Велика Србија

БР. 70.

СОЛУН, НЕДЕЉА 19. ТУНА 1916.

I ОД. 1.

ПРЕТИЛА-А И.-ШОСИ МесемН ‘1 3 фраика троиссе-.но 9 фраиака. годвпги.е 36 франака ЦЕлА ОГЛАСИМА : С.* *гн1 пгласв 0 20 фраН. од потвгног рсда, аска огласв ц.« -цогодбв Новац се полаже државнии к .»г-сарв*а * двплоиатскп* застуиништвжеа. лист из.,а:-!и спаДи ДАН 110 нодбв Пошту -лаги преко 1.'|(;и. Срп. Ген. Консулата ,У С.иуиу РУК011ПСИ СК НЕ ВРАТтАЈУ Стан редакције Коломбо улица бр. 33 8а!ошаав

Појединв бројеги сс могу добити у Солуиу код агевције „Друштва грчке штампс* ул. Вулгарохтоку бр. 5, близу главие поште.

БРОј 10 сант.

Директор А. Т0ВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Ђенерал Брусгаов о руској о$аазкви

Ратни догшсннк «Тајмса« нмао је 5. јуна разговор са ђенералом Брусиловом н ево шта му је ђенерал дозволпо да објавп »Брзп и велнки успесп које су моје армије постнгле не треба прештсиватн ни злој коби нп слабости аустрнјске војске; они су резултат свега онога што смо научили за ове две године од када траје рат са Немачком. »У свпма операцпјама мањег или веТег обпма. које смо пзводнли ове зиме, ми смо проучавали ко.је су најболе мето де да се дође до решеља новпх проблема из којих се састојп .модеран рат. »У почегку рата, а нарочито прошлог лета, впдело се да нам оскудева спрема, н то према Немцима који се спремају 60 година. Што се мене лично тпче, ја нпсам нпкад губио наду, јер је моја вера у руског во.јника и руски карактер непоколебљива. „Ја са.м био убеђен, да 1гемо, чим б)шемо снабдевени муницијом, бити у стању да тачно урадимо оно што смо учинили у току последње две недеље_Главни основ нашег успеха лежи у нотнуној сагласностн између армија које су предузеле офанзиву, као и брижљиво ирипремљеној сурадњи по.единих родова оружја. »На целом нашем фронту напад је почињао у исто време и неиријатвљ није био у могуКности да врши икаква премештаља трупа, јер су свп наши наиадн врпшнн са нодједнаком енергп.јом на свима тдчкама. »Пресудна борба била је око Ровна. Ту смо највише напредовали, и ту смо нанелн највећп удар на нсточном стратегпјском фронту неиријатељском. „Ако успемо да заузмемо Ковел, с правом се може мислити да Кв непри|атељ морати да се повучв са целог источног фронта, јер Ковел лежи на раскрсници железничких пруга које су биле од највеКе користи у погледу одржавања комуникација између Немаца н Аустријанаца. „Да је нелријатељ свестан ове опасностп, утврђује нас факт што Немци на ова.ј сектор шаљу као појачање све трупе којима још располажу. Неке од

ових трупа долазе са 8ападног фронта. свима овим' борбама, руска је пешадија била изванредна по моралу, била је чак јача но 1 Н]4 год. када смо први пут у* пали у Галицију. Оео треба у великој мери цркаисити чињеници што Аиногиња руска војска и ред став.оа цео руски нарид, уједчњен у жељгс да иродужи рот до крајнсг усаеха. На моје питање накоји је начин успео да зароби тако вели" ки број Аустријанаца, ђенерал ми је одговорио: »Модерни ровови, са својим дубоким подрумима, испреплетаним саобраћајницама, и који се због тога тешко рушЗ артиљеријом, имају ту ману што браниоца излажу опасности да, кад нападач нападне с леђа или с бока, овај није више у стању да се брзо повуче из њих. »Поред овога, ми смо сада први пут располагали дово.љном муницијом, да смо могли да тучемонепријатељске положајеЈпрепречном ватро.м, и не дозволимо му да напусти положај.« У погледу опште ситуације ђенерал Брусилов вели: »Тешко је још сада тачно це* нити какав ће бити политички значај наше офанзивс, али је сигурно да ће учинити силан утисак у Аустро Угарској. С друге стране невероватно је ако не и немогуће Немцима, да ове године пошал,у знатнија појачања Аустрајанцима, као што су то учинили прошле године када су наше армије напредовале у Буковини. -»Пад Черновице, чије ми заузеће овога часа јављају, учиниће велики утисак у Румунији и код балканских држава. »Ове прве неде.ље наше оЈ>анзиве биле су необично срећне, али ја мислим да су оне само аочетак наших операци]а. “Немци могу имати Још сит них успеха пре но што буду ко начно тучени , али ја се надам да ће наш притисак на љихов фронт бивати све још јачи. „Општа ситуација је у знатној мбри побољшана, и скорашњом акцијом енглеске флоте, која је без икакве сумње победа наших Савезника, јер су Немци били приморани да се повуку, и да напусте извршење намера због

којих су и покушали овај маневар, а енглЗска флота и даље чврсто врши блокадЈк Немачке-

СНТУАфјЈА Подитичка Многобројне вести ирисиеле у току јучерашњег дана о стињу у Немачкој показују јасно аознати факат, да ова иоред скономске иреживљује н јаку иолитичку кри зу. Лезадовољство немачког народа исаољава се све већма иретећи да као оркан у скором времену уиали земљу револуцијом. Нереди се ионав.иају свакодневно. Врошуре и члакци ио новгтама аротив владе иостају све чешИи и мнлооројнији. Наиори цензуре да угуше ове иојаве аовеГавају огорченост народа. 'јоо1 осуде . Гиокнехтове на двЈ годнне дошло је до ЈОвних аротеста и де.ионст/.иција. »Вер.гинер Гнгеолатп , најугледнији лист у Бер.тину забрањен је због чланака о аитању иехране и саоиштења бораба на источном фронту. 0вакеих аримерп има небројено, само се н,нма иостижв иотиуно суаротан резултат. Ратна Норссаондент иТајмса» у руском главном генерилштабу телеграфигие своме лггсту оагииран извештај о ситуацији ггсга. фронта. Он вели , да су војске ангажоеане

11 . Вугарскп народни иоеланици пз Струмпце подведи су у фебруару ове године Народном Собрању у Софп.ји преддог: да се одмах у окупираиој српекој Маћедонвји да-ду сва нолитичка црава п слободе и да се уведе устав краљевине Бугарске. На ова.ј захтев устао је иредс.едник бугарског мвнистарства г. Ралославов и раздраињн из.јавио: -Ја сматрам да о овом нздајиичком предлогу не греба ни реча нроговорити, а камо ла нримвти та. Зар дати ираво и сдоб ду ономе народу који не само што се је оруигјем одупро нашој војсци, већ који је за време наших операција шпи јунисао п па сваком кораку издавао непријатељу (Србпма) нашу војску?То никадаЧ Наравно ова је изјава изазвала занрепашћење у софијсккм политичким круговима и чувени рускв публициста Водовозов комешга-

у огорченој и неарекндној борби. И ход гчгантске битке , која се води з шиси иотиуно од вештине и могуГхности Немаца дг концентрују што всГи број трупа иротшв Руса, али моок:е се в-.Г, унааред рећи д т Ге сванн иокушај наиредовагоа стати Немце нензмерно и да онн најзад не мшу ггздржати. Па југу су Руси стигли до Кололије и аотиуно зоузгГе Вуковине чини бес.нисленом и смсшном изуаву, ко/у је гоаф Гиса учинио у млГјарском иарламенту кико „ аустројс.ко нааредовиње. у тој аровинцнЈн не тече тчко брзо као на друшм страна.иап. (•Заиста ре.дак цганггзаЈК!) Коресиондент „ Iајмси« на талијанском фронту интсрвјуисао је о талијонскилг ус.иесима гешрала Кадорну. Кадорна је ггзјавио, да су Аустројангџг гшубили за два дана цео терен, гсоја су иосле крвавих бораоа заунелн за 4Г> дана. Повлачење из долине Лрсе у долину Сугана било је тако нагло, да се иретворило у ирави аораз. У току (>' недел,а аустријски губици ггзносе 130.000 људи. *Па фронту Вердена иоиустила је анатно снага немачке ангџгје. То је дало маха Франгпузима да иоврате утврГјење Гиомон. Немачии нааадл у Шамаањи и на другим секгорима иоказују ј гсно колебљи вост и нервозност немачче акције, што ои.равдпва « удвојене нааоре Пн/леза на григом фронту Фландрије од Иара до Ллберта.

ришући ову изјаву у »Ђен>у< вели: „Народ у Маћедонцји бцо је зздовољав срнспом управом. Срби су се према н,ему братеки односвли. .Ђубав српског сфииира и чиновнека свуда се и на сваком кораку исиољавала, чему сам очевидаа бцо. Србв еу и у кудтуриом погледу много учинили, и онда није никакво чудо што су Маћедонци тако оааци Србима биди, кад у њимв нишга друго сем своју браћу нису видели. Бугарскп учитељи у Скопљу држе седнииу и на њој доносе одлуку: <Треба најозбп Ј.цпју пажњу обратити наученике, којп сграшно мрзе свој матерњи бугарски језик и народ свој, јер су Срби на њих утицали.« Ове три пзјаве много казују. Г. Радославов вије без разлога који је ФактПма поткрепио са оваквом изјавом изишао. Он Је знао да ће са оваквим евојим гестсм изазвати не-

буГари у маћедоннји —>»»♦-«—