Велика Србија

БР. 218.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 14 НОВЕМБРА 1916.

ГОД. I

НРЕТПЛАТА ПЗПОСИ : Месечло 3 Лранла, - омссечно 9 ^радака, годишше 36 фраиака ЦШТА ОГЛАСИМА : Ситви огласи 0.20 фрап. од пегигног реда. већи огдаси по погодби. Новац се полаже државггти комегарпма и дипломатскам ааступништг;' ЛИСТ II :.изп СвГкГГдАН 1!С ПпднЕ Пошгу . дати !!реко Крал.. г.'ра. I’ пграл, Коисулата V (‘о 1 т. гукописи (.!•: НЕ вгл цд .1 >• Ст ' ;'рдјп; цнјс К . м <. улица "р 33 "<;:ошДое Појединн 6|'"ЈСЗИ С" могу дооитн у Солуву код агевцнје „Друшгва грчке штампел улица Нулгароктов 6р. 5, близу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

I Директор А. ЈОВАНОВИЋ

I

БРОЈ 10 сант.

ИЗМЕНА ЧЕОтАКА — Повадогс осдобођења Битоља РБегова Величанство Цар Русије упутио је Њ. Кр. Височанству, принцу регснгу Србије следећи телсграм: „Са највећик задовољством и радошћу сазнао сам срећну вест о заузећу Битоља- Срећан сам што могу овом приликом посведочити све моје дављСње према јуначко] српској војсци, која је, вођена са толкко та леета од Вашег Краљевског Височанства умела задо биги тако сјајне рбзулгате- Убеђен сгм, да ће наши заједнички напори бити крунисани потпуном побеЈОм, која ће Србији обвзбедита слободно развићв пслитичког живота и испуњење њених народних тежњи. Никола^. Њћгово Велкчанство краљ Енглеске упутио је Њ. Кр. Височанстзу, принцу регенту Србије следећи телеграм: „Чгститам искрено ВашСм Краљевском Вгсочанству као и Вашим храбрим трупамг, које се боре напоредо са Савезничким трупама заузеће Бигоља, баш на дан четврте годишњнце његова ослобођења од Турака. Ђорђе“.

Подјармљеље Аустро-Тгароке Постепена пропаст аустро-угарске аутономије ——-

лнју на глад да би целу жетву взвезли у Бугарску. Венизелисти су балп организо-' вали потпун систем војае шппунаже на штету Савезника. Вевизелисти су претворили касарне у рззреде за проповедаше мржње против Споразума. Према томе: Венизелисти су Краљ, Гунарис, Скулвдис, Страјт, Дусманис, Јанакицас, Хаџопулос, и остали шиховн сараднвци и слуге. Добро! И ми се слажемо с „Емброс' - *' да су сви ови Венизелисти одвратни људи и да Споразум треба да их обеси. (Број 900.) >Неологос>. У току једне једине недеље десило се неколико врло важних догађаја чији ће утицај на судбину овог рата би* ти од огромне важностиПад Битоља и почетак установљеаа једне херојске земље,

коју су Немца сматрали као сахрану а Бугари као своје неспорно имање, представља епоху . у свстсгоме рзту и пособицеуоперацијама овде на Балкану. оаузеће престонице Српске Ма11едоније од стране савезничких војсака у толико је значајније у колпко досадашњи окупатори њени, као што се види из свихзваН..ЧНИХ извештаја, нису у стању да даду отпор папредовању савезнвчквх трупа, и с тешком се муком задржавају на домет савезничквх топова. Значај овог догађаја не би био тако велаки кад би пораз Бугара а Немаца био само делимичанАли има знакова по којима се види да је немачко бугарски фронт у целој Маћедонвји попуство, и да ће се ускоро чута за догађаје чији ће утицај бити врло великп. (Број 42.)

Ђ Лазаревић Са српсног Фронта

Из мојах бележака —

Носумњиво је, да је смрт »Згстоо-угарског цара Фрање Јосифа од велаког 8чачаја за будуће односв измвђу Двојае монархвје и Немачке. Факаг је, Д& јо услед многобројнвх порааи аувтро мађарских армаја немачки генералшгаб узео у своје руке коа&нду и над труцама дунавска моаархије, али је ва то еп&гс самосталност држава ау.трвјског цара бар формално остала нетаккута. С обвиром на огроман углед Фрање Јосифа не само у њвговим звмљама већ и у Нмачкој и њении савезним звмљама као и на дубоку етарост ауетријског цара, кајзер Влљем се опрвзно чувао и уздржавао, да не повреди јаче аутономију Аустро-Угарскв. То је чи нио у толико пре, што је за име Фрањв Јогифа вззан рат 1866. годинв измсђт Немачке и Аустрије, вођвн око превласти над многобројним немачким државама, којв су тада мудром полатиком Бивмарковом уЈвдињене у ввлику и снажну цвлину немачкв државв. Познато је, да лоза, којој припада покојни аустријски импаратор води порекло од Хабзбургов!цв, чији су чланови царвЕали над н гдашњом ујвдињеном Немачком. Ти су обзири руководилп ц садашњег намачког кајзера да према Аустро-Угарзкој води по лигику уздржљивости и об зирности, и ако је он ска-

трао за потребно, да на чвло њене војсхе стави своје генералв као коман дантв. При саем том, ова обзирност поетвпвво ,јв постала чисто формална. У отвари, аустро-угарска мо нархија потпадала је сва ввше под утицај Нзмачке, управо германизована је постепено. Политика Двојов монархије губила је свој самостални карактер иНз мдчка јв узамала систекатски еудбину хабзбуршкв монархијо у своје рукв. Бечка влада постала је на’зад само вхо бгрлинског кабинета, која је своју вољу и своје плановз спро-. водио, како јв за сходно налазио. Аустро Угаргка је ввшто и посгвпепо прегварана у вросту провинцију немачку. И што јв аустријска влада играла још неку политичку и дипломатску улогу, било је само услед тога, што је кајзер Ваљем сматрао 8а сходно, да нв вређа освћања седога Фрањв Јосифа. Са смрћу Фрањв Јооифа пао је и оввј последњи обзир. Нови аустро-угарски сувврен, чије се крунисање одлаже 8а п зсла рата, био је већ до сад, к&о наслед ник престола и швф јвдне аустријске крмијв просто оруђе нвмачког кајзера. Оз нв располажв нити каквим угледом у Немачкој, нити неком нарочитом свмосталношћу у својим поступцима. Прека томе не иред-

стдвља пиклкву смстњу кај-‘ 8?рОВИМ ПЛЛВОВГјЦ^, КОЈИј отворено вду на то да из-ј веду подјармљење Ауетро ј Угарске. Аутоно.чија Двојне монархијв угрожена је оче вздно смрћу Фрање Јосифа. Ништа ввшз ке сго;и бдр привременом остварењу кајзерових планова. Взлемо »привремепом“ за то, што судбина Аустро - Угарске има да се регулиша тек исходом европског рат&. Јсдап од глевнзх циљвва. који су себа пост&вили Савегницп у овом ввликом рату јеств слом, распад Дунавеке монархије и ослобођ?њв њених многобројнвх варода. Нвка би Немачка баш и успела да подјарми погпуно Аустро-Угарску, за будућност Европе тај до гађај не можа иматл вели ког значаја. пошго све ратне шаасе наговештавају победу Саоразума, која ћ& за поеледицу и.мати на са мо распад хабвбуршкв државе ввћ и конкчан слом Нвмачке-

ПОЈШТИЧКО В8СТЕ Пвтроград. — Председник руске втаде г. Стурмер дао је о ставку услед сукоба са Думом. За председника владе паименован је г. Третов, познат као веома енергичан човек. Он је реорган изовао и развио жељ. мреже у Русијн, саградио једну линију п једно пристаниште које омогућзва брзо преношење англо-француске муниције у центар државе. Лондон. — Више енглеских посланика тражили су у парламенту да се учини крај атинској лудораји. ЛондрИ. — »Тајас* предвиђа, да ће Бет.ман Холвег одступити пошто његово уклањање тражп Хинденбург, који има диктаторску власт у Немачкој

Грчка штампа »Фос>. Атинскп >Емброс» пише да су само венизелистачке сплетке узрок данашњој затегну тости у односима између Грчке и Споразума. Дакле, према логици овога ласта : Венвзелвсти су предалиРупел Бугарима. Венизелисти су позвали Бугаре у Источну Маћедонију и по клонилв им наше пушке, наше тонове и нашу мунвцију да би њима тукли Савезнике и Грке. Венизелисти су снабдевали неј мачке сумарене. ' Венизелвсти су осудили Теса-

Кајмакчалан V. Ради објашњења Да би чнтаоцима било јасно оно што сам до сада написао и оно што ће следоватп — треба да кажем, да се налазим у Н.... пуку- Наравно, пошто насам вој ни обвезник, има.м слободу кретања и на осталим фронтови.ма. Моји взвештаји крећу се у границама онога што је дозвољено с обзиром на прилике у којима се налазимо. О догађајима који су већ свршени, бићу опширниЈи и јаснији. Ја волем Н.. пук. Био сам са њпме на Једрену, а првлико.м на ше офанзиве у аустрнјском рату на: Космају, Парцану, Торлаку, Београду... Ја дакле, знам колико он вреди, те ми је мвло кад могу и овом приликом да кажем, да с правом носи имс нашег великог јунака. Од команданта пука, па до редова сваки је на своме месту, сваки врши своју дужнОст. Сви улажу максвмум од онога што један војник у рату треба да уложиОволико у овим приликима, доста је за све оне којн друго јаче мисле.. Двадесет нрвог септембра, наш пук повукао се у резерву. Он је бао 41 даи у. борбн и рову: од Чеганских коса, па до Црне Реке. У овом наступању наш пук има да забележи: маневарско наступање 2 . септембеа од Шумовите Косе. Под ватром непрпјатељске артиљерије и печ:адије, кретали су се стрељачкв- стројеви, без обзира на ватру, као на маневру. У гонењу непријатеља

3. бпо је пук већ на рецв Броду. Укратко описао сам борбе на Совичу у одељку трећем ових бележака. Овде допуњујем само то, да је Н .. пук први ушао у насељено село Сович 20. септембра у 0 сах. пре подне, а у 20 сах. X бат. Н. . пука заузео је село Добровени на р. Црни. У своме лепом и за ове прнлике прикла дном говору, пред постројеним пуком, командант пука је 22. септембра нарочито нсгакао овај факат и изразио своје задовољства о херојском држању официра и војника. 25. септембра, у недељу, у X. бат. Н... пука, било јс весело. После вечере, редов коњоводац, у митраљеском оделењу, ЈБуба Сенајац, »чувени сверач и иевач«, уз лепу сверку певао је колосално, уз пратњу целог штаба митраљеског оделења. Бомбаш, ппоруч. Чичевац, није се дуго молио да нам отпева једну турску севдалинку, коју смо знали да је лепе садржине, јер се непрестано повављало оно > ђузел. с С наше ватре, у најлепшем расположењу, ми смо заједно са свирачем отишли команданту нашег батаљона енергичном, силном и нарцајалном п.пук. Глшнићу. Са встим елементима пуни. пошли — да се војничка изразим — продужило се даље до 23 и по сах Мождз би се з освануло да се није десиио оно што се обично дешава онда, кад му се човек најмање нада. Наш одиор свршен је. У 23 и по сах. наређен је, као гром из ведра неоа, покрет. Правац: Кајмакчалан— Наставвће се —