Велика Србија

БРОЈ 19*.

ВЖЛИКА СРБИЈ А

СТРАГА 3.

бра. Непријагел.ска артиљерија спречаза да се аустријској војсци шшву појачања, страховито бомбардујући задње делове аустрвјске. Ратни дописник »Локал Ајнцајгера* описује то исто. Стотинама непријатељских топова грузају и дању и ноћу. Дописник ‘Фосише Цајгунга* хвали италијанске алпинце који врше на плашшама изванредне зојничке радове.

•Теглихе Рундшау“ јавља да се италијанска артиљерија пре и најмањег јуриша пешадије, стара да методичном п ефакаском ватром уништи сваки ров и да оне спОсоби сваку непријатељску батерију. Пталијанска артиљерија великог калибра гађа непријатељске одреде и одваја их од главне снаге. У току последње борбе па Карсу, италијанска је артиљерија дејстзовала са истом интензввношћу 200 сахата.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Благодарење. Данаигаем благодареау у срп. црквп Св- Саве присуствовао је Његово Краљевско Височансаво Престолонасседник Александар, ГосподаМинистри, Геверали, Владини Ко.месари, шефови војних оделења н велики број виших п вижих офицвра и цивилних чиновника, Црква и њено двориште било је нрепуно побожних Срба н Српкиња. Говорио је складно г. Методије. Г одишњаца заузсћа Солуна. Данас прословљају Грци на свечан начин четврту годишњицу заузећа Солуна. Прилазак Народној Од. брани. Атински лист ‘Елефтерос Типос“ саопштава, да је готово цео 43 пук који гарнизонира у Волосу пришао револуционарном покрету. Командант тога пука већ је отпутОвао за Солун. ЗауЗе^в арсенала. Јављају из Атине дасу Савезницн заузели арсенал на острву Леросу који припада одбрани сумаренској. Читуља. Накола Т. Вндојковић, обвез' ник једног нашег пЈка јуначки погину са пушком у руци, У борби са нашим вековним непријатељем; издахнуо је на положају управљајући своје погпеде онамо, где је његов драга завичај, где су му мили н драги, за којим је тако чезнуо. Он је херојски погинуо доживевшн да ступи на праг своје миле отаџбине, коју је тако волео и за коју је и живот свој жртвовао. Али није погинула његова и наша замисао ослобођење Србије п уједнњења Српства. За њим тугује илгова родбина и његова ожалошћена

браћа Вукашнн и Драгомир Видојковићи из с. Варошп среза сврљншког округа нишког. „Један Јерменин — један златник“. Под овим називом, како јављају „Новом Времену" основан је у Баку фонд за ослобођење Јермена из ропства турског и курдског. Скупљање прилога узеле су на себе редакције јермеиских листова: «Арев» н »Оризан». До сада је на тај начин откупљеио само у Битлиској обласги око 400 Јермена. Дакле робље се продаје по једну лиру од комада. Мора бити да Виљемови савезници имају те робе доста, јер грешни поданици у Турској некад су морали плаћати стотина и хиљаде лира да откупе једно одведено дете нли човека. Штрајк у Каламати. Све радничке корпорације у Каламати објавиле су штрајк услед оскудице у хлебу и брашну. Венизелоеова улица у Волосу. Једна хрупа резерзиста користећи се помрчином скинула је таблу са Венизелосове улице у Волосу и заменила је таблом са именом грчког престолонаследника Ђорћа. Општина Волоска репшла је да поднесе тужбу против резервиста. Родитељима. Пзвештавају се родитељи, чија су деца 3. ов. мес. огпутовала лађом за Атину, за у завод г ђе Грујв^ке, да су сва срећно и здраво стигла у завод. ( Из канцеларије Владин. Комесара, Вр. 1864. Солун. Благодарност. Приложили Владинак Комесаримв: Г. Лазар Д. Радосављевић ар тилервјекн ппуковник 230 драхми да се подели на дан 24. окт. т. г. сиротним српским избеглицама место шесто мееечног помена његовој мајца Марији Д. РадоеављевиЦ Г. Бранислав Рамадановић вишегодишњн чиновник на прузн Солун— Митровзца— Ристовац, 25 драхми да се подели сиротним српским избеглицама и 25 драхми за дочек рзњоннка у Водену. Г. Драгомир Наумовић бив. саобраћ. ириправник о. д. ж. 10 драхма да се подели сиротним српскам азбеглицама падап његове славе Св. Ђурђице, 3. новембра. Г. Данило Р. Марковаћ коњич. капетан П кл. 100 дин. у сребру за дочек рањеника у Водену место трогодишњег помена његовој покојној матери. Владини Комесарн п овим путем изјивљују у име сиротнах српоках избеглица и рањенвка своју благодарноот дародавцпма, Из канцеларпје Вдадинах Ко месара, 24. окт. 1916. год. Бр. 1831, 1833, Ш6 и 1842. Солун.

Са нашег фронта — Српски званичан извештај Солун, 26. октобра. 25. окт. јака активност наше артиљерцје. Важнпје пешаднјске борбе није било. Пробио сумарен Копенхатен, 26. октобра. Сви покушаји. да се спасе не мачки сумарен И 21, који је услед магле насео код данских обала нропали су. Сумарен јг напуштен, а његову посаду суспа сли немашхИ контраторпил,ери. Афера г. Каламатиотиса Атина, 25. окт. Афсра г. Каламатиотиса постаје све занимљивија. »Неа Елас“ пише следеЈте: а>Г. Калзматиотиз вођен је у свима своји.м поступцвма од г. Гунариса, шефа националне странке, чији је он интиман пријатељ.,.. Г. Гунарис је, а нв немачкз сумарен торпедовао два грч ка пароброда, на којима су били гочки грађани«. Исти лист 'оптужу.је г. Гунариса, да је сн тражио од г. Заи-

миса, кад 1е овај био први министар, нарочитв повла стице за г. Каламатиотиеа. Он је тако спасао овога, када су савезничка посланства тражила његово хапшење пре нвколико месеца. Избори у Амврици Њујорк, 26. октобра. Пзборна борба завршена је синоћ. Републиканци су потрошили на њу милпон и 865 хиљада долара, демократи милион и 126 хиљада. (Радпо). Стурмв^ова болвст Петроград, 26. октобра. Стање здравља руског министра председника г. Стурмера узнемирује. Лекари су му нареднли апсолутан одмор. (Радио). Кавдитатура Цепелина Амстердам, 26. оатобра. Буржоаске странке изборног округа ЈТпбкнехтова намеравају да истакну кандидатуру графа Цепелина пруликом избора посланика на место Либкнехта, који је осуђен. (Радио).

1еп пример Другарске пажње Официри пеш. пука на скупу од 12. октобра нашли се побуђени да се одуже сенима својих драгих другова, палих у новим, светим борбама противу наших вековних непријатеља Бугара. У томе циљу решено је, да се са сумом од 1125 драхми помогне школа српског избегличког логора, те да би се тиме ублажили болови деце, која су далеко од свога Огњишта и да би се на тај иачин освежила успо.мепа на храбре официре, који су се борили за наше опште Огњиште, који су се борили зато, да то Огњиште које је већ почело да тиња, засија новом светлошћу и топлотом, да би могло у своја слатка недра примиги нас и децу нашу, која су данас далеко од своје зе^ље. Нека је светао спо.мен сенима. Ми нисмо хтели дизање.м надгробних плоча, каменова или пирампда стварати нешто што би могло очувати сећање на јунаке овога пука, који су посејани по Кајмакчаданском маспву. Нисмо. Јер смо хтели да стварамо нешто ће остати вечито упркос Диету Времена које вечито дубе. А ток времена је у стању

да споменик, ма какав он био, окрњи и сруши. Међутим успомена којц су они јунаштвом урезали дубоко, за вечита времена, у наше душе, у наша срца, У Повесницу, мора остаги за вечита времена. II ми хоћемо да створимо п изазовемо у душама других, успомену на ове јунаке, јаку као што је у нашим срцима, успомену јачу и стварнију од надгробног споменика или пирамиде, хтели смо и хоћему да створимо успомену за Повеснпцу. Нека сиротани, деца изгнана, деца без Домовине, деца будућности, деца лепшихдана, децавелике, моћне и славне Србије, осете у срцима своји.м дубок бол за онима, који су изгинули сЛавно, пењући се по гребенима будуће Среће, Славе и будућег Мира. Нека се сете деца изгнана да породвце ових јуиака цвиле под јармом туђинским. Нека знају, деца без Домовине, да туђински јарам јесте увек и остаје увек туђински груб и вређа осећаје и оставља дубоке, болне трагове у душама оних који пате. Нека памте деца будућности да су ови јунаци дубоко осећали сву тежину туђинског, ропског каиена, који притискује груди њихове миле Отаџбине. Нека не забораве деца лепших дана, да су јунаци овога пука јурили а у смрт, да би ослободили оне који плачу. Нека се увек, увек сећају деца велике, моћне, славне будуће Србије, да су јунаци овога пука изгинули за заједничку Домовину, драгу, јуначну, вечиту мајку Србију. Нека се заветују деца будућности да ће ићи њиховим стопама. Нека у душама њиховим буде за увек урезано сећање на Великане, који својом светом крвљу и својим јуначки.м костима стварају велику нашу Будућност. Владини Комесари и овим путем изјавл,ују у име сирочади избегличке српске школе у Солуну своју благодарност Дародавцима, Из канцеларије Владинвх Комесара 23. октобра 1916 г. Број 1830. — Солун.

Саоиштеља — Драгомиру Муњићу резер. поручнвку. — Оглас, *а који си ме питао, нисам могао пронаћи. ' Драгић. — Да изволи предстати овд, Коноулату г ђа Впдосава Милојевић ради пријема пвсма.

укућани јаве на моју адресу Мвхаила Петровића из 'Житков ца у Солуну хотел »Шар“ и то: Живојин Антић, Јоца Матић, Пера Стаменковић, Милош чанковић, Илија I Гетровић поручник из Алексинца, Милија Миловановић са сином Драгчетом из Краљева, Добросав Ј Гетковића са сином Михаилом из Вакупа, Владимир Јовић 113 Гредетина и Милаш Станковићппоручник учитељ, Стоја Павловнћ, Бора Павловић, Тнка Павловић, Душан Јанковић, Душан Милосављевић, Чеда Аивић, Јевта Петровић, Влајк° Манојловић, Диле Радичевић, До бросав Бркић, Чеда Стошић, Чеда Бузић, Жика Бузић, Војислав Митић, Боја Дачин, Светислав Јовчић сви из Прћиловице. Борасав Ракић, Драгољуб Ракић, Светолик Ракић и син, Љубомир Урошевнћ, Вукадин Ристић, До-

бросав ЈБубић, Милутин Златић и брат из Моравца. Марко Тасић, Тиме Лаикнн, Драга Здравковић, НикОла Здравковић из Сувотне. Василије, Богољуб, Михајло, Радојко, Милац, Душан, Јован Грујићи, Добросав Ђорђевић, Марјан СтанојвЈЈић сви из Рутевца. Аврам '[Стаиисављевић, Тине Л>уба, Богомир Савић, Боге Христивоје Недељковићи, Јеврем Ђорђевић, Васа Ђорђевић сви из Житковпа. Жика Стаменковић, Бдровац, Милун ГПпабић Трњане, Станоје Богосављевић Лоћика, Лаза Младеновић трњаве, Сава Симић Корман, Милун Милојковић Нозрина, Милојко Миладиновић Срезовац, Александар Живановић Корман, Божидар Миливојевић, Стеван Јерчић, Милош Јаношевић из Мозгова, Сава Стаменковић из Краљева. Богомир Жпвковић Брадарци, Милан Мил-

кић Криви вир бољевачки. Ђурђе Николић петак Стублина, Добросав Марковић Тшћина, Чедомир Илић капетап са сином Корман, Михајло Стојанкић Соко Бања, Василије ћЈутавцић поштар Влад. Хан. Јездимир Стефановић трг. из Јагодвне јавља општвни миловачкој срез' беличког да су ниже именовани здрави: Живан С. Арсић -капетан, Радојко Нмколпћ поручнак, Милан Мандић подпоручник, ВитОмир Ракић наредник, Драгољуб Ђорђевић, Милија Ђорђевић, Милун Николић, Милосав Ристић, Стаиенко Јевтић, Милутин Ни колић, Жико Влајкин, Живота Масаулија, Јован Грујић, Владимир Ристић, Милић Филиповић, Светомир Палин, Влада Боцић, Влада Јевтић, Милутин Јевтић, Андра Јевтвћ, Живота Ђоквћ,

ЖивОта Ж., Алекса Нешић, Божпдар Калавили, Андра Драшковић, Јаков Бучковић, ЈБуба Вучковић, Душан Крстић, Миленко Богојевић, Владислав Обрадовић, Раденко Трајковић, Жика Бркић, Санда ЈБ. Плић, Данило Трајков и Сретен Ковин. Општина Багрданска: Стеван Мијајлоцвћ и спн Илија, Гвозден Миловановић, Светоммр Мвлутиновић, Војислав Томић, Стеван Прокнћ Жика умро на Крф, Димитрије Јовановић, Сретен Манић, Славко Глигоријевић, Милан Дамњановић, Живко Н. Поповвћ, Плуја С. Риствћ и брат, Милан Митвћ, Пван Митић, Дамњан Митић, Милош Митић, Славко Богић, Илија Богић, СветоликПетровић, Недељко Пантић, Пера Јакин и брат, Тихомир и Тина Тодорови, Панча Младеновић, Милосав Димитрнја

Панв11а, Миленко Ђокић и Микица, сви из Доњег Рачника. Каменко Мијин, Борисав Цанин, Сима Вујетин, Светозар Радин, Пера Антић, Јован Стаменков сви пз Врановаца. Велисав Грујић и син, ЈБубомир Јевтић, Станимир Вићин, сви и >, Горњег Рачника. Опттине Г. Штипљанске. . Илија Милошевић, Воја Тозе Милошевића, Јездимир Богдзнов, Глигорије и син Братислав, 1’ада, Сима, Дина, Влајко Милошевић, Костадин, Милан Драгутвнов и Гвозда Антин. — Драгомир, Миливоје и Радојко Бркић, јављају овојима, да оу живи и здрави имоле Мајку да преко »Београд. Новинас јавн своју адреоу, како би јој поолааи новац.