, дигнувши опсадно стање на 15 дана пред нзборе, које би се вратнло у живот одмах пОсле избора. „П атрис* пише, да је бугарска штампа веОма узнемирена држањем Румуније п да тражи, да се трупе из Маквд"није врате у стару Вугарску.

ПИСШО ИЗ НОРЧЕ (()<) нашег нарочитог доаисника ) Корча, 10. јуна. Корча је лепа варош. Налази св у једнО.м романтичном пределу, Одсвуда опкол>вна омањим огранцима: Томора Мокре и Галичице. Не може се рећи да је модерна варош, али се тежило да бар колшсо толико одвој’и од других паланака и V томв су вредни Корчанцн ималн знатна успеха. Улице и ако нису по плану, ипак нису тесне, а што је најлепше увек су изванредно чисте, без икаквог полицијског посредовања. Куће су махОм двоспратне и од тврдог материјала. простране нвидне. Има зграда на којима бн јој н Солун могао позавидети. Сад се подижу два мала али лепа парка у средшш вароши, за шта номархпс господин Панас много труда улаже. Поред прнличиОг броја, који изгледа да је за Корчу велики, имају и две лепе кафане, које би сс по прпмерној чистоти и послузн могле такмичити са многнм кафанвма првога реда у којој вгђој европској вароши. Мода и политика играју прву реч у Корчн. Од увек ее у моди, а нарочпто коД лепог пола истнцата Корча. Без сумње услед странствовања махом у већим варошпча по целом свету, Корчани су односно Корчанке прн по • впатку то донели н одомаћилн, те се . _ 1дапас паЈозоиљннрг пажња на модерну