Велика Србија

БР. 221.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 1« НОВЕМБРА 1916.

год. I.

ИРЕТПЛАТА "3”0СИ : Месочго 3 д ' г а т ”'*, омесечно 9 -/ранака, годвшее 36 франака ЦКИА ОГЛАСИЛА : Свтаи огласи 0.20 фрап. од пствтног рсда, ве!.» огласн п<' ноггдби. Новац се пол*жС државптм комесарвма н динлонатсквм ваступпиштвима. лист изллзи сиакТГдаи ПС иоднк Пошту слагп прско Крољ, Срп. Гсперал. Коисулата у Содуну. ГУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан редакције Коломбо улица бр. 33 ЗаЉхтрзе

Појединп бројеви се могу добвти у Солуну код »гевције г Др>уштва грчке штазшсв улвца Булгароктоа бр. 5, близу главие иоште.

БРОЈ 10 сант.

Бугарска наука Бугарски научници у служби завојевача

Наука је општ© добро евиЈу народа. Њ ав иетиае су неарикосновене; за њу ае п >сто)е држ&ве или на родае груп ; она је општа, унив-рзалаа чак и онда, када св бави поавбним пи тањима аојединих народносаих група. Огуда наи лаввмо на читаву литера туру, коЈа се бави чссто једаим незнатним питањем сам > зато, да бп се утвр д»ле праве истиве. Ала оно шго важи 8а цео просвгћени св«т, оао што јв аостала догма свају културних људи; то не виЖ 1 и за Бугаре, који су ие једном документовали да 8а њих не иоетоје ваучче истине. Тако на пример ту скоро је изашао историско т литочки спис од Др. Г. Ге аова п<'Д насловом: Русија. и освајачке тежње сраске где св взм-ђу осталога Е8ноеи како Срба никгда авје било наиетоку од Мораве а тако исто и у Мапедонији! У) књигу еу прилож нв и тривајлст историсках карата чи]а јв тендевциЈа да се докажв како сгара српска држава никада нлје обухватала и области ис точво од поменуте гравице, то јест од М »раве, То је прва и главва сврха лрвог дела ове бугарске књиге. * Буглри су, операшуЈји са историскам материјалом, ве што из^егавали првостеаене изворе, служећи се ваз да н критичоим поа&циуа-

које су увек заодевали научним мегодама и том саољном формом усаевалп да 8аВг:ду страни свет који не повааје наше балканске арилике. Но наша намера није да овде редом побија мо све неистснз и научае фалсификато, којима киатс све бугарске публикације; задрЖлВаћемо се оамо на теза о историском праву, на које св дааас аозгвају БуГари. Данашњи рит, с обшром на ваше борбе, има у себЈјвдаа д V б љ и психолошки емиеао. Мл смо се ан^ажовали у нереваој борба са н&шим векоиним н«пријат«љима истичућа савремено гледиште о уједињењу цалокуиног сраског варо дв, идејв које су од ф ;анцуске револуције, прихватили сви ПЈташтеви наро-; ди. Огуда су и Дбнас сви наши саввзвици саечано аотакли привцип оглобођвња иооабљг-них народа. У старим и средњим вековима ратовз еу вођени у цаљу вазојевања туђ-х, територија, да би то послу ј жило завојевачима као средсгво екшомског искориш ћавања појединих народа. Так<.в је случа) са Римља нима, Влзанганцима, Турцима и другим вародима. То ст исторкскв епох® Када јв било у грубој сили 8«војсвачевој оличево сво право и хумгЈаост, а то ће роћи да су сва покорена народи били потпуво бесоравво рсбље, чкји је и живот в судбина вависила оа ћ>ди и воље ов«та, који

је е* влксти- Доводећи ове поЈаве у везу садаввшњим постуицагса цеатралних сила, баће нак појмљ шо да схватимо ово гл^диште бугарске натке која ее је стквила у службу грубе завоЈввачке силе, кад се аозива на историско араео , аа које ст до сада није позивао ни један ч. век у нормалном стању, што н. јречитије сведочи да у такве људе саада и сам аисагд аоментто расправе. Јер.по зивајућп се на ово гледвште, оа тиме и весавсао ис тиче да на бугарске вемље имлју историско право прво Византија, а за тим Т.рска, чиЈа су права освештана в коваим господством аац Балкааом, а у овом елучаЈу специјално над Бугарском. И природно је да то историско право не приззајв ни постојање Аустрр.је, к ца је ствф^на ка развалиеа ма ЧаШке, Моравске, Пољске, Србо Хрватске, МађарсК" и других држава. Довољно је и ово, па да се констатује јеана појава у бугарској литератури, која најр: чатије ваговештлва абаормалносг и свнх бугарских научних послвника, којп су заражени од једне тешкв и веизлечиве болести која је позвата под им«ном гр^ндомааија. Политичке вести Атина. — Г. Гнрс, руски посланик на нталијанском двору, зват је хитно у Русију. Верује се да цар желв да му повери портфел. мпнистарства спољних послова. Аина. —Холандеки посланик

Жугер, демантује вест, по којој би он вннрвенисао између грч ког краља и адмврала Фууне а, ради уређења пптања о предаји ратког материјала. Атива. — Министри без пре ставка већају. Атипа. — Дописник »Тајмса« у Петрограду тврди да је остав ка Стг-рмера произвела врло добру импресију у свима круговп.ма престоницеДописнпк ,,Морнвнг Поста“, тврди нам да ће г. Трепов сле довати полвтици г. Сазанова.

Грчка штамп

Крај цвсма г. Венизолосова »Тајмсу. * III. „Решење, после рата, уставног пвтања у Грчкој, посао Ј‘е кој‘ц без сумње интресује Силе изСпоразума колико с политичког то лико с моралног гледишта. Јер само помоћу повраћаја уставног режима који је погажен и помоћу враћања народу његовог пра ва да сам одлучује о својој суд бини, може се бити уверен да и у будуће Грчка неће престати да одржава тесне везе са С«иама из

^Споразумз; док, напротив, одржавање личног режвма, од кога трпимо ево двадесет месеци, учини ће и спет у будуће могућим уда љење Грчке с првродног јрј пута и њено приближење централним царевинама. То су циљеви борбе коју смо предузелп- Желимо да се боримо за своје нацвоналне интересе уз наше природне и традвцпоналне прпЈ’атеље. Желимо ва у колико се може поправпмо зло које смо учвнвли својој херојској савезници, не испунивн и савезничке обавезе г/рема њој- Ж лимо да обезбедимо за будуће право да будемо народ слободан, који слободно одлучује о својој’ судбвни. Брримо се дакле управо за она начела, зп која Сп е Савезнице вове ов!Ј велвки р= т против пруског милитариама. У таквим погодбама убе!)ен и смо да ће Велике Силе, које су у прошлости толико учиниле за Грчку, узети у обзир стаље у коме се она данас налази, и тврдО се надамо да ће пости1ги цпљ који имамо пред очвма дајућп кам материјалну п мпралву помоћ коЈ‘а нам треба ради успешног во* ђења наше борбе “ Пол-Луј

Ђ Лазаревић Са српског Фронта

Жз мојих бележака —

Кајмзмак-чалан! — Због важности и великих нада, које су Бутари полагалп па њега и утвр ђења на њему, прозвали су га Борисов град. То Ј‘е одиста природан град То је Ј’едно чудовиште са аве главе, коЈ‘е су окре нуте Маћедонијв, а репом везан за плзнински гребен Чегансквх планина: Метерис тепеси А 18 ј0; Цекаш-Ј‘ери А <608 и т. д Нати су га наиааали с репа,

од Чеганских положај‘а. Попевша се с репа на грбачу, наши су, стопу по стопу, вшли напред кз највишем врху — стеновитој глави А 2525. Напади на Кајмак-чалан одпочели су са нашом офанзивом, 30. гвгуста. Дефинвтивно, освојењем другс главе. А 2,200 т- зв. »Сиве Стене« — Кајмакчалан пао је 17. септе.мбра. Име Кајмак-чалан долаки Ј‘амачно отудз, шт<> се његов врх, у

Ф Е Љ_Т О Н Сава Дрмнчић ко смо ми?...

I. Кад год смо се сретали с шзма на улици, виђали смо их просте често прљаве и неугледне. Ако смо се упустили с њима у раз говор ила погодбу, наишли смо на ситничаре, незналвце и готово ррљаве гмизгвце. Погађали су се за грош од кола дрва, за пола паре од комада јаЈ’ета — читзвих пола сата! Говорвло се јавно, да су врес-

МОТО: „Узгар тржв Ис-ру из казк ва. Д другога небо сс упалп! кочн се т чак у вре еаа, - Подвже се до Бо ова — Мали: “ „Одиссја Витеаа 0рача. < тали да иду у цркву да мрзе по пове и да порезу нераао плаћају. Из мејана и кафана не избијају, а полтронство „нокташкађ и ,,гласачка“ политика им испуња ва живот. Наши омлддинци, напојени са извора савремене -културе, кад загледаше у народну душу, подигоше бич. Јер се на гвихо вим призмама лепо и јасно оцрТвва зеленаштво и шарлатанство и пороцв, несвојствеии Великој’ Сло

венскОЈ' Заједници. А кад још паде Тетвдта Јабука заразног песимизма на народно огњиште, бич се повп и оставл јасне трагове. П. У том нам закуца гост на врата. Осман поверова у стару вре ћу и осорљвво набрекну- И подкже ногу цауску да згази прљаво огњиште и рашири моћ Пророкове заставе. Догоди се дивно чудо! Мун.а монарховог позива на оружје спржи дц .њке и рите на н->родном организму, замени их свеча ! ни 4 тогом смрти. Дође рат, рат, кога се свакој жпви грози и ужасава, али тгда као сиасилац друшгву. Наша прва мобилизација беше сјгјан реви наше народне воЈ’ске. II чу се реч изабраиог колена. Грунуше звона са Грачагшце, за-

пева Косовка, а испод Прплппа зарза Марков Шарац. — Пишем ти вз Маркове постојбине. !« гласио је почетак хиљаде писама којз су долазила у Србију у октобру, ире четври године.... III. Кад грабл.вва сусед хтеде да пам преотме крваве тековине. и баци нам се свом сплин^ог дивљачке сш-ге — на лице, дочека га наш мргви стражар и, већ о свсштаном палом размрска му зверске вилвце и јгдннм хероЈ Скимг ударсе.м бвци га на — Рила! Сјај и слава нашег оружја стигоше до Зв зда. И јгдна, дотле са свим неиозната, оријенталска речица пинес» најпоауларгшје име под сунцем- „ Ко су они? Запита се свет са свију стрдна и навали на запар-

ложени Исток са напрегнутим очнма и радозналошћу иснуњеном душом. Чак сеи.хладни Албион. чији је високи мОрал запо ведао дубоко презрење на колевку револуције и немира — л,убазно насмеши и — пружн нам руку!.. А народни гуслар затеже струне и одЈ‘екну: »За Кос во — Куманово, За Сливницу — Брегалницу!..« 1У * Заврши се војиа и јунацц дођоше кућама. Тада им почесмо друкше прилазити- Загледали смо их са свију страна, а неки су им чак п пипали ране. Радозналим оком с.мо иокушавали да назремо тајну пстинске -величине п леиоте; али то остадс тајна и за научнике .