Велика Србија
БР. 159
СОЛУН, ПЕТАК 1(1 СЕПТЕМБРА 1916.
ГОД. т.
ПРХТЉТАТА НЗНОСП: Ивае^Ћо 3 фрдак* тромепечио 9 бпвапг?, годишае Зб фрмшха ЦЕНА ОГЛАСИМА : С**з4 огдаси 0'20 фрап. од петктгог реди, ве!.* огддо* гш . 1годби. Нозац ое пола :е драаи аг у кдеоарвит а двалоантсгпп .аотуаавалтвзе.. .."‘ Л’гзтази ој>а;;и даи :: узн Г! у> сда .-а ир •/..■ 'Срад. Суа. I •??. <С'1Ке;х*м у С .аувт р^кошо. и гк ш: г.гдћа.ју задчациј« 1\.|.Ј.)и'.' улаци < р. 33 .-'е1ооЈ1ЈП» По|аа>»ј( брзјза« со ш>?у добвто у С-. дуау код ог -.дп1в атвк грчкс штамг.о 4 уг.. с_. лг*ромо*7 Ор. 6, блвау гј»кн(' вошто
БРОЈ 10 с&ет.
'Хнрс.-.. .>р Д. ЈЗ
.. : :и.Т'-
1
БРОј 10 сант.
Реч Народно Скупштнно Поводом дискусијв о спољашљој политици
Сриско Народно Предстасништво, окупљеноод пре неколико дана на Крфу, цало је, првим својим колек тивнр.гл поступком, несумњава доказа о правилној процбни садашн .0 ситуације и корбкгном манифвстовбњу народне воље. Прелаз на дневни ред, примљен једна душно послв ексаозеа Манистра Председника и свестране свдмодневее диску сије о питањима наше народне будућности, у часу кад је храбра српска војска отварала и крвљу својом освештавала врата у пороб љеву и напаћену Огаџбину, представља докумепат свести и патриотЕзма, улава веру извссности у досадашње наде и вековне жвљз, и моралну вредност издрж.љивости и непоколебљивости народне уздиже до нивоа највећ*г поноса и славе њсгове. Он има карактер декларације, учињенв пред целим светом у име читавог једног народа, о оравима на жавот у његовој етничкој целокупности и политичкој сувербности. Стицзј првтходних околности и нејасност прилика, под којама је прелаз на дневни ред концептиран и првхваћен, још јаче истичу његоау важност и истављају је изнад испуњавања обичне формалности. Он — то треба нарочито истаћи и под вући — резултира из ранум не ирис+уаачности убедљивим разлозимг ситуацује. Саззање о правом сгању ствари ставило јв у други ред све побуде унутрашњег карактера за критику — оправдану или не, сасвим је споредно — многих сложевих питања ваше приврвмене несреће, и сва осећања запоставило озбиљној оцени мо мента и пам^тном поимању дужности. Овим констатацијама треба додати једнодушност Народног Представништва, и прелаз на дневки ред доби ће свсју пуну убедЉивост. * Принцип националности, прскламован у почетку рата од стране наших ввликих и моћних Савезника, био јс и оста.је и подстрекач и циљ свију наших напора, наших победа, наше верности, трпељивости и готовости на највеће жртве и подвиге. Оа је био и остаје суштина сцољашне политике Србији
не и идеал нзших држтвнах и нацаоналнкх снова. Он је наш општи програм; од њ'га срлски народ не може и неће одустати илн одетупати. То је његово право, а то му је и дужност. У име народно потврђују и маниф^стују то и његови представница- „I 1ошто јв са слушала владиау изјаву о спољној политици наше 0таџбиае — взли се у прелазу на днгвни ред — Скупштина сматра за дужност да потврди, дх и пссде свкју мука и искушења срп скога карода он остаје не сумњиво веран националним захтевима.“ За Јостварсње својих захтева, у пуној сагласносги с истакнутим приндипом, српски народ чинио је и учинио све што је било у моћи његовој. А носиоца српске спољашње полигике настојали су да жеље и тежње народне, поткрзпљене њгговим правимг, буду у складу с иитересима чозечааства и добију пуну потпору и искрену наклоност великих и моћних фактора међународног политичког си стема, чији су се иатереси поклапала с нашим нацао налним аспирацијама. И како нагл Народаи Представ ници сада објављују, «лравац који је Срблја изабрала, као и драгоцена пријатељ ства, коЈа је стекла благодарећи њбму, једани је који води ка осгварењу пародног идеала*. Озакзо признање о коректности и умешности у вођењу срлске спољашне политикв, учињено једнодушно од стране Нароаног ПредстаЕнаштва, потиче, извесно, из сазнања свега онога што је постигпуто у циљу обез б^ђења и остварења наших народних згхтева. У томе треба тражити и повод и разлоге озбиљне и убедљи* ве констатације:,,... , пошго је очувала веру у своје иде але и осетила човечност, С рбија са дигнутим челом и са иоуздањем гледа у будуК ност,« А то поуздањв ни)е, свакојако, без чврсте подлоге у стварним гарантија ма и у довољној потпори у спешном извођењу Србијине историјске мисије и постигнућу народногидеала: осло бођења и уједињења нашег гроименог народа. Усвајањгм »изјаве у ек спозеу Владином о спољаш
њој политицч", констатова њем драгоценог пријатељства наших моћпих савезника, као и шиљдњем израза «верности и поверења великим савевзичким војсковођама и њвховим силним армијама«, Народно Представнишгво, обавештено о свему шго је у везл са ра дом за посгигпуће главног националпог циља, не само да је испуни.тз сво.ју озбиљ ну дужност, него ја дало израза и свом задовољству на ведаким политичким успесима, чија ће се благодаг тек доцннје моћи осетити. Тиме је у наде нароцае унето си.пно поуздање и мнсго вере у бољу и ду го очскввгиу будућзосгњегову. * У прелаву на даевни рад налази са и изјава иеторпј скв иажнооти и огромне моралнв вредности. »Тежак пут — ввли се у њему који смо до сада, пребродили нзложио нас јв губиг ку многобројног народног блага, али нагие нојв^бе бла го, кародна частл , остаде без мрље и . Ни ввћв истине, ни оправданијег поноеа, ни за служнија славе! И онда, кад јв непрајатељ тражио нашу државну самосталаост, идоцније, кјд јв похитао да унпшги нашу народну вгзастеацију, и у времену, кад ј?, тучен и гсљвн, нудио користп и при знање својо немоћи, и после сзвга, кадј?, опвјвн успехом туђих напора и својз срамоте, поклањао прегажену и поробљвну Оггџ бину, верујући да јо наша снага уништсна, српски народ је, силан у својој вери и .јак у свомв праву, и он да и у свакој другој прилици, остајао ввран и до следан свома убгђвњу, дв је боље чагно умрети, него срамотно живети. Ојистд, бвз сујвте и самохвалисан.а, имамо са рашта поносити, а историја ћв имати шга забелсжити! Маоге жртае су пало, многл блага су изгубљена, али је највеће благо, на родна част, ост.ло без мр ље, чишће од капљицв кри сгалне росе, светлије од злата, као сунчана светлост ведрог пролетњег дана. Жртвв су огромне, али су ». светв: пале су за право, слободу и част народну. Пакољвња ћв им се диви ти и са ззхвалвошћу се клањати свнима њиховим, а њихов Ке св век гордити над свима в ковима, јер њ .хове васлуге, величан-
стао њихов^ душа надма шује бесм^гзе подвпге свлју славнзх поколвња. Вгличанствснл поимзра чојстза и јунвштва, пвтриотизма и самоложртвовања до сада палих за част и слободу, дају п давхћз подстргка силном полету бо рацз, чвја је света дужност да наставв и доврше борбу з& ослоЗођењв и уввћаље Огаџбизе, и д& окаде већ годину дана нзокађоне гробово ракије иалих другова. Оли ће, том приликом, улазвћи побвдонссно у своја сзла и градоа«, привести у дело »надв и жудњу у заузвтој ОгаџбиЕП, у нашој љубави сЈајно каоружаној.« ПоЈштичке взсти Атина. — Јављају нз Кане да су консули Споразума посетили г. Веннзелоса и честитали као председнику револуционарне владе која је састављена од г.г. Венизелоса, Кундуриотиса и Дан глиса. Цирих. — Барон Сочић, шеф консервативаца у Рајхстагу, изјавио је да прнстаје уз полатику о сумаренима немачког канце лара. Он цени да ће, употребљавајући сва средства у рату, све неутралне државе објавити рат Немачкој. Атина. — Јуче је одржана у двору седница министарског савета под краљевим председништвом. Седница је трајала 2 сата. Атина. — Данас је гешрал МоскОпулос изјавио да се краљ још није ни нашта дефинитивно решио. Атина. — »Кери« је извештен да су Силе Споразума предале ноту грчким посланицнма у Паризу и Лондону. Пзгледа да ће сви условн ноте битп примљени.
Страна штампа Нб!«ачка команда »Тајмс* (пуковник Репингтон); »Хинденбург и Лудендорф (нова комбинација Блихер—Гнајзепау) од пре три недеље руководе немачким операцијама. Ова нм пе риода ннје била нимало повољна. На западу су изгубили врло важне ноложаје и Савезнички напади, како је то лепо предвидео мајор Морат, почелн су узимати шири обим и интензивпији темпо. Хипдепбург досада, дакле, није показао ничега задовољавајућег, те му Нсмци не могу још цридати атрибуте, некад припате Молткеу: Гелд (новац), Ге дулд (стрпљеље), Геније и Глик (срећа).«
• Виктоар« (Гпстав Ерве): »Фалкенхајн — то је била офанзнва на запад. фронту, сматрана као главпм принцип, завршена поразом па Вердену и неуспесн.ма у Пнкардијн. Хвпдснбург је човек источнога фронта, који је хтео да му се даду »лепе« армије десетковане пред Верденом, да би с њима предузео офанзиву против Руса н покушао надираље било на Петроград било у јужиу Русију, у правцу Одесе, да би поплашио колебљиву Румунију. Извеспо је дакле, да пад Фалкенхајнов значи, да Немци највеће напоре бацају на источни фронт. «Дејли Мељ»: » Немачка команда лута и колеба се. Тежаште не.мачких напора преноси сс са западног на источни фронт. Тактика Фалкенхајнова после дефинитивног фпјаска уступа местО Хинденбурговој, која јо.ш мање ииа изгледа на успех.»
Грчка штанпа ♦ Неа Елас». Обавештеља *Естие» о очајноме стању у којв је запала Грчка у толико су нетачна у колико представ.љају пропаст нао неизбежну, док има можда још времена да се та ггропаст спречи. Потпуно је тачно да је Италија противна изласку Грчке из неутралности, и да је због тога понудила Савезницама ону војну силу коју би Грчка имала дати кад би изишла пз неутралности. Исто тако потиуно је тачно да је Италија противна предузимању коренитнх мера ради ослобођеаа Грчке од атинских Немаца и германофила. Алп ми имамо нарочита обавештења по којима насупрот овим противљењима Птааије и ‘аеним плановима са задншм намерама открали су се за време преговора од ових даиа извесни стални снглеско француски интереси на Пстоку и Средоземном Мору, за чије је обезбећење п успе.ч под требна једна снажна и велика Грчка. Преговорп се настављају п трајаће још неколпко дана. II пре њихова завршетка нетачио је и неправплно вероватн да је Грчка иапуштена и остављена самој себи. Напоре Енглеске и Француске — јер је Русија изјавила да је Грчка не ннтересује — много би, можча Одлучно, потпомагао један искрен I лас који би се чуо из Атине. Али то ие треба да буде глас г. Калогеропулоса. Један виши дипломата Споразума овако је јуче изразио лично мишљеље пред сарадником *Н е а Елас«: * — Ако се и даље буде Грчком управљало као што се управља