Велика Србија

ЕР. 84

СОЛУЦ, НЕДЕЉА 3. ГУЈТА \916.

ГОД. I.

СРБИЈА

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Меоечно 3 Франка тромесе'.во 9 франак:;, годишње 36 франака ЦЕиА ОГЛАСИМА : С«ГГЕ* оглаои 0 20 фран. од нетвгног реда. аеКо оглаеи по иогодби. Иовац се по.гаже државнв* хомесарваа к дииломатскпв заотупннпггиаиа.

ЛЛСТ КЗлАЗИ С ВАКИ ДАН ло подкн Иошту слатн преко Краљ Срп. Ген. Ковеудата у Солуну РУКОШ1СИ СЕ НЕ ВРЛТгАЈУ Оган рвдакцнје Коломбо улица бр. 33 Х»1ои1чп* Појвднви бројвви се могу добиги у Солуиу код *гелцијв „Друштва грчке штамое" ул. !>_,лгарот гоиу бр. б, блвзу главне поште.

БРОј 10 сант.

Н,мректон А. ШВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

БУГАРСКН ГУБИТЦ‘1

Пре неки дан прочитасмо зва-; доказују у евојству стручљака нични пзвештај бугарске владе да је једино Бугарска, својом о њиховим губитцима у послед- великом војском н несразмврњој офанзиви противу Србије ним жртвама, уништила Туреку. Према томе Бугари су изгубили Они су ишјш тако далеко, да 137 хиљада војника. {су смело тврдили, како су БуИстина је да је наша војска|гари поднелл у Балканском рау своме повлачењу задавала сил- ту више жртава но скупа сви не у г дарце и велике поразе сво- остали саввзници. II ва основу ме подмуклом непријатељу, но тога је и сам Данев тражио

! Нгмци настављају наааде на лиј нијц _.увал—Тиеан аред Вердепом. На талијанском фронту ништа зн ачојно.

и поред тога ове цифре су произвољне и претеране, јер је тиме Бугарима стало да постигну извесне користи, управо мотива који су их руководили да то учине, јесу ови: 1. Да се на основу ееКих жртава обезбеде и веКа, одговарајуба иавојевиња и 2. Да се тиме увере централне државе како је Бугарска изгубила у људству толнно , да јој је аисолутко немогупе, притеби у аомоК своЈим савезницима г а саецијално Аустраји бпло арема црногоиском, албанском или галициском фронту.

такве границе за Бугарску, о којима никада иису сањали и саме њихове шовиннсте. Кад имамо ово у виду биКе нам .јасно и појмљиво и садање држање бугарских званпчних кру гова којима је био вазда у виду само циљ не бирајуКи за то нпкаква средства. Оваква тактика бугарских политичара обезбеђивала је вазда Бугарској потребне користи л тековине, али то је иетовремено било одлпчно искуство за нашв велике савезнике, који су стзкли непо дељено мишлење о менталитету

Ово Фш нам бати јасно пстом овога несолидног народа и наје онда кад се свтимо да је не- Да-лвко време, када Ке се у њих давно изјавио Радославов како разочарати и њихови садања су Бугари завршили своје опе- иријатељи и савизници, а дшђе

рациЈе, а пре неки дан Је тврдио Симеон Радев да онк немају никаквог уговора, по коме би били дужни да дају својнм савезницима помоК у војсци. А када ове изјаве доведемо у везу са последњнм вестима по којима постоје запети односи између Бугарске и Аустрије збсг тражења помоћи као п то, да се у Бугарској Јавља покрет за прилазак Споразуму, ондабиће нам иојмлшви бугарски рачуни. Истинитост овога посведочиће и чињенице из времена нашег разграничавања. Јер, када су вођени дипломатски преговори између наш- и бугарске владе о дефивитивној деоби освоЈења, баш у то доба долазе чуднова-

лп тај тренутак, Бугарска ће прокоцкатн све оно што је на тако несолидан начин добила. Овчапољсни.

сцена. Велики део чсривице свољуте изјаве бугарских изаслоника јг се на графа Тис.у , аротив кога

СНТУАЦИЈА Политичка У Мијјарској је избило огромпо 'невадовољство иоводом иорсза оустро-ушрске војсие. Мађарски листови намерају горко Немачкој, гито не иомаже у довољној мери аустро-угарске армије. У иарламенту долази готсво свакоднеано до бурних иротеста и жестоких

на страним дворовима. То је било априла месеца 1918. год. Бугарски иосланик у Петрограду Ст. Еопчев тврди у нарочи то сиремљеној деклараццји какс је њихова војска скрхала главну турслсу сплу на тракиском вијлшту, која је, но њему, износила 800.000 нојаика! Њего

расте све више огорчење. “ Нешги Хирлаип вели: г Д-кле Иемо еодити овеј рат , ноји нам ништа неКе донети, а сванога дана стсје нас небрбјена жршава Ратна Аустро-Немци иокугиалп су да

вим примером следуЈе Ризов у и])< р ч у контраофанзиву на русРиму, који ту цифру пење са \ кокф д ц ту аш су Ч х Руси одЈогп десет хиљада аскера, а ио- - " • - т- б><ли наневши им огромне губитке. том војш! аташеЈИ Гапчов у |ЈЛ п * 3 Бнчу и Салабашев у Берлину

ТстаЕак у Ц. Гори Пре извесног времена јавили смо да !в се црногорски генерал Вешовић побунио к одметнуо од окупационих власти у Црној Гори' Наккадно из »Боснише пост« сазвајемо о овој побуни следеће: Аустриски гувернер на Цетињу послао је један јак одред војске да ухвати генерала Вешевића и његова два брата виша официра. Они ову војску дочбкају и све до Једнога побију. Аустриски гарнизони у Колашину такође су уништени од племена Васојевића. Генерал Вебер, главни командант аустро-угарских окупадионих трупа, упутио је 4. јуна на црногорски народ једну прокламацију у којој га позива да положи оружје и да кривце побуне преда властима. »Ако се генерал Вешовић и његова два брата, каже Вебер у прокламацији, не предаду својевољно властима њихов ће отац и трећи брат који су код мене као таоци, — биће обешени на два дана један за другим почевши са његовим братом.« Потпуно наоружан са 34000 људи генерал Вешовић, изненада се повукао у планинама ка Гуеињу.

сзојои храброшћу«. Предсетиик Републике одговорко је: ,Фрапцуска и Шриз који су еачувала у жевој успомени носету Вашег Васочанства врло су гансти Вашим телеграмом. Паше ће трупе бити горде да коопервшу заЈ'едно са Вашима на ослобођењу Србије. Молим Ваше Височанство да изволн храброј Српској Војсци изразати Паше честигке и Наше жел,е>. Преглед грчке штампе

14. ЈУЛИ

— Измене честитака Председник Француске Републике иримко је поводом празника чествтке од Краља Петра, Краља Никоде и ПрестолопаслсднВка Алекснндра, у којима се изражава жива жеља и сим патије према Француској и љеној војсаиИрестодоиаследник Алексанпар овако «е изразио: >Срби, који су у Француској навшди на тако срдачно гостоирвмство, и ВОЈКВЦИ, који су од Француске примили (во што им треба да ослободе своју отаџбану, уједињују се данас сн мнои да Вам, Го сподине Председничо, искажемо сву нашу прнврженост према Великој Отаџбипи Слободе и све жеље које у дну сриа гајимо за славу Француске На Соми је и дгље затишје. и њене војске, која задивљује свет

и Филелефтеросп („Либерал» ). Случај са »Ризоспастисом* није заСтрашио његове једнОмишљеникс: као Одговор на познати напад почео је Од Ј’уче излазити нов лист »Филелефтерос> са истоветним програмом. Уређује се пола на грчком а пола на енглеском језику. Уз енглески текстдолази слика сер Едварда Греја, а уз грчки Венизелосова. Уз Венизелосову слику долази дугачак напис под натписом: «Жал6а и жалост грчкогнарода за врене од године дана,» што Ј*е упЈћепо непосредно краљу Константину. У овој жалопојци има места доста оштрих за грчке нарави и оби чаје; њих не можемо донети, задовољавајући се само Ј - едним блажим ставом у ко«е ће ипак читаоци назрети цео програм озог венизелистичког листа. „Омаловажбни су пријатељв, заборављене заклетве, поцепани угозори, извршено је насиље над савезницима, ожалошћени заштитници наши, па ипак нико од свих ових није помислио да се пожали на Тебе. Погрешке су набациване на твоју владу, жалОсти и насиља приписивана су твојој влади а твој народ је упућивзн да поправи толике погрешке службене Грчке доводећи на владу људе Ј'аке и одлучне, људе који захтевају прилике и интерес отаџбине. Али, Величанство, то иде до извесних граница. Предаја Рупела и одликовање твојих саветника од повереља излише стрпљење наших пријатеља и заштитника, и о теби су се почели изражавати као о германофилу и као о човеку који свим силама ради за победу централног варварства. Не жели, ВеличаНство, да тако што верује твој народ. Али, зашто је Рупел предат? зашто су они министри одликовани Великим Крстом? Треба ли да верујемо да ти због неких обавеза желиш и радшл на победи Немачке, која Је у ствари непри Ј’агељ Елинизмз? Треба ли да верујемо да ти за љубаз Немачке трпиш у-