Велика Србија
ПР. 132
СОЛУН, СУБОТА 20 АВГУСТА 1916.
ГОД. I.
ШСрЕИЈА
МРКТПЛАТА НЗНОСИ: 3 фравк* тромесачао 9 фрлк»*» г.цжшп.е 36 ф; апах»
$ 2 *■% ДЖ *&«*<»»» $ * ■
*
? НОЕ 8 ЕКВ 1 Е
ЦША ОГЛАСИИ& : 0«(Н< |.*а» '20 фрак. од оет»таог рет* *•■•*» "*»с» го и'1.-од5*. Ног.ац со колажс р; .*из: в'-«'Ј..' 1 ртЧ 1 т лжЕ.тЈЈсатсЕиЕ частуо" е.» ■ ■ *.>;* л 1 ' јт нзлази Оол;:и д\н ,чс ио>д л а-|»т- <■-:»<» зр.. а ,- Крад, Срп Геа К ><<•-.?»*» т Солув? рукоииси ок цв враћлју Ота* рвАавп.кје Колоибо јлицк Лр. 33 Зјцодијо* Ноједиои бројв: а со ж«ту ДоОити у Солуву ес* »• теацвј* ^Друига* грчкв атаоде* уд. ћулгжрохтокр бр. 5, Рајизу гд»8не поште.
‘»РОј 10 сант.
Директсг< А Ј9ВАН03 1
БРОЈ 10 сант.
СУДБННА БУГДРСКЕ
нма да I рецизира гвоЈе држаље према нсв м догађајпмг.
конзтатовалн грес оалтгааске цазилизацајв, али I
да кад год
су Бугари нагерана. у етнкч.у обласг, ж> е вазда консгаговати вс-
Нздавно смо јодну историску чдњтницу Ј4 најгл&внвја карактврветикл; њихову бугарекв прошлссти та, штосу јгло се Бугари пропадали уеђк онда.јлики културни н.ц;ред?к у свима кадз су иостазали квјзсве по-; земљама н: ш-га нолуостраг, па литачке успехв- Другтм речиаај чак и у самој Бугарској, што је бјгарзка егзистенција је услов јнајлешпл доказ Гфгимијева шкољена једиво њсним вгнограф-{ла чвгрнаестога вс-вг, када се први пут у тој земљи појзвљује тежња за иззесним напретком. Али то је бивало само овда, ка да је бугарска државд ебухв »та ла еднччкс обдасги бугареког народа. Ксри тсћи се ови.Ч историскнм искусгвсм, ми смо дужаи да у средсредимо сву нзшу војну и дипломатску делатност, да за ве чига врсмена обезб димо Бадкан од сличних завојсвачких прсхтева бугарскз грабљиве расе. То ћемо псслћл само онда, ачо св Вугари тако казкг, како бл сза њихова поколсња добила до сгојну легцају за данашње завојевдње и покоре које почанаше по нашој домозини, а који се злочини могу упоредати само са нсјгрубљим облвцама зандалских временаТа кгзна се помаља. Пзред силних удараца која добијају са југа, појауљује се у вајзгодаијем моменгу Р.мунија дапотпом;гнс наше прав-дно дело а преко ње натериторајв јурл урагаа руских козака и армија, а зар то није бич провађења, који ће у своме гњ"ву свирепо казниги изрода и словенског издајвцу? Ја са.н тв Р'Мио, ја Ку те. убити, ето, то јг данас догма јавног мњгњч силне Русвјс, а у томе је изр.з/ нај рвчлгије ман- ф 'стоваиа и цја о судбинк Бугарске држ.ве. ОвчепоАСКи.
I
скем елементима који су у узрочној в&8и са гвографскам коги плзкеох исгочног Балканг. То је област која се шири п.лмеђу Дуназа, Искре, Родопе, Арде и Црнога Мора. И чим су Бугари прелазали границв своје етнач ке целлнв, настајали су на нашвм полуострву стални иервдз и ратови, јср су њихозв заво јевачко-пљачкашкв тежње долазиле у опрску са свима ле гатамвим правима њахових су седа Срба, Грка и В тха односно Рум/на. Бугари су једаа од најмањзх н најнекулгураијих ндрода Балкана, али је њихово главно обблвжјз з&војевањв туђах поседа. У срвдњзм вску озаквв иојаве су взока чвсте, али давас, у дооа нацздвалног 8груписавања народносних држава, то јв једаа од нвјзећкх злочина, који св мора суабити у ингвресу с&врвмене слободз и цавилизгције, ко.е иекључују п )дј,.рмљивањв културних ца рода са јаком исторзеком савш ћу о држави и саоле нацсоналном бићу. Оздв врвди нарочито астаћд слвдвћи фахт. Сгара Бугарска броЈи чвтири и по мзлиува становника. Од овога броја 900 000 су Турцг, Чвр-свзи, Гагаузи и Помаци, 400 000 дод.азв на Гркв, 300,000 су Срби, 150.000 чине Ј,вг»вји и 100.000 Власл, Јермени, Цигдни и странци, зна чи да правих Бугаро. пма једва I на два и ао милиуна дугиа! И овцј тако мали и нешатан народ, запојва средњввековном вавојевачком тежњом, одгајез у мегаломанеком духу, потепцп-
Страна штампа
ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Атина. — Г. Дилон телеграфише »Дели Телеграфу* да 1,е Ву 1 арска отпочетн преговорс ;а сепаратан мир са Споразумом када Гге видети да се БугарСки
ран татзрским ПОјМОЗИМЗ, О ЖЦ‘ Ј катастрофа не може гзбећи. Б воту И држави, постао јв и да- [русофши Ке у Т»м случају скинути Н8С декр.клов мач којп ВПСИ над| с „рестола Фефдвнанда и прогласити | балканским народима, К<ј1 с (уакраља Бугарске Бориса. Овај сс! мор»ју Јвдаом потрудити д« од- 1ШСлед1М] више махова није слагао са ствана са политичке позорнлп.в * - ■ Ј политиком п,«гоБ01 оца. ов■; всчите разбојникв и отимн, Чв туђих ебласги И својина ј Атина. — Указ 0 распуштању Свако бугарско завојевање ујскупштине неће бити публикозан. Нзпрошлости обслежава један ре- 1 бори ће бши одложени пошто плада
Акција Румуније Лондон, 20. августа. < Авплл Сстандард:“ „Акцнја Румуиије смању је знашо трајаље рата. Споразум ке аиктир.ти мир.» «11ел Мел Газета>: <ОЗјаза рата Румунгје даје нам интересашно о >авештење, аа су шгледи Недачке на побгау одмерепз у БукЈрешту и оцењснЈ као апсолутно ништавни.* >Глоб : »Акција Румуније са чисто војног глодилта од великСг је. можда одлјчног значаја. Не чудт нас, што је у Немачкој наступило гапрепанЛене. Румунија уј»дно затвзрд Нехачкојвелвко тржкште назнр.шц-, гао и гаса, угла, дрвета и стоке. Стратегијски Румут-Ца се окреће протгв десног немачког б0ка.» »Трибуна*: «Од ишервенције Ру.муније зграда немачког ц.чперијализма почиње да се руши». »Ивнин . Пост»: »Акција Румуније осуђује Немачку на пропаст чим је Савезницп. као што је вероватно одвоје од Бугзрске и Турске*. »Ворлд*: ‘Ру.мунија ће взвућа добре користи из своје акције, али она то и заслужује с обзвром на помоћ, кој’у доноси Савезницима«. Амстердам, '20. августа. Немачка штампз веОма је узгемирена због акцвје РумЈније. <Ф.сише ЦаЈ‘гунг<: БилО би апсолутно смешао глгдати на нову сцтуацију са лажним оп имнзмом.* „ФЈ анкфуртер Цајтун*: »Боље је не занимати се издајом румунс.ог на рода 'и прлбарати свз снаге, да би с) одгс ворило иеликом војном задатку, ко ј'и је Н-мачкој ратом наметнут.» , : Кел пше Цајтунг<: »Трсба се борит и са енергнјом очајањз, да би се спасао опстанак народа.« ‘Минхенгр Пост<: ‘Немачки народ не пролива 1 рв радв освајачквх циљева, већ да бранп своје економске интересе и своју »културу-« »Минхснер Најесге Нахрихтеи*: „Борба на Балк; ну зд нас је пигзње живота н.си смртн.“ »Локал Атцајгер«: <Наш је жпвот у питаи.у. Свакн Немац мора вршнтн своју дужвост.« Уопште сви исмачкп лзстови гледдју у акцијп Румуније велики дипломатски пораз Нвмачке и додају, цошто је слава Немач<е на коцки, сваки Не-
мвц мора хргбро испунши своју дужност према отаџбини. Држање Грнко ,,Журнал“: Крзљсе не кожеингће зауставнти да жртзује само неколико германофилсквх шефова „Матен,‘: „Грчка добија све више осећање, да је њена судбина на коцки | и вочиае да схвата држа^ве, које јој | оирадРљује част.“ „Тгн": Дкцаја РЈМЈЕИЈе је иссаедаца с&БСзаичке експед^цвје из Б?.лкацу. Сслунско предЈзеће всћ је донело паодсве. У сваксм сдучају атвнски вдадајући кругови трсба д& :сају, да тс се о бдагодетима аобаде говоркти и претресатц само са држа< вама, које су се бориле. »Дејли Мељс „Акција Румунаје мора иматл огромзо дејство на Бугарску п Грчку. Бугарска народ ће ускоро узндети дудост гсто се бацио у Наручје централннх држава. Што се те.46 Грчке, њеи велика државник г. Венавелес пзјзево је прошле недел>о да још сасвим нвје изгубљена нрилика, да Грчка иоврати част и територвје. Пријатељв Грчве г;рже, да ће краљ Кспстантин п његов највећн државник моћи рагити ваједно и дати нсвнраввц полптиц« Грчпе“. Преглед грнне шташв (После матинга) <Г1 а т р и с» : Г1 о л и т н ч к и к ар а к т е р м и т и н г а. Јучерашњи митинг, уиновски по величини и нмпозантности, јединствен је у политичком летопису гртке престонице од постанка слободне краљевине. Њим је грчки народ докавао да је стално надахнуг пдеалпма од после устанка, и да срећом није претрпео никакав угицај од стране онах који су покушали да му отрују душу и да га поврате у старопартијску прошлост заборављајући све снове грчке расе и напуштајући сваку каду у остварење народннх вдсала. Митинг је добио одређен државни и полшички карактср највишег значаја. Одобривши говор г. Веннзелоса, народ обе вароши Атине и ПиреЈ'а упутно Ј - е Њ. В. Крал.у један апел у виду месажа да послуша народну вољу. У исто доба поднло му је и неодложво решење нг.родге кризе, гоЈе се састоји у оретварању нословне владе г. Заимисове у одговорно иолитичко министарство које би имало шшцијативу и сталну политаку у корист Споразума. Ј’ истом духу ће бити поднета Њ. В Кра.т.у ц резолуција народннх представннка.