Велика Србија
БР. 175
СОЛУН, НКДЕЉА 2. ОКТОБРА 1916
ГОД. 1
\
ВШСРБИЈА 5КИВ1Н
\ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСН: Н>*е 12 с 3 тромееечно 9 фр*н*х»: годжшве 36 фр»наз» ЦЕ)1А ОГЛАСЈША : Сжтр* отл»си 0'20 фран. од петитног рс-д», еекв агллои 2.0 иогодбк. Новад се полагсе држ»»жж. ■оаааЕркга д дкглохатсии баетупдиитзвКЈз. ХЕСТ 83ЛА5И СНА1СН ДАН ПС П ЦЦ С агт сј6ги пр^ао Крал Сј.п Ге? Конвудаес Т. Солунт С КОПИСИ 08 НЕ ВГАТлАЈУ Сгсн оолавцжје Коломбо улнда 6р. 33 8»1ошоо* П меднн« бројввн се жогу добеги у Сол/нј вод ■ тенднјв ,Др 7 Штв 1 срчхе штахпе'' ул. куат рошЈоХу бр. б, блжру гл*»ве поште.
БРОЈ 10 сант.
Директор А. ЈОЗАКСВИЋ
БРОј 10 сант
Офаншва у Добруџи — Макензен С8 повлачи —
Лондон, 2. октобра. Кореснонденг „Морнинг Поста“ телеграфише своме листу : „Румунско-руске трупе предузеле су офанзнву у ДобрЈЏи и напредују нагло. Нзпријатвљ ја одбачен за првко 25 миља, и ако је давао огорчен отпор. Лзво крило непријатељско држа сз још у околини Расове, а десно се повукло 8а 25 миља. Трупе на цвнтру уз макле су нешто маље. Бтгари су прзтрпели врло вглике губитке, будући веома изложени бомбардовању. Генерал Макензен нчје успео да се одржи на уском појасу земље, чија је шарина само 30 миља. Њсгоз фронт је сад знатно проширен Румунгке трупе, потдомогнуте акцијом рускнх монитора. доминирвју Дунавом. »Тајмс” саопшгава од свог коресп.онденга са румунског фронта : »Руско румунска офанзива на фронту Добруиг обновљена је од прекјучз н дала Је одмах сјгјних рввултата- Нвпријатељска фронт гн&тао је поколебан. Напад на целом фронгу иавршен је посла јаке арги љеријске припреме. Непријатељ се нагло повлачи, нарочито на десном крилу и центру. Повлачеље се може сматрати као нов Макензенов пораз. Неприја тељски губитца су огромаи. Детаља још нема 1 *.
МОДЕРНИ ХУНИ
У току досадашљег ратоваља својим многобројним противправним и варварским поступцима Немачка је на вукла на себс гнев и презирање целога света. па следствено и свих неутр^лних земаља. Дивљаштва на бојним пољима, покољ и пустош у крајевима, кроз које су немачке трупе пролазиле, пиратерија на мору, нај одвратнија пропагавда по неутралним земљама — све то разочарало је и изазвало против Немачке чак и народе, који су се пре рата дивили вемачкој „култури” и симпатисали немачком народу. Нема може бити на рода у свету, коме Немачка није у ма коме погледу нанела 8ла. Њени сумарени, нападали су и потапали по морима трговачке бродове свих земаља. Путници свих народности налазили су неумитну смрт у морскам таласима. Охоли кајзер, саатрајући да он иоже свс и да за њега нема казне, онружен кликом усијаних пангерманиста издавао је налоге да се на борбеним фронтовима неприЈатељ без аоштеде убија, да се мирао становништво касапи, градови и села пале и руше, а да се на морима развије сумар-ноки рат без обзира на боје застава, које се лепршају ва бродовима. Кајзерове наредбе привођене су у дело и док се свет
гнушао и зграњавао злочинима ових модерних „Хуна«, док је углед Немачке све цубље падао у блато, дотле Је праввдна освета Провиђења узимала све одређенији облик. Ратна ситуација мењал41 се постепено у корист Савезника. Ова тевтонска тактика кајзерова објашњава се у првој □ериоди рата силним уображењем и сигурним рачунањем на победу. Немачка је наиме хтела да целом свету покаже> како она не зазире ни од чега будући сигурна да ће она диктирати мир. Међутим од почетка сјајне офанзиве Брусиловљеве и од како Англо-Французи за добајају све веће успсхе на Соми, Немци се беху ућутали. Сумаренски рат бао је обустављен, а на борбеним фронтовима дивљаштва су била посгала ређа. Почело се веровати, да је то резултат немачких неуспеха и страх од казне. Међутим акутна полатичка борба у Немачкој између канцелара и пангерманиста објаснила је разлоге ове обуставе зло чинставв. Пангерманисти су најзад однели победу и кан целар се морао повиновати њиховој вољи. Пјслсдњих дана обновљени су сумаренски злочани у пуним размерама. У бшзини америчкрх обала, у Сре диземноме Мору као и на пучини Атланског СЦеана
немачка сумарени потопили су више Савезнички.х »и неутралних бродова, чији су □утници и пссаде нашли смрт у морским таласима. Обновљени су злочини, који вапију за осветом. Неутрал не државе са Америком на челу подигле су гневно и раздражено глас против Немачке, која бвсна, што је чак и неутралца третирају као побеђену, покушава да се мучки свети, неиоћна да лоја лним путбм усаосгави свој војни углед. Истовремено са сумарсн ским злочанима Немачка лансира претње Холандској и другим неутралнам државама трудећи се да ситом изнуди њихове симзатије и њихову новчану помоћ. Ма нир достојан презрељч целога културног света. Све је то само излив срдите немоћи од стране Немачке. Али, нишга јој то неће п:м:ћи. 0:в-та и каз на за сва њена нед^ла неће изостати. Час суда нсумитне правде већ се прдближ/је- Наје далеко тренутак, када ће Немачка имати да плаћа све почињене злочане и сва варварства, којих се вгћ с правом гнуша цело човечааство.
Политичко вести Атина — Краљ јо иотнисао указ, којим се оддаже отварање грчвог пардпиента. Рим. — Агенциј I Сгефани де мантује вест да се Италиј* иро тиви интервенциј* Грчке у европском конФликту. Вашингтон. — Валвон, пооде нодужег разговора са Лансиа гом отпутовао је за Индијано. полнс где Ке држати један по дитички говор Оа ће се вратити идућег пвтка и разговараће оа г. Жераром, миниотром Сјвдињ«них држава на берлинском двору. Лоедон. — Телеграфишу вз Њујорка да је председнак Вилвон упутио једну енергичну ноту немачкој вдади, у којој тр»жи да се одмах престане са су маренскИм р*том у америчким водама. Лондон. — На последњој сед ници у парламенту, посланвк Утваист поставио је питаае да ли јо секретар мвнистарства спољпих послора внао да јо гБријни извеотио франпуског минпстра војног да се Игалија енергично противи да Грча уђе у евронски конфликт. Лорд Чечид је одговорио да
је био тпознат са вегаћу која се односила на то, али да је бао уверен да тако озбзљно пвтање није могло бити покренуто.
Страна штампа ОФанзива на Соппи »Теглихе Рундшау« (генерал Блуме): «Са војском, која се са стоји ваше од милион Енглеза и Француза, колонијалних трупа ссах раса, као и °д артпљерије нечувене сплине наши непријатељп успели су да продру у наше ли н ије на обема обалама Соме, на шириаи од 22 километра. Наши непријатељи ммали су преимућство да већ одавно припреме ову офанзиву, а љихова бројна надмоћлост омогућпла нм је стално појачавање трупа у првимливијама. То пм допушта, да обнављају своје нападе. Ови напади наплазе сргћом на јуначки отпор наших трупа. То објашњава, што Французи за 12 недел.а нису више напредовали од 10 км. п што још нису достиглн линнју БаномПерона. «Тајмс»: “Немачки комвнвкеи обмаљ) ју германску публику. Они садрже мешавану истине, полуистизе и лажи. Али факат је, да шефови немачког милитаризма траже начине и изговоре, да прикрнју пораз на Соми, који су имзадале «мала презрива енглеска војска* и «исцрпени» Французи. Шта би мислили о овим шефовима полнтнчке странке, народне масе и савезници Немачке, кад бп им се ситуација верно саопштила?! * ♦Дејли Хроникл*; „Англо-Французи доминирају сад потпуно Нем цима. Немци морају бити разочарани усдед наших сталних успеха. Мерено на мнље, наше нанредовање није велико, али је несумњиво добивена једна ствар : сигурност победе.“ »Дејли Мељ«: ‘Заузећем великог,утврђења Ко> бла, Англо Французи су остварвли један од најважнвјих успеха овога рата, један од најлепшнх подвига, који су и кад изведени. Прнродаа угврђеносг и отпорност Комбла била је повећана знатно Гадовима немачким у току 24 месеца*. Немачке претње «Хамбургер НахрЕхтен„: „Нека се чувају силе Споразума. Оне су газиле угОворе, поморске изјаве и права веутралних. Немачка може од своје стране предузети противмере (да ретка циниз ма! уред ). Она може секвестрирати вароши окуаираних територија, може задржати намирнвце док се Споразуму не буде свидело да у Немачку допусти увоз намврница и других разних арти кала. Непрвјатељје снрсчво наш увоз
и извоз- Немачка, према томе, пма права да конфискује све јавне п државне својине. Још вшпе Немачка задржава право, да уништава својине непријатеља. < Немачка само заборавља, да иије далеко час, кад ћс имати да Плаћа све рачупе! (Уред). Грчка штакпа -Неологос-: Војвода од Дек е л н ј е ! Г. Фнларетос у својој јучерашњој пзјави Ризоспастису», говорећп о краљу, казао је да је овај иретпоставио да се спусти на ранг војводе од Декелије. То је врло сретна карактеристнка! Каква штета, међутим, што један краљ. којп је био тако много вол.ен од свога народа, губи своју краљевпну, п мора се утврђавати у гранвцама атинског Татој! Али хоће ли у Немачкој бити какво војводство које би прзмвло будуће прогнане краљеве грчке? II хоће :ш битз награђене драгоцеие услуге учињене Немачкој? Кажу да је кајзер обећао пољску круну. Нека се дакле утеше крувисане главе 1 рчке краљевиве. (Број 5. од 29. ов. мес. •Неологос је један од најстаријих грчких лпстова. Основан је 1866. у Цариграау. Уређује се врло добро.). • Македонија > Плачемо од стида з'ог свега што се збива у Атнни. Али се наше сузе даве у океану гнева против виновника. А виновник је на ирвом месту краљ. Јер је он одобрио да се врше све сие прппреме против Споразума. Он је у ианвци пренео војску из унутрашњости у Атину. Без његова одобреаа не би оргијалн виши офнцири, који су поред осталога тврдили да ће Грчка напасти Споразум. Колвко су имала право они који су говорили да револуцвја треба најпре да се окрене против Атине! ПрОлило би се мало крви, али несретна држава не би доживела ова унвжавања која, ма да се зна коме су намењена ипак тешко падају народној души. Нека би оно што бива у Атпни било знак брзог и кратког рашчишћеља снтуацвје да би се тамо могла сместитн Народна Влада. Озо решење очекује грчки народ. Сноразум је дужан да послуша његов глас и да не остави недовршено своје дело. Из нстог листа: Грчки престо. Ново пруско схватање: Краљ велакодушно сбјављује да је го| тов свој престо подарити Грчкој. Као да је он тај престо донео нз Данске! Дала му га је Грчка,