Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА С Р Б И Ј А

БРСЈ 163

И.ГГ08И пријатсљи. Чиновпик јс плачуНи рекао, да је од глади пао. јер да са женом и троје деце данима иије ништа јео. Најстарије ну је дете у петој години, а најмлађе ича

Новааа нису пмалп довољно, а леба ни од куда, и тако је цела породица морала гладовати већ трп дана. Овоме јс свакн коментар су-

годину и по. вишан.

СА РАТНЦХ ^ОНЈОВА -г —

Са нашвг фронта Солун, 20, гепг. Енглеске трупе одбнле су на Сгруми све иепријатељске противиападе. Заробиле су нсколико нових војника и запленале три митраљеза. Српске трупе продужавају свој ј наиредовање источно и западпо од Кајмакчалана- Запленили су зрекјуче једн/ пову батерију од 4 топа. На осталом фронту сукоб па трола и обична канонада. Фравцуски коминике Париз, 20. септ. Севернз од Соме Французи су имали зиатног успеха у току ју черашњег дана. Источно од Бушавена заробили су 40 војника и 6 митрадеза. У истој облзсти' један немачки одред је настрадао од франнуске артпљерије. Око педесет лешева нађено је па терену. Јужно с.дСоме, одбнјен је један немачкн напад кодВермандо вилера. На осталом фрснту рђаво време успорило је операције. Операције у Галицији Атина, 20. септ. Један радно телеграм из Берлина јазља да су Руси предузели офанзиву на целом галицијском фронгу. После огорченвх борби трупе генерала Брусилова заузеле су нрве линвје близу реке Ј1ипе. У тој борби заробљено је 112 официра п 2268 војника. У близини Бродн — Прасни Русн су такође имали успеха заробивши 58 офицнра 1928 војннка. Исти радсо телеграм јавља да су немачке групе које оперпшу у Трансплванија бале приморане да се позуку, после иеуспеле по њих јакс бор *с. Румуни продужавзју својс на предоваае. Румунске операцијз Париз, 20. септ. Немачке трупе под командом генерала Фалкенхајна прзморгле су румупжс труае на повлачење у области Херманштата. Руиуки призтју п требу овог повллчења, али взјављују да су са великим

губитцима по неиријатеља одбнли једза напад с бока који је хтео ди их пресече. Застој операција у Добруџи означава да се Немцн држе у дефанзвви на иовученим положајима. Румунске су трупе прешле Дунав између Рушчука и Туртукаја. Бомбардовањз кавзле Солун, 20. септПутница која долазе са острва Тасоса прпчају да Савезничка флота стално бомбардује Кавалу и положаје. Многа села су упиштена. Трупе за Добруџу Лондон, 20. сеит. Јгвљају вз Петрограда. да су нове руске трупе нспослате на фронт у ДобруџиТурци у Тракији Атина, 20. септ. Сазнаје се да Турци концентришу јаке снаге у Тракнји. Фразцуски авијатичарт Пзриз, 20. сепг. Француски авијатмчари отмшли су да бомбардују немачке радио нице челика у Луксеибургу.

Са румун. §ропта Утисци једног кореспондента Лондон, 20. септ. »Дејли Мел>“ саопштава од свсга коресаондента на румунском фронту: •Немачки комвиикен, као и нем-чка штампа пуни су кеистива о опорацнјама у Ердељу. Они иарочвто преувеличавају својло кални сукоб код Свбиња. Очеввдно, Немки прпћају велаку взж ност томе фрснту. Румунски војни кругови сг.окојно прате рззвој операцнја у Ердељу- Румунске труне повукле су сс само на једној тачки, и то нз чпсто стратегвјских разлога На осталвм тачкама фронта ситуација је стално поволна по румуиске трупе. На фронту До бруџе ксјнчко бугарске труце су увек у дефанзиви, руска појачања сгвжу свакодпевно н.ч фронт

Добруџе. Припреме за офанзиву против Бугара гавршавзју се. У Букурешту се оптимистички гледа на ситуацпју. Румуна имају сгромно поуздаае н несаломљиву веру у силе Спорззума, а нзрочито Русију. Учестало бомбардозање Букурешта од страке немачкпх аероплана вије усколе бало, већ само раздражило становиишгво, које тражн ка се одмах г редуз <у противмере на вепријатељским цоданицима зассталпи у Румупијп. Спткодгвно стпжу возози са ран.-ш цнма, који се већином сме штају у пргстрану краљезу палату, иретпгрену у болншгу. Сви ош 1 с највећим одушевл.ењем говоре о борбама и својим ранамаНмао сам приликс !озорити са заробл.енвм Бугарима и Мзџарима, чија лица ној: ед урођене подмуклости показпвзху веописан страх, мукс и разочарзност У Букурешту Елата увергње, да Нбмпи придвју велики з гачај руиуасвомо , фронту. То потврђује пртзоуетво н.пхсерх аајбољкх генерала, Мчкенгона ка јужном и Фа.ткенхајаа на северо-закадном фронту. МеђЈ т там, верује се неаобгтдо, да ћо се њ^хов успех код Скбзза евршзтс ието онако као и Мзвенаеноза ефанзизн У ДобрЈ џа 1 '.

ИЗ ЗЕМЛЉД. ПЛАЧЛ У Црпој Гори ‘Хрватска Одбрана» од 26. августа доноси с Цетнња један доппс, из кога вадимо озе пасусе: »Наша војна управа одлучила је за гштребе пучанства и војске, да се од 18. о. мј. почевши редов.ио вздају новине два пута недјељно, и то једне у њгмачком а једне у хрватском језику и ништа више«. 'Сензација је за Црну Гору ваздушна жељезница, што води аз Котора пр»ко Ловћена на Це тигве*. «Неки дан усгријељсаа су овде три војна бјегунца хришћана пз Босне. Он л су прл уљзскушаше војске у Црну Гору ухваће ш, ц ево садл за своје издајство кажњени“. Наша је војна управа прекрасну одредбу издала, пав.мс: »Каване и.маду све бсз разлике до ■» сата пзсле иодие затворене бата». * „1 Цтињске Новине> од 18. г 20. августа доаосе ове ситне белешие :

•Царско вемачко посланство на Цетињу коначно је напуштено; сав намештај послан је преко Котора у Немачку. С краљев ским бугарским посланством учињено је всћ пре више месеца исто". „Врховно војно зановедништво одредило је каиетава Фрању ввтеза Латерера пл. Лннтенбург за главног уредника иовина «Цетитвер Цајтунг*. «Цетињске Новиге» уређиваће и надаље поручник Др. Ђуро К>’М! 1 Чић“. »Казнено прапосуђе у свим казненим стварима врше војги су довп псставл>ени у поједгвим обпаствма. Ози судови примјењују вскључиво војни казчени закон*.

Ћ з р агт а Храбросг Фраццурког ОФицира Приликом послгдњег иугар.ког напада на цаше положаје код Кајмакчалана, један артиљсриски франпуски официр којије својом батерзјом пспчазао необичну храброст и самопожртвовање, учинао ја знатне услуге кшпој пешадији која је есполински одолевала бугарском налегу. Он је п ;трошио сву артиљернску муницију а Бугари и поред огромних губитака полако су се приближавали. Да би колако тотико помогао нашим одредима који су се борећз позлачили' он је паредио својој п°сјдч да се од погвиулпх наших војника одузме оружје и муБицијаи да ступи у борбу. Озај гест француског сфацира утицао је много на наше ратнн ке који су у друштву својих дру гова Француза одбили нагло напредовање Бугара. М;адић од 16 [Одина Неколико дана после непријг' тељства, младићФрапсп Гонокришом од својвх родитеља отишао е са једним алпијеким пуком на фронт. Посте 8 дзна послао је родитељтша једно писмо у комссе извинио и изјавио да је х 1 ео да искористи ов 1 Ј рат како би дошао по доброг полож ја- Оа се је н?дао да ће одмах после првог сукоба са вепрпјатељем добпти златиу медаљу и постати кап лар- Од тада ои је бно увек ка фроиту учествујућн у свим I б.»р бама.Постепепо он је добио под офицзрске чинове и после једне јаке Оорбе, у којој се је Гсно по каззо као правн херој озлш.ован је ратним крсгомПрошлот месеца када је предј

седник Француске републике обнлазио фронт, Гоно је, услед своје храбрости и самопожртвовања, нмао част да буде одликован лнчпо од председника ратним крстом са палмом Ово одликовање утицало је на младога Фраицуза тако силно да је он свој живот хладнокрвно и бев бојазни излагао свудч. Извештај нз Орбија Добрила Стеваиоштћ из Ћићевца моли зч извештај о Војислзву Стевзнопвћу благајнику и Андри Радосавл.гвићу обвезн. Сефија Мишвћка учитељица пз ПГапцз, моли за извештај о Војиславу Ивановићу ђаку, Втастимиру Ивановићу п.поручн., Драгутину Стојићевићу и мужу Данилу Мишковићу учит. кога моли да јој оцмах пошаље хгалљиу круна јер је сз децом у велнкој оскудици. Некч се сви јаве. Милана Јакшвћа из Александровца жупског взвештапа Настзса Јакшаћа Да су сви његови здпави код куће као и у Грстенику- Милан је здрав у 1 : олдогасоњу у Мађерској. У кућа вма принбву унук«.. Овде је и г. Јова са децом. Имање у најбољем реду. Ђорђа Рашића аувигора извештава тћегоза породица да је примттла ЗОО круна- Код куће су сви здраво и нека не бриве. Марија А. Мпл»тић из Крагујевца извештава свога мужа Андреју да је са децом у Крагујевцу здрава и да је примила 147 круна и да и даље кац може шал>е нсвац. Т. Павловић из Кр.гујевца молн за извештај о Томи Павловнћу поручнику, Милану Павловићу, Радодиру Стевановвћу и Танасију Вучићевићу. — Спасенија Стојантваћ, из Београда, Посланичка 20, извештава свога мужа Александра Стојавоваћа, аргиљсрискОг мајора да ји.новац примала и молв га и даље шаље. Са децом јс добро и да јави о себи и Ђока. Натзлцја Соколоввћ из Београла, Посланачкт 61, молн за извештај о Ђорђу В&сићу поднареднвку. — Милица П. Лазаревић ез Београда, Ко.чдвна 5, извештаза мужа Петра Лазарт вића пуковника, да је новац пдимнла и по шл.е шго ваше на њену личпу адресу. Мајка новац прпмила. II Ермнт повац чримпла којој Ђо^а

<1> Е Љ Т О Н С А СРПС К ОГ ФР О II Т А Иво Ћипико

Г1ред намт, у ведрцни даиа, у свомс мирноме достојанству, у облику амфитеатра, однше свс жином венац Мсгленских, Чсглатг ских и Ниџеиских плантша. Овота часа, кзда према тБему јуримо уЈ«камиону* пе даје од сесс убојита гласа. По иегде веиац тих планина обасјан јс јутартвом свет лошћу, по негде покривсиа тамнии, простртнм сепка.ма, а внсови у сунцу преливају сс у разнолиг им бојама. *Каииои», прешавши равницу, пене се узбрдицом, ла> о савлађујуј.и савијугке и оку«с цс!

дашње ј озје т.утање. На друму срстамо радпи е војпше, пешаке и коњаннке. Јед.:к чилп, здравн узлазе, други замор Ш1, напаћеии ка равиици силазе. Срстамо коње п мазге н тешке двоколице натоварене храном г муницијом. Све то иде мирио, бсз узбуђења, к ао да пе идс смрти у очп, већ на један лопачки, сјајни пзлет! Зашли смо дубље у плашшу. На сашт утцима, осврћемо сс до ле греиа језеру. Оно у јутарнем сунцу изглсда као у пламеиу. Нзш прати чац капета (Г дајс ооа-

вештења сарадпнку *Тајмса“, који легко одевен, у сламиоме шсширу, иа тапким повшеним I огодама већ осећа илашшску свсжину, непрекпдио ћули у.пи] н гшта: чују ли се пуцнл? Одозго полако силазп сун.е н долази пам у сусрег- Оно развесглн шуму, што нас упоредо I ра ти стрмовитп, вијугави друм и у паше дуи с улп пску с ровиту радозт. И, кад пс Гш били про живели минул/ пгошлост, нпо као цриа сснка, у шјвеселнјем заиосу долали лред очп ц до носи страшие слш с попптулих, осакаћепих јунака, п слике бе Д11НХ, ГЛ Д11ИХ II ПрОЗвблГХ ИЗбС глица. у овоме ведроме даиу про летаега супца, и планинском зе леиилу, оссшли бц се сеежп као риоа у мору.. Батачпн! - капетан скрсне нам пажну на ле :о сеоце утопуло

међу дрвега, кегдашњу 1 ресто- ( шцу ове плангне. А сада, оно се' видн а не чује! II шта оно сада вреди? Оио је гледало чудо певнђеио! Једпога даиа, као т ие ба, пали су ту ч?лп, неустрашиви борцн. Путевпма унаирст н >ршш угробу упорне плашше. Прсмостили потокс и јаруге. Ма ру кама пренсли тешке то ове, о итили их и скрили. Из густих, дубоЈих шума отерали зверн, н завладали плапипом и небескнм простором .. Камиои стаде Зашли смо дубОко у шуму Сљрећемо па лево псшке. П|ед завојпштем један млади лскар јавља се. Даље, на чистини станица је тег.сгр афије без жица До не сттража. Некопнко војника. ие освЈтћући се, журио зала е у шуму. Ком-нданта н иачелннкаштаба затекли смо у шгсмовцма. При-

мили су нас ј срдно, простодушно, као л>уди ј ојп дуго живе у првроди у друштву борацчија је смрт у заиосу I сто тако ведра као и иобеда! Ушлч смо у шу* мску колибу, поклопљену дрветима. У углу је простн кревет. На средп сто са телефопсктш апаратом. I Бегопа уста желпо, фозиичаво, са страхом н весељем у се прпмају н вадају аа<.о:еди, вестн.. 11 сада немирно нешто тражи, јавл.а се, дрхти... Он све зна! Ко»«аидант причајући запимљнве стварп нз живота. увсде нас под сзој шашр. Једносгаван кревет, нроста вотничка одела. II све стварп што се ту налазс види се да служе једној једниој, одређеној сврсн. Нншта сувнИЈиог — соба нростога аскетс! Алп светлост ис од шатора, блага. отворгна — јасно зелпш светлост, што је у одсеву дпју