Велика Србија

БР. 235).

ГОД. I

СОЛУН, ПОИЕДГЉАК Г>. ДЕЦЕМБРА 1916.

11РЈВТПЛАТА ПЗ"ОСИ : Мвсечг.о 3 ^ран^л, ■Поаесечво 9 ^равака, год*мн>в 36 франака ДКНА 01'ЛАСИМА : Свтнг оглјсн 0.20 фраи. од аетитвог већ» а1Ј , --л:н а поггдби. Ноаад с* ПОДл.г.е дрн--. .« комиоарвма и дцплонатаккм *а«ЈЦн".о1->.,1ма. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СНАКИ ДА(1 1>0 >. >Д!1Е Пољг. слати преко Кра-1,. Срп. Гевер*. Консулатн Ј Солјвј. РУКОШ1СИ СЕ НК НРАЋАЈУ Стан редакције Коломбо улица 6р. 33 ^а1ошцпе ПоЈоДиКИ бројеви со могу добити у Солјвј вод атеваије .Друштва трчке шгалиег улица Булгарокток Ор. б, однзу Главне пошге.

БРОЈ 10 сант. п.Л' . 7." -■ 1 Т

Дирсктор А. Ј0ВД?Г&ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

ПОД БУГАРСКИМ ЈАРМОМ

I 0 бугарском рсжиму \ т МаЕедонији писано је доста. Изношени су преступи, зулуми, убиства и п.вачке њихових власти, али је то била бледа слика фактичног стања. Тек после пада Бито.ва могло се *-— и ако још еве није прибрано бар приближно сазнати за невероватне патње тамошњег нашег жив.ва. Патње које наше перо није у стању описати, јер су оне пуне таквих очигледних примера, што збил.а културног човека доводи у забуну и у положај да мора сажалити што се Бугарин човеком назива, кад је све — само не човек. Ни Татари њихови праоци, ни најзапуштенији дивљаци из афричких области, нити пак најокорелији зликовци из турског времена нису им у етању конкурисати. Све што|јс могла пакост људска, крвожедних зликоваца измислити, то су Бугари пригрлили и кроз свој режим у том несретном крају применили. Није се ни од чега презало. Ни према коме нису имали обзира. Све су третирали по‘једном калупу и то је система гски у свима местима извофено. Пол, године. друштвени положа>, биле су споредне ггвари на које се ни један бугарски чиповник или официр није смео освртати. У колико је веТи тиранин био, у толико је боље хваљен и награђиван, те је у том погледу права утакмица била. Бивши друмски разбојници, обични робијаши, пропали типови, који су по самом признању бившсг бугарског миниегра Такева из казамата пуштани поетали су државни чиновници у овим кра : евима. Јична и имовна безбедност нарочито кад се зна ко је њен чувар био, лако је иогодитм на каквом јс ступн.у била. Ниједанграфапин није смео реч изустити противу ови.х зликоваца. Најмањи протест коштао би га главе. Смелији који су се усудили протествовати за навек, сузанемили, јерсу Бугари упогребили своју стару тактику -заплашити па

онда радити шта хоКе. Имаовина појединих грађана сматрана је као општа, бар у колико се то односи на чиновиике и официре бугарске. Сваки је чиновник и официр, како је хтео, могао располагати са имаовипом граЈјана. Ако не би графанин могао пљачку спремити митом т.ј. »рушветом« како то народ вели без икаква устручавања чиновник му је могао све из куће однети, као да му је то прафед оставио. Аамерка ни од које странс нијс му могла доћи. јер су им главешине у гоме предњачиле. По Биго.ву сепричада су Бојаџијеви (отац и син) први генерал и командант армије, а други директор полиције у Битол>у двадесет кола уп л>а ч кани х сгвари послал и у Софију. Штабови њихових дивизија и пукова сваки је имао по читава стада оваца, коза, крава и волова под изговором да им је то за исхрану докмгђутим сатиме су водили најординарнију трговину. Више примера има где су официри упљачкану стоку поново продавали сопственицима по »спуштеној« цени незнајући да је то њихова стока, те се сада на рачун тога праве разне, не баш пријатне шале. Интересантно је да је мала употреба давања »распиека« била. Онесе највише могу наћи још код бербера, јер су бугарски официри плаћалн бријање »расписком«. Насртања на част породичну била су безбројна. Нарочито су себили окомили на муслиманке. Од највећег до најмањег сви су једнаки били. Тоје толико далеко ишло, да су чак Немци морали извеснепородице узимати у заштиту. Месецима женскиње иије смело на улице излазити, а у кукама где су живели бугарски официри даи.у су морали код комшија проводитн, а по подрумима иоћиватн. Истина ии п.ихови савезниI ци Немци нису много од 'њих изостали, али за оно што су дизали обично су имали изговор, који је

чссто био »антика«, али о томе доцније. Батине су играле главну улогу. (Јнс су употребљаванс на улици, по падлештвима и приватиим кућнма. Многе|угледне даме ишибане су камџиком на сред улицс, па после хапшене само зато, што су одбијале дрски захтев појединих официра или чиновника да се са њима шетају. Тако >’е ра)>сно у Битољу у месту које су Бугари пред цео све г из,носили као центар бугаризма у Маћедонији, а шта јс било по мањим варошима видећемо. Ћ

ГРЧКА ШТАМПА

Ето шта нису досад моглв разу лети она у Атвнв. Али ће врло брг<> разуметн. ..Македонија": Потпуноповлачеае краља Констаатина изазива свакојака тумачења. Било да је последаца страха, бвло да је дошло гбог неуспеха немачкобутарске офанзиве на битољском ссктору, свакојако се сматра да је то попуштање неискрено. Говори се парочито да је Атинска држава пзјавпла да прима захте: ве Спорагума зато што киа из речпо обећање ол Кајзерз о пошиљању зеликих појачака на балкански фронт. II пзражава сс бојазан да крал, примајући да одмах изврши кајблаже захтеве, не отпочне дуге преговоре очекујући долазак армија које ће ићи до Ларисе! (О некој офанзиј еи непријатеља код Бвтоља писала је .,Маћедонвја» и јуче али ! демантујући је. Прев.).

,,Фос": Говор вивазијара г ј Јоану за време војнс параде уј Митилени. »Официри и војницв! Напустили смо своје положаје у војсци и праступили При временој Влади сматрајући да приносимо највишу услугу Наро ; ду, чају је земљу прегазио вековни кепријатељ Нације- Надлли смо се да ће се војска уједини 1 та да би пошла на безбожнике. који држе наше тзр^заве и ва- ј

Пол-ЛуЈ

Дума одбија предлоге о миру

Париз, 5. дец. Француска шта.мпа поздравља радосно горди одговор, • који су руска влада и Дума учиниле на нсмачкс предлогс о миру. Г. Покровски, нови рус-

роши, и који пљачкају и кољу! Али сад су наше наде обмануге; грчка је крв иеправедно потекла у прсстоници са прастанком са мога краља. Потекла је тако и сто и грв војника заштвтнвх Си ла. После провалвје којг је гбог тога настала, војска Народне Одбране престала је полагати наду у краља и од данас престајемо да га сматрамо за старсшану вој ске и народа. Позивам вас да се закунеге да ћгмо, ако се и нгј мања злсстава понови, поћи у Атгну да заштитвмо становнике ц да ухватимо убијце. Закуните сс!« Војска се закле гкламирајућз Народ. • ,,Неа Алитија": Споразум наје непријатељ грчког народа. Нгпријгтељ је само онима којп су покушали дч фалсвфикују осећања грчког нерода према Си лама заштитницама. Снажење нр родног покрета, који сваквм да ном све бпва јачи, дзје Споразуму меру рзссоложеаа грчког нарпда према и.ему. ПСпоразум о чекујв само згодан т]>-нуг.ЈК д;: покаже своју наклоност прем;> грчком народу. Сада присгупају унутрашње области и сг.ољашње опшгине (грчке ошитине у и:-.о странству). II у когшко со ир:г

ки министар спољних послова изјавио је: »Данас, када силе Споразума објављују своју нссаломљиву вољу да рат водс до срећног краја и да спрече Немачку да добије превласт у Европи, наши непријатсљи знају да није повољан терен за преговоре о миру«. Дума је усвојила следећи прелаз на дневнп ред: »Дума држи, да би прсран мир био само кратко примирје. Она држи, да је солидан мир могућ само пошто се Немачка коначно одрече тежњи, које су је учиниле кривом за светски рат и ужасе, који овај прате.«

СПОРАЗУМ И ГРЧКА — Тект предатог ултиматума. —

Паркз, б. дсцембра Текс. ултиматум?, који су посланиц« гГ оразума бнли прсдалг атвнској владн је следећк: „Г1о наредби својих влада, ми ввстри Франнуске, Велкке Брп танкје, П алвје п Русије кмају част дл следеће доставе грчГој

мнче час новога васкрса нарОд ног, у толико се виње ирвбли жава час крају Атг.нске државе.

владв: Скор' њи дсгађзј.ч у Атинк доказали су јасно, да ни краљ,

ни грчка влада немају дово.љко власти над грчком војском и не могу је спречитн да постане претња проткв мира и сигурнОсги савезничке војске у Маћедонијн. У оваквим приликама, сазезнвчке владе виде се привуђеве,’ да би обезбедвле своје снаге ож сваког напада да траже неодложко превештање група п ратног материјала означеним у орпдодатој технвчкој ноти. Ово прсмејштање има да почне у року од М часа н да се заврши што је могуће брже. Осим тога, покрети трупа и ратног материјала ка ссверу имају се одмах обуставпти. У случају да грчка влада не при.ми сва два захтева, Савезницн ће то држање сматрати као акт непријатељства Погписани су добили наредбу, да напусте Грчку са персспалои својих посланстава ако у року од 24 часа не добију од краљев* ске владе прост пријем захтева. Влокада грчким обала одржаваће се све док грчка влада не даде потпуну накнзду заскорашаи напад грчкпх труса на јСавезнике у Ативи н док се не ! даду довољне гаранткје за будућност.“ Као што се зна грчка влада је при.мала захтеве и премештање трупа већ је отпочело.

измш савезника Телеграми г. Лојда Цорџа Лондон, 5. дсц. Г. Лојд Цорџ, први енглески министар телсграфисао је председнику руске владе г. Трспову уве| равајући га о својој жељи, да још више појача пријатељске и савезнлчке односс, ко 1 и тако тссно везују оба народа. Г. Лојд Џорџ је исто тако телеграфисао председнику талијанске владе г. Бозелиу, предссднику белгијскс владе барону Броквилу, председнику јапанске владе графу Теравцени уверавајућп их о пријатељским и савезничким осећајима који су увек тако срсћно постојали измеЈзу Енглеске п њихових влада.

РУСИ 0 МИРУ Изјаве рускнх политичара Париз, б. децембра Допесн»5к Агенцпје „Рад5’о‘* у Пегрограду упитао је нече гаефове странака у Дума за њмчово I м:- ггл.еп е о нрсдлознма л;.р . | Г. Бобринсчи, ц.цредсегнм:. Ду| ме г.зјлзно је: ч Поштосе редло‘ зи непријатељеви јављају у часу,