Велика Србија

6Р. 91.

СОЛУК, НЕДЕЉА 10. ЈУЛА 1916.

ГОД. 1.

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: М*сечно 3 франка тромесечно 9 франака, годилш.е 36 франахв

ДЕНА ОГЛАСИМА : Сатка огласи 0 20 фран. од петитног реда, веКг огласв по погодби. Новад се полаже државннм комесарвма к дипломатскнм гаступннштаима. ДИСТ ИЗлАЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДНВ Пошту слати преко Краљ Срп. Ген. Консулата У Солуну РУКОНИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан редакдије Коломбо улида бр. 33 8а1ошоое

1д7* 5ЕИ131Е

По 1 вдпви бројеви ее могу добитн у Солуну код »геиднје „ Друштва грчке штампе“ ул. ћулгарохтону бр. 5, близу главне поштв.

БРОЈ 10 сант.

Директоо А. -ЈОЗАНОЗИЋ

БРОЈ 10 сант.

ЦТДЛИЈА И Кад је Италија, пре четрнаест месеци, објавила рат Аустрији и тиме појачала изгледе и на бржи и на потпунији пораз централних сила, Немачка, као савезник једне и друге зараКене државе, није сматрала за корисно да се јаснц определи, ве!т се ограничила на наметнути јој прекид дипломатских односа с Италпјом. А Италпја је, међутим, налазила да се њени интереси сукобљавају само с внтересима Аустрије, и да не постоје стварни разлози за инаугурисање ратног стања с Немачком, њеном савезницом. Уласком својим у рат с Аустријом Италија је постала природни савезник Сила из Споразума, а по снази и идентичности ратних циљева централних сила и стварни непријатељ Немачке, чији је положај, апсорбовањем великих аустријских снага на италијанском фронту, знатно био ослабљен у односу према снагама њених неприја теља. Необјашњиво јв с тога било, зашто Немачка није према Италији примевила одредбе аустро немачког уговора!? Међутим, Немачка је остала привидно индиферентна према аустро италијанскомсукобу, кад је овај веК био настао, а у ствари, она је, великим својим комбинацијама, ишла за тим, да, бар иривремено, још више не отежа свој ноложај, изазивају ■ћи ћепријатељства с Италијом. Она .је, по сопственој оцени, претпостављала да би, у том случају, дакле у случају инаугурисања ратног стања с Италијом, ова била у стању, бе8 риска на слабљење свог фронта према Аустрији, одвојити знатан део свој их снага и послати га на западни француско-енглески фронт и тиме ојачати снаге западног јој непријатеља. А после победе на западном и источном фронту Немачка би, како су рачунали њени политички и војни ауторитвти, онределила, зна се у ком правцу, своје држање и према Ита лији. — Ма да тај рачун ни.је Немачкој ништа помогао, он, у ствари, није био погрешан. Али ти и такви односи између Немачке и 'Италије нису могли трајати до краја. Стунајући у савезни однос са Силама из Спо-

НЕИМЧКА разума, Италија је примила на се савезне обавезе међусобног помагања, па, према томе, и решење питања својих односа с Немачком. Досадашња војна ситуација Сила из Сиоразума није ургирала то решење и, вероватно, она га не би ви ургирала, већ би то и на даље оставила Италији на вољу. Међутим, Немачка је, у беснилу своме што је Италија допринела да се знатно ослаби борбена снага њеног верног савезника Аустрије, открила своје скривене планове према Италији, гонећи свуда, и по својој и по окупираној територији, њене поданике, не дозвољавајући им да се одазову позиву своје отаџбине и затварајући их као пода-. нике вепријатељске државе. Такви поступци Немачке изазвали су у целој Италији буру негодовања. Јавност, без разлике, тражи од владе, да се на такве провокаторске поступке Немачке одговори равном мером и да се Немачкој објави рат. Судећи по корацима, предузетим од стране италијанске владе, а обележгним хапшењем и прогоњењем немачких поданика и конфисковањем немачких имања, ми стојимо пред новим ратом: италијанско-немачким, ко1и је, стварно, и до сада постојао, али формално није још био објављен. И то ће, као и предстојећи слом, Немачка имати да припише дрском и безобзирном гажењу међународних уговора, и тежњи за господарењем над — целим светом.

СЦТУАЦЦЈА Политичка Утицајем обрта у војним оаерацијама на свима фронтовима врши се, осетно , обрт и у аолитичним тенденцијама неутралних земаља. Код неких је нагло оаао терманофилски дух аолитичког аравца, а код других се јпвљају озбиљнв тежње да св искористи тежак аоложај гџнтралних сила и интервенигие у корисг Сила из Саоразума. Има изгледа , да Румунггја, ако се гсонсолидују и наставе руски успеси, ускоро уЛи у акцију. У том гуиљу она врши озбиљне приареме. Ратна И на зааадном, и на гхточном ,

и на ит.алијанском, и на кавкаском фронту оаерације се развијају врло аовољно у корист Сила из Споразума. Тежак аритисак који врше Енглези и Французи олакшава аовољан развој велике руске офанзиве. Од особитог )в значаја аотауно с.аајање руске и енглеске војске у Месоаотамији.

Преглед грчке штампе (Из антивенизелистичких листова) «Ф О н и т у Ј1 а у». (Глас Народа) Кобни пламенови и дим опколише пре неколико дана шуму Декелију и загрозише животу краљеву и краљевске породице. Борови падаху једно за дру • гим у уста кобног елемента и прећаху да униште све унаоколо. Непријатељ јо загрозио краљу Грка Констан тину XII, и мало је требало па да се на народ сручи највећа несрећа. Победилац од Кукуша, од Бизанија, Од Лахане, од Дојрана, од Кресне и од Сарандопора, краљ Грка чије седо и поноснО чело стаје данас насупрот општој кризи и управља судбином отаџбине, краљ кога су векови подарили Грчкој, стајао је пре- неколико дана пред страшном опасношћу од ватре. РаДовали би се непријатељи Елинизиа, удружили би се с демонима и са Сотоном, који је свагда завидео и завиди слави Еладе. Али Бог Грчке је велвки. Велики наш Бог спасао је нашег краља, ве лики грчки Бог послао је свога анђела и у виду једнога евзона који је оличавао народ грчки дигао свога владаоца и пренео га на место спасења. Краљ је још једном спасеи, и још једном се доказује да је грчком народу суђено да живи, и живеће и рашће са својим краљем Константи ном XII, коме је суђено да влада над Седмобрежном вароши. (ЦариградОм. Прев.) као што и бајке и изреке и пророчанства пОтврђују убеђења нашег народа, нароДа предодређеног да чини велика дела и који ће чинити велика дела чим има таквог краља који вдеалише све његове жеље икоји их остварује. (Одломак вз броЈ - а 4 од 7. јула). «Фос». Канлар избегдвца Алексиадие, који је спасао краља био је нозвст јуче и дошао у дпор. Ту би одведен пред краљпцу, која га прими са изузетном симпатијом и задржа више од једног часа, распитујућн се о његову пореклу, његовом жавоту у оаште као и о томе каква га је

случа]‘ноет довела пред краља на дан пожара. Узбуђени каплар дао је ева тра^ жена обавештења, а краљица није престајала взражавати му свој’6 симпатије. Најзад даде му пет стотина франака, иодари му Крст Спаситеља и обећа му унапређење за доцније. Капдар Алекеиадис ван себе од ра дости, пољуби краљицу у руку и наЈ топлије јој захвали додавши да Ј‘е по дужности учвнио све што је учинио за краља. При изласку из двора с-а детињском радошћу показивао је свој орден, док су га евзони опколила и једни му етискали руку а други га грлиди. Кад Ј’е опнсивао приЈ’ем . кога је био удостојен од стране краљице, чули су га где каже: — У мало ми се краљица ниЈ’е бацила око врата и пољубила ме. („Фос“ од 7’ јула, стр. 2) Пол-Ј1уј

Бунтовнлчки памФлет у Немачкој СоциЈ’алистички манифести позива јући народ *да се дигне у милионима* и да збаци са престола Кајзера, кој’и су кружнли широм целог Берлина, уз пркост најтиранскије полицијске системе у свегу, и који су такође поплавили и многе друге немачке градове, п оказу ју^доста јасно,^ да је народ Немачке Отаџбине зрео за буну. Бакљаде, коЈ’е су биле запаљене у Берлину, кад је Др. Либкнехт примио своју смешну осуду од «две године, шест месеци и три дана», биле су знак не само за Социјалне Демократе, са којима се КаЈ - зер играо брзо и немарно за тако дуго време, већ и за сваку другу секцију становништва ван Пруске, које је живело у крвавом зноју за четрдесет година а и више под притиском Прусизма. У садашњем моменту појављује се Ј - еДан памфлет, са насловом: «Подлачка политика,» који кружи у милионима примерака кроз целу Немачку. То је забрањена књига, наравно, али многе вемачке новине чак и колонске «Уо 1 к 82 еЛи炙 наводе извесне пасусе из овог пафлета под изговором денунцирања његовог »издајничког хвалисања.» Ево иеколико тппичких извода из овогЈпамфлета: «Тешко нама ако би се Лавдсберг ШаЈ - -демановаклика — секциЈа социЈ’алне демократије, која је била заведена нарочитим обећањима те да отпадне од дреке Либкнехта — поверило извршење Бизмарковог Социјалистичког Закона .