Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И ] А

БРОЈ 106

СА РАТНЦХ ^ОНЈОВА Званични коминикаи Талијански коминике

Рим, 25. јуда Код Монте Чимоне потискујемо непрвјатеља и поред аеговсг жестоког одупирања. Два противнапада непри јатељска одбијена су. Код Зеленкефела имали смо знатног тсиеха. На фронту код К»рсо источно од Монфалкола наиалч смо непр 0 јател.а. У току борбе заробада смо 145 војника. Један наш етмарен потонво је у Јагранском Мору један аустријски коЕтраторниљер. Енглески коминикз Ловдон, 25. јула Сен заузећа немачких ревова, које смо у јутрошњем ксмнпикеу објкввди. ми смо последња два дана знатно напредовали северозападно од Позиера у дубану око 4 — 600 јарди а на фронту од 3000 јарди. У оаерацпјама су учествовале трупе пз Аустралпје, Кента, Свреја. Оне су се ттврдиле на задобивеним положајима и поред јаке артиљеријоке ватре, која је на р„чито жеотока била еа путу ПозиерБопои, Наша је артаљерија бомбардовала Курселст и Миромон проузровујући јаке експло*ије• Три депоа муниције експлодпрада су. Д о ц н и ј е. На фронту код Соме напредовали смо између 20 и 24 јула западно од Позиера и заробили 100 војника. Видели смо врло много немачких лешеза. Северно од Позиера, поале једног ■срећног напада Јсаели емо да *аузмемо другу немачку линију на фронту од 2000 јарди. Заробили смо 100 војника. Сви су непријатељоки напади одбвјени са великим губитцима. Одлука Хинденбурга Рим, 25 јула Генерал Хинденбург реазио се да нареди повлачење евојвх труца са источног фронта. Оа ке напустити операције на фронту Рига-Двинск. Потопљене лађе Лондон, 25. јула Дописник »Моринг Поста» у Што холму јавља да је шведску лађу „Ху диксвад", која је натоварена ишла за Раумо, навао у среду један не мачки сумарен у самој варшци. Капетан лађе који је приспео у ТТТтокходм црича да је ио наредби команданта сумарена зауставио лађу. Сва архива са дађе пренета је на сумарен а посада је по наредби напустила лађу. Сумарен је испалио неволико топовских метава од ноји* се лађа запалила и најзад пропала. Према новим извештајима четври друге лађе које еу се крегале око фив* лангских обзла, такође су торппљиранв. Лађе: «Вермландс и „Врор Гесор“ шведске су а »Брахо* и «Стен» Финландске, Дописник јавља још, да је услед мнотих немачких атентата на лађе које секрећу дуж фивлаедских обада трговина између Шведске и Фивланд-

ј ске са сапм уквнута. Веровахно да• ће се пошта енс гедоката преко Ха-ј поваеда у место морем ■ Немачка у шкрипцу Док Русн неолољиво наваљују са истока а Енглвзи и Франц .-зи 1 -тално туку Немце на за _ паду, Номцн и Лустријанци ве1тају о јединству командс. Маршал Хинденбург коме су предложпли да з&увме ово место, није још дао свој пристанак. Он је поставио изввзве услове које до овога часа још није одобрио кајзер и његов главни штаб. Један од ових услова и то најважнији, јесте скраћивање фронта- »У садашњим околностима, изјавзо је маршал, ситуација је очајна. По сваку је цену потребно евакуисати извесне области а нарочито Угарску“. Кајвер је оставио Хпн денбургу потпуну слободу ак ције, само под условом да на губи из вида политичке разлоге који не допуштају евакуацију извесних места 8бог рђавог утиска који би учинпо на становништво. Аустрија која је осетила памере Хинденбургове апсолутно одбија да пристане на овај план који се састоји у томе што ће на Аустро-Угарску пасти све послвдице пораза и на против тражи помоћ Немачке да се брани противу руске инвазије која прети да преплави цвлу земљу. Према томе Немачка се налази првд једном озбиљном дилемом. Или она мора спасти једну ситуацију која је и по самом призаању њвног најчувенијег стратега очајна или ривиковатл да се посвађа са АустроУгарском што би било врло опасно по њу.

ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Јелена Обућина и. Мирослава Стевановића из Баћевца моли за пзвеш. тај о Чедомиру Обућину и Драгутину Стевановаћу. Јела М. Лазић из Мдаденовца моли за извештај о Михаилу Лазићу и» Младеновпа. ЈБубица П Јоваеовић из Паланке моли за извештај о синовима Љубомира, Владимира, Божу Радовановића и Мику Јовановића као и за Чедоми[а Првуловића и Животу Првудовића из Паланке и Михаила сина Филпна ПастасијевиђаХристпна С, Милорадовић из Крагујевна Гдавна ул. бр. 201 моли за извештај о Светолику Мидорадсвићу рез. пеш. поручнику и Радојици Божоввћу војнику ђачке чете, и извештава да је са депом жива и здрава. Лепа и Ђока Секулић ив Београда Цетињсћа 15, моли за извешта о свну Аца Секулићу ђаКЈ.

Стеван Поповић из Београда Крунска ул. 37 моли за извештај о Ђорђу Стојановићт. Мих. Т. Перовић из Младеновца моли ва извештај о Радомиру Нвколвћу, Сретену Ђоквћу војнику Миласава Перовића из Дубоне, Драгутину Кузмановићу бравару, Радосаву Грујаћу ђаку, Вдадимиру Радојевићу нареднику. Светозар Поповић из Миоковце моли за извештвј о Маладину п Светолику Поновићу. Зорка жена Богосава Јосиновића из Висибкбе моли за гззештај о сво ме мужу. Вељко Симовпћ из Доње 'Гаревице општ. мрчајевеке моли за извештај о брату Видссаву Симовићу војпом обавезнику, Милутин Томић из Врезована код Аранћеловца моли за извештај о сину Милоју Томаћу појнику. Милап Милнноввћ из Сенаје среза гроцког моли за извештај о Радојаци Милановвћу коморџаји. Јованка Бошњак и Катица Махник Видинска уз. 15. моле за извештај о Чедомнру Михаиловићу ппоручнику, Вожндару Николићу наредниву. Славка Крстпћ сада у Крушевцу Хохенцодерн бр. 9 извештава свога иужа Атанасија ппоручника да је новац нримила а да се налази у Кру-

шевпу. Коста Димитријевић трг из Наталинаца моди за извешгај о Милосаву Николићу, Илији Туфегцвћу, ВојиСтојановићу војницима, Двмитрију Димп тријевнћу ђ(.ку. Њихови су сви живи и здрави. Алекса Станчић пз села Рудника ср. качерског моли за извештај о Све тозару В. Станчићу редову кога извешгава да су код куће сви здраво. Ружа и Дара Туцаковић из Ужеца моле за извештај о Душану Туцаковићу порезнилу из Ваљева. Ратку Ту наковићу порезнику из Ужицн и Сави Жујозвћу и< Ужица и јављају да еу са децом живи и здрнви. Мика Којадиновић трг. из Београда изеегатава Душана Милојевића ин жањера и рез. офацира да су његози дошли из Матровпце у Београд и да оу г.ва здрави и моле за аоввц Вукосава Мкладиновића из Наша моли га извештај о Ђорђу Мидадиноваћу каф. из Ниш».' Гина Јовановић из Јагодине моли за нзветтај о своме мужу Ђоки Јовановићу подиц. писару из Јагодине. Светозар Ристић из Панчева извештава Димитргја А. Протића и сина му Јована бакалина из Пожаревца да су његова госпођа и деца код куће здраво и добро.

ДНЕВН1 ВЕСТЕ Сасганак Народне Скупштино. вео Лабкнехг.« Полиција је раНародна Скупштина састаће стурила светину.

се на Крфу 27. августа. Председник Народне Скупштине г. Андра Николић, отићиће у току ове недеље на Крф да припреми све што је потребно за њен рад. Народни посланици позвати су да 27. авгусга буду сви на Крфу, како би благовремено могли у чесгвовати у раду. Изјава Г. Асквита. У једном говору који је Г. Асквит држао правукаоје општу пажњу на врло велику изнуреност Немачке. Он је казао: да ћв Немачка скоро бити прииорана — хтвла не хтела — да поштује међун&родно право и □репоручио је стварање једног великог пацифичног савеза европских народа- Правда, Слобода и Цивилизација рекао је он, триумфоваће. Нов руско-јапански уговор. Рајтерова Агенција јавља да је Русија закључила с Јапаном нов уговор по коме је Јапану продала половину пруге и то јужау пругу, Харбин—Чак Чуг. Тако исто Русија признаје Јапану право речне пловидбе између Кирина и Памчина. Нороди у Берлину. Из Амстердама јављају: да су у севбрним квартовима Берлина били врло велики нереди. Манифестовало се противу рата и оскудице животних намирница. Хиљаде жена дошло је пред социјалистичку лигу и викала: п жи-

Врење у Угарској. Вест о вероватном наименовању Хинденгурга за генералног команданта аустроугарске војске на источном фронту произвело је сграхозит утисак у Пешти, где су планови Маршалови о УгарскоЈ познати. Сва шгампа пише врло жучно противу овог постављења. Трима листовима забрањено је даље излажење. Врење међу Маџарима врло је велико. Атинске новине. Директори атанских новина донели су одлуку по ко.јој ће се од 1. октобра све атинске новнне продавати по 10 п. дин. Бојкотована »Бела Кула « Од јуче »Бела Кула« забрањена је за савезничке трупе. Пожар у Солуну. Јуче око два часа по подне избио је пожар у бару „Мон Плезиру", ва углу, који чини кеј Победе са улицом св. Софије. Пожар је одмах узео ведике размере и пренео се на суседну »потеву и купатидо »Ботон«. Убрзо је цео квадрат био у цдамену. Два топовска пуцња објаввда су пожар, и савбзнички војницп, парочвто ангдо-француски мрнари дојурида оу и отпочеди гашење пожара. У тозе су уззди врдо јаког учешћа и ерпскп војнаци и официри. Са опасношћу но живот успело се да се највећи део намештаја снасе из ножара. Пожар је одмнх допализован и око 5 чвсова и угушен. Огромна маса света бзла