Велика Србија

БР. 104

СОЛУН, СУБОТА 23. ЈУЛА 1916.

ГОД. I.

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мсовч 'п 3 фрапх*тромесвчно 9 фраиик* годвшњв 36 фравакк ЦЕИА ОГЛАСИМА : 0»тл* о:л?хх 0 20 фран. од петитног ред«, »вкш огдае* г.о погодби. Новад се полаже државнв« » .»есарпЕа в дпиловатскик ваступнжЈптвнна. ЛИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДН* ГТоштт сл»тж преко Крад. Срп. Ген. Консуддт« у Солуну РУКОПЛСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Отан редашџпе Колоибо улнца бр. 33 8»1ошоч* Појвджпк бројеЕи ое могу добити у Солуну код \ теждкјв г Друлггва грчке штампв“ ул. Вулгпрогтгич бр. б, близу главне поште.

ВРОЈ 10 спнт.

Директоо А. ЈОВАКОВ^Ћ

БРОј 10 сант.

ИОВН ГРОБОВН Из наше лепе Маћедоније| митаџија у истој цркви — где јој стално к&м стижу црни гласо- муж заклан још но вратима левп. Дивљк к у свирепствпма жи — венчали жвну КостиКеву ненадмашни Бугари још сени-;з« једног неваљалца из фајте ко• су напили српже крви. Њу н; митаџија, не обзиг,у%и се на куданас обилато просипљу. Уби-1 киаву несре%не жене гс иггсак че-

ства, пљачке и зулуми дотерали су до врхунца. Немају вихпе шта чикити, сем да км војска изврши општи покољ и да под нож стаБи оно децв и оно мало жена што је још остало. Нарочито су С8 окомили на јужнв крајеве нонв Србије. Банкротство њихове националне политаке у Маћедонији не да им никако до1ти к себи. У свакоме сељаку виде по два шпијуна

творо ситне дечице. Ова нечувена недела нису чиаили ни Татари ни Хуни. Њнма се може само закитити бугарски народ. Не-са им је ва част. Ту им славу нико неће преотети. У Велссу пре месбц дана убијени су: Бане Богдановић и Димко Бегинић, два угледна и нбпрекорна трговца и грађанина. Њахова је сва кривица у томб: што су били лојални грађанв

српска, а у њиховим некад о- Србије и што ннсу пристали уз даним присталицама — грађа-! комитаџијске букаче. Ова су унпма иричињавају им се српеки} биства изазвала страшно негоагенти. Оаз се не устручавајуј довање грађана, а тим више што да то јавно кажу. Отуд су оно-јсе је то извршило у хапсани. лика силна убиства и хапшења. ј Твсрац ових убистава је Милан Отуд је толика стега за крвта-! Војницалијез, трговац, који сада ње становништаа да из улице! тамо пали и жари. Иста судбина у улицу не сме без иарочите! посткгла је и сељаке из Дебардозволе поћи, а да оставимо I ца — охридског округа. Њих кретање по селима или сусед : седам Јавно на Духове стрељго ним варошима. Безумље је овла-, ј е у Сливову Петар Чаулев. Одало са њима. У зулумима су ј су.мњичени да су подржавали одпревавишлк све некадање ара- мстнике, којих је сада пуно по

мије арнаутске.

! планинама — без икаквог испити-

За време турске влздавинејвања сдузет им Је живот. Сличбило је у Маћбдовији крви, у- но што могло се десиги само у

бистава нолитичких и из кори-

Албанији за зремс владавине

стољубља, пљачке и паљевиае,: принца Вида, а нигде друго на отмица и наеилних преудаја! свегу. Бадава. Бугари су »оджена, али нови проналазак бу-| личноа доложили испит у Маћсгареки да ее светв човеху кога донији. Право је наш народ касу убили — насилном преуда |зао: »кад кога Бог хоће да казни

Јом жене пре његове сахран 9 !наЈпре му памет одузме.« уз писак двце надмашио је| ■■ сва неваљалсгва. Страшно, «чли ј иствнито. Опробани борци за српско име Још за времена Турака — неуморни раденици на културном пољу српски учитељи у Поречу: Сиира Костић из Крушја, Јован Дуки% из Слатине и Коста ГалковиК из Зркља, постали су жртва бугарских зликоваца. Превареки Да ће им се живот поклонити, какс су им обећале бугарске вла-

Ћ.

РУСКО-РУШУНСКИ СПОРАЗУМ Према извештајима из врло ауторитативног букурешког из вора да је између Румуније и Руси.је дошло до дефизитивног споразума о румунској интервенцији противу Централних држава. Објава рата од стране Руму-

није пктање ј8 само некодико сти, сва три ова честита борца^дана

Ерате се из планине својим до-ј Споразум између Румуније и мовима. Подле бугарске власти; Русије поеткгнут је на новим опошљу неколико комитаџија те сновама. Румунија се ангажује сву тројипу у својим селима јав-Јда још сада аризна суверенигет во преД народом на најгрознији : Русијс на Дарданелг, Цариград начин уморе. Сииру Костића за-! и љегово залеђе. Русија пак доклали су на прагу цргвеном. И\ пушта Румунији да се спусти до Аок још жртва ниГе била оиоЈана '• Јсгејског мора добијајући један свештеници су аод иритиском ко- > дугачак појас земљишта преко | поробљене деце пружила се брда и

Бугарске до Дедеагача. Дакле Русија јв донела ову одлуку по оставци г. Сазонова. Овај, је истина, био за то, да се Бугарска строго казнк, али је био противан љеном парчању. * Преглед грчне шташе »М а кедонпја.* Ступање Руму није у борбу учинићо највећи утисак на Грчку. Нп за тренутак Грчка нв може остати скрштених руку док Румуни ратују. Чим Румунија взвуче мач, Грчка мора спустити руку на балчак свога мача и сместа поћи за њом. Увек ће бити места за нас у борбп и увек ћечо бити прикљени у љу. Јор ако Споразум мрзи атинске германофиле, он искрено и отворено воли грчки народ н никада неће хтети да се над љиме свети зато што је био суввше трпељив. Ако дакле Румунија баци коцку, нвко неће моћи задржати Грчку на обали Рубикона. Народ грчки побуниће се и натурити своју вољу. Не учини ли то, у опасности смо не само да изгубимо тековине у Маћедонији, у Епиру и у оетрвима, него и саму независност старе Грчке. (Број од 19. јула). Исти лист саопштава исказе једног бугарског поднарвднака из 33 пука који се предао 14. о. м. грчким пограничним стражама. Пошто је потврдио све познате вести о оскудзци у хранг, оделу и обући, као и заразлма које десеткују бугарску војску, овај је Бугарин изјавио и следеће пред грчким полнцијским властима: Команда бугарске војске, бојећи се присуства Руса на балканском фронту, издала је поверљиве наредбе командантима и официркма како да припремају бугарске војнике за могућан сусрет са Русима- И официри су почели развијати теорију у смислу тих наређеља. Они тврде да је Бугарска објавила рат само Србији а не и Енглеској и Француској, (а још мање Русији?), те ако би наишли на непријатеља у руској униформи, нека знају да су то Срби прерушени у Русе како ба Бугаре изазивали на дезертираље. Али, додао је поднародник, већана војника мога пука знају да је све то лаж, и они су решени да одмах појуре да загрле *браћу» Русе чим се ови појавв на фроиту. >Н е а Алити]’а.< Због повољног географског положаја Румуније лако можв остварити свој народносни идеал. Грчко народносно питаљв много је сложеније. Између мајке и њене

мора, а ка народно грчко наслеђе ба" цају се жудна погледи многих других народа. Најзад, оба балкаиска рата раздвојише још више поједине дедове Елинизма. У једном одређеном тренутку европског рата сматрало се да учешће Грчке у љему може имати кобапх последица и за народносну грчку ствар и за опстанак слободне грчке државе. Претпостављена је политика неутралности, која је обезбеђивала бар оно што је добивено. Али је стално наглашавано да Грчка не мисли остати неактивна до краја рата и да ће одмах ступити у борбу чим њенв интереси дођу у погибао. Изгледа да је куцнуо час за Грчку. Није невероватно да постоји и нека измена мисли између Букурешта и Атине. Примећена пак промена мишљења у Софији поводом појаве Руса Ј Маћедонији представља озбиљну Опасност за грчке народне интересе, јерједно привидно покајање оних у Софији може нас прескупо стати и на свагда нам пресећи наду да пођемо на варош наших снова, која је у осталом угрожена и са супротне стране. (Према грчкој народносној идеологији, та супротна страна није нико други него Русија. О томе је недавно много расарављано у атинској антивенизелистичкој штампи, нарочито у •Емброс« и <Хр0нос.» Прев.). цол-Луј

Рукунвја и рат — Јвдан маниФест . Букурешт, 23, јула. Комитет „Букурешких унионист& и уаутио је следвћн м&нифест румунском народу: »Армијв наслбдног непријатвља ломе сз на границама Галиције- Судбина нам даје ирилике, по други пут, да пређемо Кариате и да узмемо учешћа у слому и леквадацији АустроУгарске. Овај час не сме се пронустити. Ми не можемо ослободитп своју браћу без жргава, а све жртве неће вишв имати никакве вредности, кад непријатељ будв дефинитивао одбијен од других. Ми смо сз доста титрали судбином народа, дотхрањујући Аустро-Мађаро отворево контрабандама, које су нас лишавале потреба. Ми смо дуго својим брашном одлагали агонију Тур-