Велика Србија

ЕР. 23*.

Г-ОЛУН. ПОН1-:ДЕЛјАК ДЕЦЕМБРА 1916.

ГОД. I.

&аа

е\?вж^на®здк<®И58ет«Е*к4г кдмзгиаиаишга

5» V- '--5 ' «^С

ЛРКТ1Ј.1АТЛ ИЗПОСИ : Месечно 3 т' омссвчно 9 ураваха годкпшв 36 фраиах* ЦКПА ОГЛАСИМЛ : Сжтви оглисп 0.20 фран. од петнтног р- да, већ* огласи по погодбв. Новац св полаже држнгн * вонвсжрима а дипложатскнм »астуивиштвима.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ ОВАКИ ДА! 1 ПО ИОДНВ ПоЉту сл»ти иреко Крал.. Срп. 1’еввр»л. Консулат* у Солуну. РУК01ШСИ СЕ ИЕ ВРДБА.1У Стан рвдакције Коломбо улица бр. 33 8а1опЦие Поједвад бројеви се могу добвти у Сол;ну код »гев**је „Друштва грчке штаапев улица Булгарокто* бр. 5, блвзу главие оошге.

БРОЈ 10 сант.

I

Дирсктер А. Ј{јВАН(Ј8И ћ

БРОЈ 10 сант.

НАР0Д1И ПРАЗНИК Рођендан Нз. К. Височ акства Наследника Престола

,,3на Душана родит Српка, зна дојитн Обилиће; ,,ал’ хероје т-а Пожарске, дивотинке и плеииће, „гле Српкиље сада рађу! благородством Српство днше! „бјежи, фдна клетво, с рода — завјет Србн нспупише!" Нладика Раде.

Данас је велики наш народни празник: Рођендан Њвговог Краљевског Височанства Наследника Престопа Александра, дан захвалности и молитвс, дан нада и чежње, дан поуздања и вере, дан поноса и славе. У храму своје честите душе, Српеки Народ: и

Скроман у среБи и слави, био је велик у данима искушења, а горостасаи у часовима страдања. Кад је повео народтрновитом стазом части и поноса, да брани гробове и аманете предака, Он јс био први у редовима; ево ј део славс. примао је послсдњи. Уз колено Свога

онај део на фронту са легендарног Оца, а под пушком у руци, и онај на; пакленом ватром неприослобоЈјеној груди са за- !јатељске избезумљености, хвалношћу срцу, и онај одвео га је доцније, с Руду туђини са обезбсђеном ј ника и Сувобора, на крипријатељском заштитом, [лима најве/ће славе у ии онај у оковима ропства сторијску бесмртност. еа трновим венцем на Био је велик у несаломглави, пали данас небро- љивој моГ.и и ратничкој јене свеће најплеменити-!срсћи народној. А и дајих својих осе-ћаја и на коленима, побожно и скрушено, приноеи Богу Истине и Правде топле* молитве за дуг живот и срећу Великог Слављеника, наде и вере своје, весника и представмика слободс и лепше будућности шавши, гладан и жедан,

нас јс недостижим и у сре'ћи и у патњама његовим. У најтежим данима наше народне несреће био је највећи; физички најнежнији, показао се душевно најсилниЈи. Пре-

Србинове, носиоца вели ке мисли народне. Поникао из народа, Он је, као Славни Син Великога Оца, растао и живео за народ, да би се у народу и за народ дигао до пједестала славе. Заволео ја Свој народ до самопожртвовања за његово добро, и зато је осетио безграничну љубав највећих хероја Спога времена.

уморан и болан, непроходне кршеве албанске, одрекао се свечано Себе, да би помогао и последњем мученику народном. Видс'ћи како тешко иде са спасавањем напаћене српске војске и плашећи се да један део не пропадне од заборава, Он је, у пркос противним саветима, остао доследан старању и љубави према народу. У)Нећу ца идем о -

давде рекао тада док се и последњи Мој ј војник не укрца и це избави!« И у том елучају, као и у свима другим, Он јс љубав према народу посведочио Свош.ч самопожртвовањем. Од народа се ни доцније није одвајао. За огшгге добро чинио је и учимио свс што се могло учинити. Стојећи.на челу СвоЈе храбре Војске, Он је њу пазио п спремао; а кад је спремио и погкрепио, повеојујеу Отацбину и раскинуо прве тешке оковс ропсгва. Слобода је, истина, озарила тек мали део машс. драгс Србије; али и тај мали део поткрепл.ује веру у остварење свију идеала нашег народа и даје права на признање: да нисмо бескућници и без Отацбине. Оцај први успех после Новог Косова надмашио је славом све бесмртне подвиге прошлости. Најлепши венац славе припада Најзаслужнијем ме'ћу заслужнима. ()н је у слави водио Своју Војску, Он ј}' је до славе довео, Он 'ће је у елави до коначнс победс одвести. Њсгово дело обасјаће и нараштаје. Опште признање забележићс Историја: »План ће вјечно животворнп блистат Србу твоје зубље, ,,све ће сјајниј’ н чудеснпј’ у вјекове биват дубље". Вршилац дужности Краљеве био је и остаје раван и доетојан Врховном Команданту прослављене Војске. Наша праведна ствар нашла јс достојног По-

борника; Српски Народ добио је незамењивог Представника; Узви шени Краљ подигао је и Великој Србији спремио и наменио славног Владаоца. Данашњи пародни празник одјек је срсћс и поноеа народног. Он је посвсћен молитвама и захвалностима Богу на всликој милости данашњег дана. А тим искреним и топлим молитвама нашсг народа придружујемо и ми с.војс, и молимо се Великоме Богу, да данашњег Слављеника обдари здрављем и срећом и сачува Га напаћеном Српском Народу до кра!њих граница људског живота. Са уздасима и сузама оних у ропству, са искреним речима оних у туђини, са топлом захвалноигћу оних у слободи и са громогласним узвицима ратника на фронту, из дубине своје српске душе, кличемо : Да живи Његово Величанство Краљ Петар Први! Да живи данашњи Слављеник, Његово Краљевско Височанство Наследник Престола Александар! Да живи Крал>евски Дом!

ГРЧКА ПЈТАМПА ,,Елас“; Чани нам се да не ма нпкота којн ба мислио да је кајзер предлажући мир верзвао да ће се обрататн пажња њего вим предлозима. Охоли и надме нн тон аеговах предлога уверава нас у то. Јер велв да пх лредлаже «кзо гобеаилац." Додугпе додаје да с? сомоћу услова које подносл обезбеђује трајан мгр, алв извесно да при томе не за

боравља да није то главни циљ Савезника, него право пародно* сти, којс „нобејвлац" кајзер нећс да узме у обзир у овоме рату.. 1лед)јући замореност својих војника и глад сзога народа. и предвпђајући будуће велика аоразе своје војске, кајзер се јамачно узда да добије неко прв ■ мирје, које би кскоркстно за много што. шта као н за одмор своје војске. Алн и ако ке добије примирје, он ће сс бар моћи нравдати нред свзјнм народом да нкје он узрок лродужењу рата, а пред целим светом који је на љега бацио проклетство за ово страшно људско крвопролиће како јс он, и ако победилац, предлагао мир, али како су настављање овог рата наметнули они који су у истини прави дављаци е варвара. У радљама кајзеровим опажа се дакле нешто сасвим слично оно.че што се взди у делима Константина који у Агини радн по његови« упутствв.ма. Али макаква бпла полатна тачка његових мвслв а његов циљ, — бвло позивање поданвка на нове жртве, било умврење неутралннх држава н нарочито Америке, било страх од доласка на владу свемоћвог у Енглеској Лојда Џорца, било просто пнтање била расположењнма Споразума, — једно је извесно: а то је ка његовн средлози значе првзнање слабости Немачке А из тона у писању европске штампе данас свак се може уверитн да ни једна од савезничких држава Еије расположена да ову немачку слабост остава на миру да бк у бувуће опет ојачала н да посгаве вечито страшило за човечанство. ,,Фос“. Иницијатквом општине и есаафа по целом сстрву јЛезбосу (Митиленп) одржанп су ! парастоси. Тако исто одржанн ! су свенародни митинзи ка којима | је краљ Константкн оглашен за свргнутог с престола.

Овчвпољски

Ф Е Љ Т О Н

Б У‘Д УБИ К Р А Љ На рођендан Наследника Престола.

I Ми ћемо, у вмевишс свле по»едчти, ми морамо победвти, јер се боримо за иајлепше, најсветије и најузвишеније начело прав де и истене. Тако је пре пет годтиа осећао, мислио и говсркоцсо наш народ, а када је загрмео први срнски топ, геспик нсвих дана и снмвол иароднот уједвњења, тада је пре зрена раја иоверовала да се може и петвековно царство заљуљаги, оно царство од кога. су кекада стрепили толако моћни краљеви н свлни цареви! Мн морамо осветити Косово,

јер смо достојни потомци наших легендарнвх хероја. Ми морамо наставити витешка дела и плСмеиите замисли Велнког Вожда, јер смо његове крви, Ми морзмо вћи стооааа иаи гх славких пре дака, јер смо чеда великот сргссог народа и ма ће мо грести иеироходним стазама, да би про крчилн нашем народу нове пучеве среће и благостања, то је наш завет, то је вдеал свих нлших иоколења и — ки ће мо га и осгвари 1 и, јер је и Провиђење благсслоБичо наше свете и узвмшег.е намере... Таква схватања, расуђеван.а и осекања покреталс

су уауке Великог Вожаа за велика и славиа дела. . II једнога октобарсксг д?на суочсше се нд Нагорнчксм по љу две силнс и храбре војске. Зар се сме замислити да се царство бранн од краљевства, напред — то је била наредба оохолнх Османлија — нема те си ле која је у стању да победи непсбедне синсве Истока. Мисмо господари земле и грздова, јер је наша снла в власт, говораху Турци. И тада гус г и легиона полетеше капрев, загрм*ше сготзне топова чије се рике поме шаше са громок и клокотом силних плутона матраљеза. Борба какву до тада не забележи ии један српски хроничар, не — то је крвава битка за какву не зна осмвнска иовест. II после два да ка Куманово је постало сведок турске погвбије. Једно младо

краљевство надвлада стародревно царство. Косово је освећено. II ту беше Та, будући краљу, који на челу прве армаје однесе тако сјајну н велачанствену победу-.. Па впак господар Стамбола и цар Истока је упоран и силан, зар он да се покори невернику — не, то не можс бита!... Али кзда српски пуксви асои саше на својнм заставам.ч вмена Скопл.е, Бабукз, Прилеп, Обла ково, Бнтољ, Драч, Скадар, Јед рене, онда када се српска кру на уреси новимг алемовима који заблисташе најлепшим сјајемсрп ског витештва и силне моћк, тада се пред неверником поклони н пророкоп намесник: на сабљн самузео, на сабљи си добдо!.. * II тадз, када су се нашн ва

тешки борци, увенчанн лаворвквма победе н славе, сзремали своме дому у загрљај својех милдх п драгих деси се оно, чему се нико нпје надго! Р1еверни сусед и подмукли савсзник припремао је једну крваву и страшну ноћ! Њеиу су бнла уска пространа и богата поља и плодне равни; он је хтео покорење и наше дввне и питоме отацбане: није чудо, јер је то у крва пото.маха суровог Аспарухз, народ који се влзда поносв.. одушевљзва п дичи дслема крдолоч* ног Крума и подвизпма подмук* лог Бориса!,.. И тада си тв, будући краљу, Јбио свсдок једног дивног и ве. [ личзкственог призора којл се о* 'дшравао на падинвма Раачанског I Р.;да, посматрајући како се воја јармија, у највећем налету, ди* ' вовски бори, хватајућн се у ко-