Велика Србија

БР. 76

ГОД. 1.

СОЛУН, СУБОТА 25 ЈУНА 1916.

тш

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мвоечно 3 франка тромесе^во 9 франака, годвапке 36 фраиака

1ТЕ:;а огласима : Овтна оглиси 020 Фрав. ОД петитног реда, аећа огласи по чогдхРв. Новап. се полаже драгавии« кокссарв.еа ч диилохатскп« аитупннапг.ика.

1а7Х БЕИВ1Е

ЛНСТ ПЗлАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ Пошту сл:* 1 И про К]'а.' Срп Ген. Консулата у Солупу РУКОИИС'!! СЕ ПЕ ВРАЂАЈУ Сган редикдије К -ломбо у.тцца бр. 33 8а1ошс|ав Појвдвни бројеви се могу добати у Солуиу код »генцијо „Друштаа грчке штампв“ ул. Кј ЛГарохтону бр. 5, б.шзу главие поште.

БРОТ 10 сант.

Директор А. ТОВАНОВМ ћ

БРОЈ 10 санг.

СРПСК01Ш ВОЈНМКУ

Када је бнло догорело до ноката, када је српгко име у Ст. Србији и Маћедонпји бнло доведено у питање, тада си ти, иетвековни мученпче и паћениће, прикупио сво.ју снагу, муњевито грунуо на непријатеља и на странама своје историје забележио златним словима: Кцманово, Бчтољ , Бгкарио Гувно , Једрене и Скадор. Али се твсја мишпца још вије била ни одморила. а онај савезник, за чијн си рачун нзлагао евоја прса на Једрену п Шукри пашу му на пешкеш послао — мучкп те нанада да ти отме крваво повраћену дедовпну. И ти, нзненађен и још неодморен, надчовечанским прегнућем задајеш смртоносне ударцо издајнику, и у твојој историји златним словима блиста још једно име: Брегалница. Вратпо си се дому твомо, да се у кругу миле ти дечпцо и верне љубе, старих твојих родитеља и пријатеља одмориш и предузмеш редовне послове, како би исхран,ивао и тво.је и себе, А иоглед твога иламког ока после умораог дневког рада, кроз вечерњу нолутаму блудео би далеко и каткад -би се разлпо по твом мрком лицу блажени осмех, јер се у тим тренутцима теби чинн: да гледаш своју ослобођсну браћу, како слободно обилазе добра своја; чини ти св да слушаш како нему, свечану ткшину прекида звоно сн царских задужбина а згхвално потомс.тво приноси толле молитве Творцу за здравље њихових оелободплаца, за здравље твоје! И из тво.јих груди отима се песма: „Ој Србијо“... и њен со звук губи у ноћи. Ти, уморан, тражиш одмора и лаки сан спушта се на твоје очи. Јоште живом светли ти ореол око главе, јер си бранич и осветпик паћеннка, јунача и дпко рода свога.... српски војнпче! Али се ниси дуго одмарао, нити си се чвстито одморио, а већ те напада силнији непријатељ. На ссверним границама земље твоје арнкупио .је силну војску и каиао те је- И задрхтала Је земља под тешким топовима и ваздух се цепао од ршсе топовске! Цео свет запре-

пашћен иосматрао је неравну борбу, и цео свет је бпо још запренашћенији кад је еа врха Цера чуо твој победнички усклик. Испред твог исцепаног опанка, алн челичних груди, безобзирце бежала је ћесарвва сила, тонулаје у валовиту Дрину и мирну Саву, а тп си скроман као истина питао: што се чудпте?-. Тако мора бвти ! Ниси био ни одануо, а непријатељ поведе проткву тебе још већу силу. Уморан, ти си се полако испред њега повлачио и повлачећи се одмарао. И кад си осетио да ти се снага повратила, ти си се устремио као орао, задавши му смртоносни ударац најуривши га и по други пут у Дрину и Саву. 1Бегов очзјнички крик који се зачуо са Сувоборп, Вчровнии,е и Беоерода- заглунуо је свет, који се још запрепашћенији питао: зар је и ово могуће? И кад си непријатеља нзвалио на ледину, одмарао си се за но ве борбе, јер је тако било написано у књизи судбинеII непријатељи поведоше још већу војску, најбољу и њихову наЈхрабрију. II наста борба страшна и очајна и кроз рику топовску, кроз тутањ ратнички, чула се дрхтава и очајничка молба Макензенова: шиљите помоћ! Оно што је цео свет држао за немогуће > тврдило се обратно. Ти си тукао и трећи пут у глав' ним биткама надмоћнијег непријатеља код Беотрада , Смедерсва и Пожаревца. И Макензенова молба иашла је одјека. Као хијена из потаје прнвлачио се мародер Бугарин са стиснутим ножем у руци, да у моменту зада браниоцу отаџ бине, правде и морзла смртоносни ударац у слабину. Цео свет згранут дрхтећи посматрао је ово издајство. И кад се издајкичка рука подигла да намеру у дело приведе, вешт ратник се изви и ударац профијука кроз ваздух не постигнувши циљ. И првко мрачних албанских гудура промицао си као сенка, без хлеба и без крова ма одморишту. Али ти си имао једну силну храну — иаду, која ти Ј6 одржавала живот и хранила освету- Ти си пребродио сва искушења, и благодарећи Богу и браћи Савезницима, ти још стојиш уз-

вишен као храм Господљп. Тво је изнурено тело и твоја измучена душа освежени Савезвкчком љубављу, пуни иоуздања у победу, очекују жељени тренутак. 11 он је Т54 Чуј, како на Соми и Мези наши Савезници ломе ребра варварину, ти чујеш, и дрхтиш од ј пријатног узбуђења, како Наполеонови потомци ксд Вердена крње зубе тевтонском чудо вишту. Чујеш ли топот кон.а донских козака који одјекује кроз Карпате, и братски козачки усклик: Близо смо! Теби се чини да већ осећаш како ти они стежу братску руку и притискују ка своја прса.... Куцнуо је час осветб! II ти ћеш као и до сада, српски непобедни вптеже, у друштву са нашим племенитвм Савезницима, повратити и увећати Отаџбину задајући непријатељу'ударце ка кве историја још није забележила. Твоја је освета, јер си ти

бранкч мајке своје, чувар прага свога. Ти ћип победити, јер је твоју мишицу Свевишњи благо-

словио

У дому твоме опет ћв пуцкарати ватра, око које ће окупљена дечица и родбина твоја слушати скромно причање твоје о бесмртним делима и најскупљим жртвама принесеним на олтар Огаџбине. .. Велика су дела твоја и ти ћеш битк благосил.ан од потомства твога. В. СНТУАЦНМ Ратна Руска офанзива узима све веИе размере задобчјојуКч нове усасхе, Куроааткин је иредузео офанзиву иротив Хиндечбурга. На фронту Риге Руси су отиочели усиешну офанзиву. Руске труае госиодари су десне одале Дњестра. Сааезничка офанзива ка фронту Соме раззија се аозољно.

БЈТКрЦ У МДЋЕДОНИЈИ

VIII НеуспОли -устангк* донОсп крвнич ки раздор међу маћедонскпм «дејццма.“ Делчев, Грујев, Петар Ацев и Сугарев образују засебну фракцију; Сарафов, Газранов и Јанков другу, а Санданст и Паница трсћу. Христо Матов са својима држ&о је средину. Но прве три фракције толико се за крве, да су почвли један другОга убијати. Већ се зна да је Паница убио Сарафова и ГавранОва; да су Сарзфисте издали у Малешу Грујева, кога су Турци убили; да су после Фердинандови људи убили СанданскОг, а у последње време веле и Паницу. Ово је, у колвко се зна, за ове крупне, а о ситним убиствима измЦу комита, војвода и вице војвода да и не помињемо. 'Го је на бул.уке шпло. Делчев и Грујев истичу прогрзм 'Маћедонијн Маћедонцима* ц никоме другомс; Сарафиете «Маћедоннја БугарскО.Ц а Сандански: 'Маћедонија автономна, али република.> Христо Матов вели да Маћедонију треба извућн што пре од Турака, јер све што више буде под Турцима сгојала, у толико горе за Бугарску, јер је народно огорчење почело да расте на штету бугарску, а у кОрист Срба и Грка. Све су ове четирн груие — тако да их назовем — истакле разне програме, док међутим у овомо сс сви

слажу: Прво, да и даље спсају бугарски диспозициони фонд као и дотле, Друго: борбу противу Срба водити до пстребљења и треће: остају и даље верне слуге фердинандове и н.егове цОлитичкО камариле' ЈБуди који су добро познавали ове «вође,» тврде: да је у свима без разлике којој фракцијц који припада, Фердинанд имао верне измећаре и довољно му је било само мало да их потапша по рамену и који златник тутне у руке, па је његова испуњена. Отуд је оца њихова заједничЈта хајка на Србе у Маћедонији. Бедни! Не смејућц изаћи пред нароД и кривицу на себе примити, они су тај свсј неуспех Србима подметнули. Заједнички по наредби својих госа, отпочели су жизу пропаганду у народу како Србија није хтела ратовати за Маћедошдс; како су српски проеветни радница и народнн прваци турски шпијуни били и Турцима их издавали и тиме устаник осујетили. Клеветз, једино Бугарима својственаНарод, који је тачнО знао све утучен песрећом којн га јо од овога «устанка“ енашла, и ако пије одобравао ове лажи, и&ак је од страха ћутећи и погнуте главе слуто. Отпочеше убиства. За непуних десет д:)на пало је одбугарске каме и куршума једснајсст српских свештеннка у кичевској околини и Поречу. Тада пада мученичка смрт попа Цветка Днмитријевића из