Велика Србија

-Ј-в-л-тг«. А ' I; Ђ"$Т 7 ~Х*

СТРА? А

ра дапустила су грчку војску л Отпугозали за Солун- Међу шима ■су мхјор Алехсандар Мазаракис, ађутдит иринца Николе. Дире^тормјум. Сва ресорн кнрекгорајуаа иотауно су орггиизованм. Поставде>С 1 Са су шефови секција кго и остало чановаиштво. бчобраФај са СалуНЈм. Услех 8ел«ких гешкоКа у еквае«овг>оу роое из Солуна као а у оцласку цутника мнохе бродзрске атенције одлучвле су да прекину ваобраћајну везу са Солунои. 200 аагона. Атински лкстози гшшу *а је адчврал Дартиж ди Фурна тражио од грчке владе 200 вагона и не.голико локомотииа за употребу евЈезасчке војске у Маћедонији. Сазваиа је минастарска седнида на којој ће се дискутоеата о одгоаоруДтадијансии кзитнг0?јат. Јак контигенат италијанских трупа искрцао се јуче у солунвко прастаниште. Војници, са музжком иа челу, цродефаловали су воред француског штаба и главпхч содунскии удвцама.

Разнз вестл — Председник' аустраске *ла де, г. Штирк изјавпо је, да ба еазвз жусграјског перламентаио»укао за собом нуштапл у слободу 80 посланика, који су у затвору, а то би бвла вели а о■пасаост за монлрхају (!) — Мудај Хафи^, биз. СЈлтан Марода, чија су еанаатвја пре ма Немцама ис«натс-; ватерниран ја по наредби пшаноле вледе у Ескураалу, блив^- Мадрлда. — Ј. [-.ернштајн и вмше других соцајалвстпчкнх посланнка »охнели г.у петвцају, да се пусти у слободу д-р Лнбкнехт. — Псд председнвштвом велпког еезара окржак је у Цариграку кошрес Млздотурака, на коие је решено да се рат настази до вграјае победе! Сад, ако не победе, никад неКе (уред.Ф У будуће ће се сзи огласи примати у уредн 1 ?штву.

Ираљ Петар о фракцуској Париз, 5. октобра. Продајући прилог Краља СГвгра за фраицуека зајаи г. В*.;*аић <о пзјазио француском миаигтру ф’лн?4аси:д: „Њзгозо Шличаагтао Краљ Пјтнтј хтао јв пока вати сзој т з&хзалаг одг.аост ар м» Фразцуској и и своју иепоколвбЉЕВу вару у успех фра.ццуокгЈГ оружја. Касгелно о рату Лопдон, б. октобра. Генсрал Каст-лно. ш-ф 4ранцуског генерал-штаба прамио је ксресаонденте ен глесках листова нн француском фронту а изј&вио им је: »Немци су своје највеће напоре извршкли прстав Вер дена. Ма их сад држамо за уши и вући Кемо )*х док им се мозак не помути. Вж знате да за нас рлт зчачи: илк асКемо бити тевтснгки ро бовч али Немо умрети на бојном пољу- Али, будиге сигурни, да нас накад нсКе снаћа судбина, коју хс.Ке да нам наметну Гермннци. М Кемо се борити са нзшвгм Савезницзна хо кргја, који ће бгти стзарна победа*. (Радиоћ За енглескк црвени крст Локдон. 5. окт. Енглески крал> приложио је 5000 фунти стерлинга, е енглеска крал>пца 1<Ј0О за братанска црвенл крст. Бркјаново изјавз Париз, 5. октобра. Алфред Капис износи у „Фзгару* разгавор са нредседнихом француске владе, г. БрвјаномГ. Брајан је нзјавао: П У мессцу јулу 1^14. г. гозо” рнпо се да је наша зе;дља у декаденцкји. То је бала веллка еаблуда. Истина је, да је избила нова генераца!а осетљиваја можда ус поменом на пораз (у 1870), нестрољнБвја н нервознија од оне претхсдне- Надуве ност ВГначке много јо до иринела овом стању духоза. Осећало се, да нас у свету не цеке према нашој правој вредности. То нас јс дра*

жило и подсгреказало. То је долазило отуда, шго нам је сметао негдагаља пз раз- Али онога ддна, гада је тзј пораз збрнсан, када ;е Фраицгска показала свој нечув.-на хероазам, свк на-ј роди су намах сложно прк- | знала заблуду, у којој ск 1 бњли према нама. И пре- ск0 '’ аЕНјатнчар Норнан ,Првс СТЕЖ Француске постас јс нсхлегао је јуче својим ранамЈ

даа жазот, друштвене рсформ^, мдћча реаублика«. (Радао). Смрт за човзчапетво Парцз, 5. о:<7. Оргааизатср велике америчкс ваздушне сскадрнле у Францу-

азванраддн, такав ка^&в није био на у Једној епос« нзше асторије. ,Ако је побода тешкб, то долаза отуда, што од непрајатеља треба отргнути

у бблница. Рагтен у току једне в шдушне борбе, смели авајатичар је изгубао сзест и у пааашу је сломио обе ноге. (Бегоз брат, Фредерих Прис налази се тако1,е у сскадрнли. Обојица припа

Х'ЈОГО што Ш 1 а, ДД оа а ; ^ају Једној врло чувеној породнпобеда била потпуча. Све'

зависи од те

иогиу^с. ^с |цц у Состону> (р адио ). победе? слоио-1

са гг-™—лд

Српси^ званичан извештај

>. о- -

говама: Даиатријв а Мзлутии Ђорђевић и зст Пер», Станоје Ђорђвзгћ п син Длага ђак, Радазоје, Борввоја иВојеслнв Мтркопвћв, Чвдомвр и Радисаз Сврзићи. Чб.-.озар ПауновгК, Драгутии СаК5ћ, Срзген Весвћ, Чваоиар Дииитр:?језг,ћ пекар, Ратпсаа Протаћ, Мзлорад Млнкћ, Малутин и Драгутна Поиоввћи, ДраГЈТин Пауновић, Душаи М. Взскћ — Сукић, Милисав и Мн* л?п Вксвћн — Сукаћи, Мндош Стецин н М»ден Марковкћ, Атвкнсвје Мттак шнвјдер, рнјко Урошввпћ, Рајко 1Псаћ жанднр, Станоје Р:>досазл,вивћ плоруч., Љубаснв м Чдбрић, ЛСквојшн С. Антаћ, Миавја М. Проти’в, Богосав ® М 1 ЛИЈН Пр01И4Д,'МН.?ИЕоје Пероин — Додвћ, Мзлан Срејвћ, Мглкеоје Стојановић, Бран.-о Сукин, Жвван М. Па-

Солуа, 5. октобра На целсм фртту 4. сктобра аодиле су се локалке борбс, Пошто су Вугари са сзим оиљачкалн село Грукц. ште, ариморали су станоечике да иређу и нама јер нису нмали чумс да их хрпче. Заробили смо 40 бугарских зојкшса. Огдас

Главка Интездангура Срнске Врховке Коаквде, внкљуЧаКв еа аајаовољнвјиа нозуђнчем погодбу 5а испорупу до 1,000 000 килогрзмч свнп пресованог, еа предајом у Ввртокону. Каупијн се полвжв 10 од сто од кзнооа вредностд кспсруке, Подввају се анннтерееовани, да ради погодбе дођу у Главпу Интендангуру (Хотел Козсмбо) аајднл>е до 10-ог октобра о. г. (чо стнром кадвндару), гдв пе« усдоне зк ову жгпоруку валитх, П 0 Ш Т А Сеаг.Јктвња Г. Војан Нз.»ћ ппоручнек ко Л 2 се, да ја*з своју адресу Драткјпи с. Бајкаау. ндреднкну, поштн бр. 72. За СрбЈ»|у —• Расгк ПураћјГ, студенту П' ЈИцвне, Жекзва. — Молим вне иав^стите иоје севтро Веру н Цзну Носићег.е, Стулепичпа бр. 40, Беогрпд, да сам добро са гјнл Стевом, Мцннцом, тетаом п Јвлом у Солуну. Ташкица у Фргнцусној у шкоди, тазеђе добро. Јако за љих брнпз« н цо лзм да ха св јавв прено Срп. Црвеног Крета али Београдснвх Новина. Мара Босићева. — Ппоручнак Никола Д. Диматрвјевић јављ« св својој ма|-

ци Ани Дзидтрвјевићки удови у Алексинцу, да јз жнв и*драв у егарој комаадЕ. Моли зк азвештај аствм путе®, лако гу коц кућв * дадв им треба ноиаца. — Челомир Јочић, саиитет, иошта 92, моли сванога ко би тта гаао зп шеговог брата Ар сенвја Јочвћа кз Брввнецв, скр. крушевпч., којз јв фебруара о тишао ка Би«ерту оа крушевач рееорвнвм хрупама. Русомпр М. Јанковнћ п браћа уу, извешгавчју оца Миливоја Јанковића, трг. из Кн>ажевца да су здраво и добро. Моли за нз »ешће да ли су примили два пута послати нозац. Како су са здрављем? Одговор послати преко нојне поште бр. 44, — Нанга Ђ. Јонаиоваћ, питв ва евсју жену Драгу и својо ро дктрљв који жаве у Сдоалу, Савагпјева 13. Одговср иствм аугом. — Капвтан Гвозден Здрапкозлћ ј«вља своме оцу Д*маграју 3*р8вковаћу у Ћупрзји, да је жив а вдрав. Молн да му са отап јавн п аогаље извештај о стању здрнвља спех укућана преко уредциштва-„Еолива Србнје" ва бр. поштб 60. — Капстиц 1. кл. Мдлоје А. Доддћ, кзвегатава евога оиа А лонсу М. Долаћа з жену Хрисгвну, б овоје пријатбљо у Варнарину, да је добио оглас п да јв жзв а *крив са сзојим дру-

лаћ и снн Милеп, Таса Срећковић, Дзбрсср.з п Ђорђе Апћелковићи, Драги Д ЖЈвановдћ, Драгутип М. Рајић, Чедомгр и Радивојв Аћзцоваћн, Драгољуб П,8неч»ћ, Стојац Качаровађ Крствћ, Педомлр Качарееаћ, Војцслзз Мндкоквћ, Доброеав Чабрић, Љубомнр Матић кафеџија, Нзкола Димитријеввћ, Која Настасвјввић — Циадарин, Светислав Кари '4 к његов сиповац Владкмир Т. Ћућића, Свотаслав Срсћковић ч сицозлц Милавојв, Љуба Таое Стојковића, Мила вОЈз Д. Лазаро ЈИћ. Адам и Мидутан Марковаћа сви из Варвариаа. Жнзојка С. Мкхавловаћ Шакпћ деловођа, Радасг.в М. Јвковљезгћ, Милорад г Мава Стојкознћн—Соскићи, Жзка, Боризојв а Сретен Жпвадиноеађн, Данило а М«л»о Мвтровићк, Мига Жачић, МвлораД С. Тоиић, Божин Сурџић, Влада и Еоја А. Псповићи, Жквој«?к и Милан Дачаћц, Баив Главкчкћ, Милен Радосанжоваћ, Сретен М. Глуваћа саи к« Бачпае. Саетвзар Бркић кз Обрежа ср. темнићевог. Божа Л. Поповић порезаик, Душан и Тома Мигојеваћн, Милпвоје Стевановић, Аксепгије Кашвјић, Драгутса Тенаћ е брат Воја, Дража Стевановић—Ђори* ћи, Стојан Еонгролер, Војисдав Ђорђевић, Душан Стевановић, Драгутмн Марпнкоззћ, Редцсав Мојеаловнћ, Милош М. Л&зарвв*ћ н Милан Миловаиозвћ деловођа свн из Катуиа, среза твмнвћског. Чедоикр Мвленковчћ. Вој*-

ка»а сам пре десет годан* био у Царифаду као госг код пашег вгзарха дедо Јосифа, тада с&н препливао Босфор к то код саиог Бујук Дера, где је најшири. Зато је чуо био н сам сулган Хамнд, те не је позвао дага посетии, да ме види и он мн рече *а саи ја првн чоасх којк је пренливао море.... О. браво, браво Баја Г»и,о. а Турцн почешв лљескатн проираћајућп то речема: машала, машалах... А Баја Гаше, саз срећац ед тохнких комалимената, поче рев мосно нзводитп своје шшвачке »ешстнне, и то је трајало чптав час купаља и пливап,а. Најпосле изађе иа обалу. Ту обуче кошу њу, затич свуче своје гаће, х пошто вх х бро оцехн ох вохе, понова их обуче. Регаих се ха иу приђем ■ то

учипим, јер сам се са н>вм упознао још пре двадесет година V Цвриху где сам посредовао око продаје ружиног уља, и од тада смо се врло често виђали у Софији. Поздраввмо се в изгрламо као старн знанци н пријатељи. — Ето видиш, био сам ужас«о знојав и уморан, а ова пра шпна ме убп, те се рентвх да се окупамА где си то био, уаитам га— Па ето *идиш, долазим из Црне Горе. Тамо сам био хржавнпм послом, те ие брате убн ова ироклега скопска врућнна. Најпосде, пошто се обуче, на рами пуне бгс^ге, узе торбу у руке и пођосмо десном страном Вархара, прођосио порех нопе и хивне сраске гимназнје, где нпје било нхкаквог трага ох српског натписа, одатже сав/ско и тако избисмо на Краљ Петрову а сада

цар Фердинандову улвцу. Зар са « овде донео ружвно масло, уннтак га. — Море какво ружино масло, кој ће да га купује овамо, зар ова тлупи Шооова.... Али сре трпа се, ја ћу ти ускоро доказати да нисам такав глупак и простак, као што мисле о мени овм наша сајузници. Има за све време п место и га ружкно уље н за жругу трговику, алв о свгму ће мо разговарати к.ож куће. У томе се сакупи око нас чатава група Цнгаштића, који ззлетаху око нас и лево и кесно и којн придржаваху и бисаге и тсроу. — Да носимо госпоиине.... — III га сте ва бре, Цнгани или Турци? — Бугари смо господине, Бугари... дај да ја носим, ја сам најјачи отлчаше се један дечко ож својих петнаест гохвна.

— Добро, кад хоћеш ево ти — носи, и натовари му Свсаге, а торбу предаде друго.м Цаганчету, за тан их упарадн да обоје иду, пред њим на два корачаја. — Ух, али је врућина, продужи Баја Гаље, и прв Том обрп, чело левим рукавом, него знаш, чекај ти да ја свучем фермене. У тохе скине горп>у сукнену хаљип>у, натакне је на своју буџу, зареке ову за деспо раме н пође тако. Пајпосле стигосмо и.егогој куКи. Циганчкћи унесоше стварт и кад вх встоварпше иа месго, где вм рече Баја Гагве, ови пружише руке. Молцм газда Гап>о огати нам! — Марш напоље Цвгаис <а сорга, зар смо мн толикв крви пролили док иас ослободасмо, а сада плати... Напоље... в у томе *иже саоју дебелу мотку, а Ци-

ганча1ш, кад видеше да се овај газдд не шали, разбегоше се за трен"ока... Е сада заповедај, ссди Карло, да се мало одморимо и да цврцнсмо по надо комовице. Али мене је зачуд<*ла једиа жруга ствар а не Баја Гаљино гостопримствоЊегов простран стан је учанио на хене силан и нензгладљив утисак. По задо8зма нсрснски ћи* лзмовн, на поку су гшротски, а свуда око нас сабље, старе пушке, ппштољи, јатагзии, мачеви, све у сребру и у злату ... У среднна собе су жпа старинска стола, сва у седефу, на једноме наргиле, а по звдовима писе чуту рвце. ћилчбдрне бројанице; на шгсаћем столу су дивии дпзити, пера, једном речју све је било лепо, скупочено н оригиналчо. Огука сам се у овој кућн осећао као у каквом отменом и оогатох музеју. кагтаввке в» —-