Велика Србија

БР. 18б.

год. т.

СОЛУН, СРЕДА 12. ОКТОБРА 1916.

ПРКТШГАТА ИЗНОШ : Нвсетег 3 |Јргвжа гроиееетно 9 фр*в« 1 , гсджате 56 фриавс ЦКОА ОГЛАСНМА : Слтхг сгллем 0'20 фран. од петктног ред*, *о.5.г. оглдсш га погодв*. Нов&д се подаке дпж*аЛ 2 : В'Л:;е*рп'-'I Д ДВЕДШВТСГаЕ ОЕОТЈСГ-ГГо исе. Ј010Т К31А8И С&Жи~Д/.О НО . ^ЗЛ В. чгтј «лма врет.о Киш. Срп Ге? 1: »е«?дмг* ј Солуа ј Г.ЖОПК. *: <;;$ СК );. Ј .< Ка ■'' Ст :'. овд .з Ј.аје К .о*ј.' улкцп . 33 оп1^аа

По;«мк бројшк се кој'« г.овкт« у Ссл»хЈ ка* * уекбвј* „Друшта* грчко шташк^ ул. о> а «оо*сржор бр. Б, бдлоу гдивс »озгге.

БРО) 10 сакт.

Днревгор А. ЈОбАгЈОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

ВЕ/1ЦКО ДЕ/10 РУСИЈЕ — Рускв трупз на савезничиим фронтовима ——♦“#Ч#чОТ* Руске труае боре се на савезничквм фронтовама. То је велики догађај, важан и по своме значају и но обиму последаца, које ће нвсумњиво имати. Када ја Руснја у првој години рата под неодољивом немачкои офанзивом & усл€д гкутне оск тдице у му ницији морала евакуисати Галицију и Пољску, АустроНемци су растрзбили шзром ц^лога света, како је Рускја аа дуги период времена умртвљбна н како је престала да буде активан е важан фактор у рату. МеђутЕм, та правремена криза, коју није могла избећи војска цара Николе нзије учиврла дубљег дејствл на снагу и дух рускога народа. Велвки рускн колос једва да је и осетио последи це свога пргнудног новлачења, док је за Аустро-Нсмце заузеће пространах те рнторија Галицијв и Иољеке предегављало најкрвави ју „Пнрову победуи. У томе периоду рзта Ру сија још не беше довољно развила своју војначку ена гу. Чак се данас може рећи, да је она била тек на почетку развоја својих о громних ратних способности е организовања својкх неЕсцрпних извора у живој сназл. Ово најбоље цотврђује разлог руског повлачења. Директан и главни узрок томе била је пзненадна оекудкца у иуницији. Немачка, која се око 40 година спрвмала за европски рат изненадим је сагвчм првродно н Русију ввојим огромним црзпремама, а нарочито квалитетом и кван титетом свога ратног иате ријада. Русија се релативно вво ма брзо опорввзла од овог неуспеха. Итведена је нова организација војске, под о ружјс су подигнути нсви милиони нлних храбрих си нова, ратни материјал Јв добављен у количинами, које су внше него довољне, а у изобиљу муннцвје надмашила је чак и своје противнике. И док су Аустро-Немци рачунали, да су од стране Руса потауно сигурни, пала је као гром свлна и неодољива сфанзива генврала Брусиловк, крунвсана страшним □оразима аустро * немачких трупа, која је за веом* крвтко врвме, он^способила нецрајатељу око милион вој-

јника. Тада је кемачки ге* нералшгаб увидео, да му највећа опасносг црети са Истока и да се у евомв рачунању на умртвљзње руске сааге жестохо преварпо. Али. Русија је отишла к даље, Решен§, да по сваку цеву добије победу у рагу и то побаду која ће икати за последицу потпуе слом Немачке, она јс почела слата своје трупв к на савезнич>сб фронтове. Руски ге нералштаб развио је огромну делатност у два правца. С једке стране предузео је најшире припреме оЛанзиве на свомв фроту, која ћз донетв дефгнитиван пораз Аустро Немаца и од које већ заззру војни кругова Беча и Берлина, а с друге стране изведена је организација одашиљања заатних контингената руских трупа у цомоћ Савезницкма. Овај план брзо је приведен у дело у пркос очајним напорима Немаца, да га осујет© на све могуће начиве. Док је Хендевбург покушавао, да демонстративним нападима осујбти швљање трупа, дотле су нвмачки сумарени имали задатак, да транспорте торпедирају. Међутжм, сви ови напорн остали су без успеха. Руси су у своме задатку успели. Рускв труцб стиглз су најпре на француски фронт, где су дочекане са вајв' ћам одушевљењем. Онв су одмах, са највећим незтрпљењем и аодетом сгупиле у борбу на Вердвну, у Шакпањи и на Соми. Њихози англо-фран цуски рБТНИ другови заднвљени су њиховим јунаштвом, а г. Бријан, председнпт француске владе одао им је своје високо признање вгома ласкавим речиха у парламенту. Потом еу знатни рускв ковтингенти почели стиза ти в на солунски фронт, да прнпомогну ослобођвњу своје драгв и верае савсзницв Србије и да доетојно казне Бугаре, ивдајзике Русиј« и Словенства. С-вима нам јс погнато, еа колико су жара и одушевљења у леталн Руеи у борбу протвв Бугара^јАлж, најввћу помоћ ука* 1 *л& јс Русија Румунији. Може ев с правом тврдити, дв је румунска влада најпвћим делом одлучила сту-

зијб бора се на фроату Добруџе к у Ердељу.^Великпм дедоа њихова јвзаслуза Мгкензепов пораз у До бруџи и ааустављање Фалкснклјнозс офЕНваве на фронту Ердеља. Док у Кмрпатима, као е на фронту Г алиције руске трупе огорчении наиадама онемогућдвају шиљвњо немачксх појачања Фллкенхајну и Макзнзект, дотлв еоз& и ногез руске дизизвјз шшрсклдпо егижу у Румумију. Велкка е ззгменпта јв улогг, коју моГ.на Русијк И!ра у европсхом рату. Руаки парод испољава еад виш! него икад своју пеодо љиву вољу, дз рат води до К( начве поб&де кац изпријатвљем. Он је доказао в доказује сзаким данск, да му аик&ква жртвв нвсувеЛћко з& остварсњв озогв поетављеног цвља.

Поитлчке В 20 ВД Атипа. — «Елефтсрос Типос* доноси, да постојк тајан уговор између Грчке и Немачке. Текст тога уговора, предат је краљу константину од Лекара Крауса и Ајзелсберга, праликом њиховог другог путоваља у Атину. Лист вели, да једини г. Скулудвс зна овај уговор и да је он и радпо на љегову закључењу. ЛвнДОн. — На једтгаи банкету приређеном од удружеља стране штампе, сер Едвард Греј изговорво је беседу, у којој је истакао одговорност Неначке, која је иза звала садашљи рат. Он је додао, да су све Савезннчке земље ре шене, да рат наставе до краја. За тим је истакао тесну везу, која постоји између свнх Савезника. §акта ствари »Тан« од 12. октобра, 1916. Тешко је оценитн ситуацију Споразума према Грчкој. «Тајмс» »Новоје Времја«, »Ђорнале д’ Италвја« и сва штампа савезннх земаља могла је се о тоие објасннти. Фравцуски листови немају исту слободу. Јединство цензуре над једннством фронта још није примељено. Према томе ми ћемо се ограничити да елементе проблема ставимо на љихово место. Пре свега, у Атинп је краљ и Ламбросово министарство. Минпстарство је сд јуче и мало познато. На против, краљ је добро познат. Он изгледа неосетљнв

према разним аргументима који су му чиљени, и само регрутоЈ1ИЊС Ј рат С обзврои Ва ваае кабинета из средине униЦОИоћ Русијв. РусКв диаи- крзитета показује да он наме-

рава остати господарем сптуацнје. ЕфектЕВно он је господар у својој орестоницп где је скупио много војске; господар је велвкпх адшшистративнпх установа, чпјп му се шефови покоравају; господар је над већим делом флоте, коју је делимнчно разгрупзсао, господзр је међутим народног ауторитета, пошто су .чипистрп Споразума још код аега акредвтовавп. У Ппреју се налази савезничка ескадра чијз је долазак породила ефемерно минпстарство г. Калогеропулоса и чије је бављеље изгледа скратпло живот томе минвстарству. II тако је адмирал Дартиж дв Фурне посткгао за маље од два месеца два парламеитариа успеха. Не зна се тачпо шта је управо љегова мисија Код нашег иосланства нскрцало је се двадесет и пет мрнара, којп чувају стражу противу лиге резерваста. Он стражарп у пристанпшту Фелера. Алн ово спољне стражарење не изгледа да много смета унутраштвем животу престоннце који је за Немце. У Солуну је г. Венизелос и љегоза провнзорна влада којв су јуче И8ЛОЖИЛИ народу своју по лптику. Положај је ове владе “о собит. То није класична прпвремена влада наших старих револу цијд која је дошла на место свргнутог владаоца. То је провизоран кабинет којн нуди своје у слуге једном владаоцу који их неће. Прерап п тежак положај који се у току времена неће побољшатп. У кратком року он намеће г. Веннзелосу једну одлуку а силама споразума другу. Г. Венизелос треба да пресече питанл које се састоји у томе да ли ће продужити да предлаже краљу своју сурадљу и.ти ће се одлучити да влада место њега. (Овде је цензура взбрнсала шест реда). У јужвдј Албанвјн су Игалвјани. Потпуно оправдано узнемпренп, због конфузије грчкпх ствари, она су са много одлучности, узели гарантије који су, поред тога што ддговарају њиховим аспирацијама, очигледно корисни по заједничку ствар савезника. Пошто је већ постало очкгледно да су грчке територије сставље не на мнлост н немигост Бугарима и Немцима, спорпе области које окружују Епир биле би још мање брањене, протнву једнеау стро-немачке инвззнје. Сигурност на Јадранском Мору, сигурнОст утврђене базе, кад н нашег моралног ауторитета, тиме би претрпели осећан удар. Боље је раније се оспгуратн. Кабвнет Бозедвјев то је н учвнио. Он је на тај начшг једиим актои дефинисао политвку која нама већ месепнма једино изгледа разложна пред једним краљем Грчке којш је отворено непрвјатељскн расположен, предуземе све мере пре*

дострожности које захтева војнички положај. II тако, данас као и јуче, ова околнОст доманпра проолемом к подсећајућв се на љ мп ћено еевести закључак. Бпло бв жалосно и мало понижавајуће кад би взгледало аа хоћемо да пнтерве нпшемо у пословама мпнЕстарстава Ка.тугеропулоса, Ламброса и других- На протвв, са свнм је законнто п часно да се ослобнмо на безброј аката хгоји утврђују да су нз Солуна п.та Атвне Бугарн обавештекв о крстаљу кашах трупа, ди бисмо остварЕлм све што је у сгању да учвнм крај овнм акгнма. Да испитује пспхологију про<фесора Лакбросз, човек само губи време. На против зато је и потребно да се зна шта тражи сигурност источне војскс. Њен је шеф као своје мишљеље у овом погледу тако јасно да се вите ннштг не иоже желети. У непосредној околинн краља Константпна пма једн.. текућа формула која каже: »У воду треба бацвти Венвзелоса, Сараја в Гијемена.« Ова формула осветљаез и снтуацију наше одлуке.

Гршга штампа „Патрис“: Намесништво. То што је народни тркумвкрат предузео управо стварно вршеље намесшгчке власти и вероватан сазив скупштине од 31, маја у Солуну, даће можда повода атинскнм бугарофилима да пусте истеричке узвике и да објаве како Венизелос тобоже укнда краљевску власт. Алн одговорно објашњеље о потреби која је изазвала ту одлуку н које објављујемо ва другом месту показује да Венизелос није наумио тако нешто. «Патрис» није даза никакав коментар када је пре неколико дана објаввла вест о могућноств вршеља намесничке власти од стране народне трочлане комнсије. Данас, кад је донета коначна одлука о томе, дајемо следеће објашљење: г. Венизелос, црпући своја права из народног суверенства, оденуо је власт Јгародног покрета у законскн облик, којш је постао апсолутно потребан. Али се стање атннско ие укида. Оставља се и остаје нетакнуто за тренутак када бн се благовремено хтело ставнти на чело народа. Одговорно или службено објашљенл (дакле послато одавде, из Солуна. Прев) о коме се го■ори у овој белешцн гласи овако: Краљу! време јв! •Одцепљење Маћедоније и острва Јегејског мора од атинске државе створшло је потребу да се шз еолунског центра реше веодложно разна питања. А по