Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 142.

ској кобри, када прегажена Бугарска, ослобођена своје лудччке мегаломаније, падне на колен-а и замоли за вшр, али за мир без услоЕа — онда ће тек- Савезни ци са нама заједно рећи своју последњу реч. Жив. Ст. Видаковић.

љењу. Па посети гр чког премпјера код краља пронео се одмах глас, да је г. Заи>шс поднео осгавку. Исто тако кру жи верзија, да Ке нови кабннет образовати г. Димитргкопулсс са г. Дра гумисомГласо:е о кризи потврдпо је «Н он Асти>, који је по звагшчпом овлашће-

њу саопштио, да је г. Заи.мис поднео оставку и Да ју је краљ уважио. Атински политичкн кругови уфујани су новом министарском кризом. Венизелисти држе, дм овг оставка г- Заимкса не значи никакав бо.љитак ситуа ције. Говорл се, да је г. Веназелос вео*а пе нмистичкн расположен-

што их чини госаодарима једног о) највпжнијих арелаза на Дунаву. Стратегиску важност Оршаве доказује огорчвн отаор Аустријанаца, ксји су се аовукли аосле ает дана уаориог одуаироња. Оршава отвара нов аут у Маџгрску. а можда и ка Веограду.

ПоЈштичке вести

СА РАТНИХ ф!?ОНТОВА

Женева. — Више угледнпх Младотурака стигло је овде, како >Трибуна» вели, с намером да поведу преговоре са Споразумом о закључењу засебног мираАтина. — Председннк министарског савета г. Заимпс, министар војни, генерал Каларис, и шеф генералштаба Москопулос, конферисали су јуче о укидању Лиге. Решили су да се предузму строге мере о одржању реда.

Страна штампа Криза Немачке »Морген Пост> (Берлин): »Ниједна мера за распоред намирница није досад била више бирократска као подела млека. Сваки отац породице мора имати акт о рођењу свога детета. За тим сопсгвеник куће мора поднетн сведочансгво, да у тој иородвци доиста има толико деце. По том отац породзце дужан је отићи хлебној комисији да се упише на листи. Па и то није све. Најзад мора ићи код млекара, да му и овај изда карту п упути га, где може добивати млеко. »Минхенер Најесте Нахрихтен*: •Само победа Немачке може иас спасти од тираније Енглеске. За то морамо све невоље и тешкоће подноснти без роптања. Ако не победимо сад, ваша независност проиала је за увек и ви сте осуђени на ропство, били милионери или просјаци. У име свгга, што нам је свето, Немци, будите храбрн, спре.мни на све жртве и ћутите!> »Франкфуртер Цајтунг>: »Наде полагане па нову жетву обмануле су. Ис харана кромгшрима ннје успела и за то су криве власти. Услед овако несрећних огледа немачки народ сумња да ће исхрана бити регулисана у току зиме.» •Лајпцигер Фолксцајтунг*: >Не може се надмашити неред, који влада у питању исхране. Влада не само није била способна да што бол.е учини, већ није ни хтела, ни смела. Најгоре је, што је цензура забранила сваку критику. А цене животним памирницама скачу свзким даном све већма. Народу није слободно да се жали.» КРИЗА У ГРЧКОЈ — Заимис поднео оставку Агина, 30. авг. И ако је грчка в - :ада примила захтеве Споразума формулисане у последњој ноти, ситуација Грчке још није разбистрена. По пријему потланика Споразума, г. Заидис је отишао краљу и конферисао је дуго с њиме. ИзтлРда, да су измгђу. краља и г. Заимиса избиле диференције у миш-

Са нашег Фронта Солун, 30. азгуста. У току јучерашњег дана на целом фронту биле су локалне борбе арти.љерије и нешадије. У борбама које су вођене на левој обалп Струме Енглези су заробили 32 војника од којих је један официр. С друге С1ране заробнли 15 војника у разним сукобима, који су имали за циљ да очнсте од непријатеља зону која се простире северно од Кожана. Солунски фронт На фронту Струме енг.иске труае извршиле су На сриском фронту аримеКено је да се аредходне јединице бугарске аовлаче. Енглески коминикв Солун, 30. августа. Јуче су многи одредн наших трупа прешли Струму код Неокорм и на више места код Тахвнског језера- После огорченог отпора нстисли смо непријатеља из Ораормана (нстОчно од Бајрактара, доњи и горњи Годени н Не вољен). Непријатељ је извршио више противнапада али је био са великим губитцима по њега одбијен- Број заробљгника није дефинитивно одређен. Француски коминике Париз, 30. августа. Јужно од Соме Немцк су аоново нападали јуче наше аоложаје али су свуда са великим губицима ао њих одбијени. На осталом фронту ништа значајније, Авијатика. — НгЛу између 27. и 28. августа 10 француских аероалана багуили су 60 бомби на војне немачке зградв /ужно од Брижа. Вомбардовање је извршено са висине од 400 дј 700 метара. Исте ноби бачено је 104 бомбгс на деао муниције јужно од С оме. Нроузрокована је велика ексхлозија. Румунски коминике Букурсшт, 3 0 . августа. На северном и слввро заиадном фрокту, заиадно од долине Мчроса, неари/атељ наставља своје повлачење. Варобили смо 106 војни ка и 3 официра јужно од Снбира. Заузели смо село Шимбар. У току борбе у долини Стреј■ ху у нехријатељ је уаотргбљавао куршуме ,,думдум и . Зааадно од Меризора одбили смо више неаријатељских нааода чим су трупе ирешле у офанзиву, заиленили смо 2 тоаа, 2 митраљеза и више тоаовских кара. Заробиле су 3 официра и 302 еојника. На јужном фронту обично иуш-

карање. На фронту у Цзбруџи оаграције се настављају. Италијанскн коминике р им, 30. авгусга На сектору између Валарсе и Позине наше су трупе заузеле утврђене ровове код Лена и тиме су завршиле заузеће свију ровова које је непријатељ држао. У току борбе 25 августа наше су трузе напредовале до положаја северно од Пазубнја. На осталом фронту артиљернска борба. Руски коминике Петроград, 30. августа На западном фронту ситуација је непромењвна. На кавкаскои фронту водвле су се огорчене борбе пзмеђу 27. и 28. августа. У току тих борби наше су трупе ззробиле 9 официра и 24 војника, 1 дштраљез н једну хаубицу. У Персији наше су трупе заузеле варош Бан у области Сакис. Руске трупе гоне непријатсља. На Соми Атина, 30. августа. Французи су на фронту јужно од Соме причинили Немцима огромне губитке. Кајзер у једнсј наредби војсцн каже: «По сваку цену ми морамо држати Комбл.> Бугарски пораз у Добричу Лондон, 30. авг. Бугарска војска од 80.000 људи напада фронт у Добруџн. Она узалуд ггокушава да пређе Дунав. Румуии Концентрншу на том фронту огро.мне снагс које ће бити подпомогнуте Руснма који се већ спуштају. У о4ласти Добрвча бугарска војска претрпела је велики пораз. Прети велика опасносг Варнп, којусу Бугари евакуисали. Уништени цепелини Амстердам. 30. авг. Јавл»ају хитно из Франкфурта холандским лнсговима да је избио велики пожар у депоу цепелина. Ватра се је са.великом брзином распрострла. И поред великог напора војника да снрече пожар, 4 цепедина су сг свнм изгорсла, а депо разрушен- Јављају такође да је изгубљено још 15 аероплана типа <Албатро>. Заузеће Оршавв Лондои, 30. августа Румунске труае заузеле су Оршаву у ко/ој је заалењено 7 тоаово , хаубица и отромна ксличина ратног материјчла. Оршава је удаљена од румунске граниг^е 3 миље и вео.на је важно војно место. Заузебе ове оароши која се на лази на 6 миљи од Гвоздене Ка аије доводи Румуне зиа. од линије Темишвар—Букурешт и отвара им аут за Маџарску иреко Црне,

Лавов пред падом Лондон, 30. августа Према вестима из Нетрограда, руске труае угрозиле су озбиљно Лавозу. Коресионденти си руског фронта јаељчју , да Ке Руси ускоро оиколити Лавов. Пад Лавова сматра се неггзбежним. Халич пред падом Атина, 30. августа Руске су труае заузеле више утврђсња која бране Халич. Пад вароши је неминован. Ј Бомбардовање Каварне Атина, 30. августа Према информацијама из Софије два руска монитора и једна крстарица бомбардовали су 50 минута утврђења Каварне. Бомбардовали су 12 утврђења. Немачки радиотелеграм Лондон, 30. августа Немачки коминике од јуче ари ■ знаје заузебе Гиншиа п напредовање руских труаа на караатском

У подјармљеној Србији 1 . Аустријсии терор Сутрадан по окупацији Србије Аустријанци и Бугари поделили су ову између себе. Тако су се могли и једни и други слободно користити својим запл.ењевим дело.м. У јануару 1915. године довршено је формално разграничавање. Линија која дели аустријску Србију од бугарске иде од Дунава зап. Моразом, за тим саваја ка ЈЈго: западу, оставла Крушевац Аустријанцима, а Кујунџу даље на југу Бугарима. Она по том прелази у Косовско поље, између Мнгровице и' Прнштине и одатле достиже Албанију између 11ризрена и Ђаковицс. Ова се граница не може нрећи нигде, а да се не наиђе на бугарске царвиариице, кзје забрањују извоз намнрница у Аустрију. Аустрија пак није поставила царинарнице. Не.мци немају земљишта- Они су само у БеограДу, Смедереву, Нишу као и дуж жељ. пруге наместили своје офицаре који врше надзор над путницима. Аустријанци су углавнс-м задржалн српску административну иоделу, само су српске чпиовннке заменили аустријским. У Београду је организована генерална уирава Србијом- Г^вериср јс досад више пуга иромењен. Војни аташе гувернеров је неки генерал Балић, а секретар му је Мађар Талоши- Гувернерство је смешгено у згради Упр. Фондова Можда најзначајнија, управо нај опаснија личност по Србе је неки Херман, који је пре рата припадао босан ској влади. То је стари нелријател, Срба Његова је улога да у Србмји