Велика Србија

БР. 240.

СОЛУН, УТОРАК П. ДЕЦЕМБРА 1910.

ГОД. I.

СРБИЈА

ИРВТПЛАТА ИЗИОСИ : Ивоечно 3 6р*нг», т"омесечно 9 ^ралака, годншљв 31! фракака

1д а -,ЗНД.НОН БЕКЕ1Е

ЦКНА ОГЛАСИМА : С*тн* огласи 0.20 фрап. од петвтног р:д», већв огаас* по погодбв. Повац се полаже дрзкави м роиесарииа в диплоаатскив ааступнцтсвииа. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО Поднв Пошту слатк преко Краљ. Срн. Геввра.с Копсулат* у Солуну. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАТ.А.ТУ Стаа рвдакције Кодоибо уллца бр. 33 ^а!ошдае Поједиви бројеви се иогу добити у 0'олуну код »геи»кје „Друштва грмкв штамнв). удица Булгароктои бр. б, бднзу главне воште.

БРОЈ 10 сант.

/ !1

Директср м. Ј0ВАН0ВИЋ

1

БРОЈ 10 сант.

ИМЕНДАН ЦАРА НИКОЛЕ II.

Данас прослав.на Свој имендан Његово Царско и Императорско Нсличанство, Цар сви ју Руса Никола 11. Данашњидан предсгавља и за нас велики народни празник, кадасе све молитве наше подижу Свемогућем 'Гворцу. да подари дуг и среГан живот Цару Русије, Заштитнику Словенства, а нарочито наше дивне и сада подјармљенс Отаџбине. Када је прс више од две године Аустро-Угарска монархија наметнула рат Србији, наш Узвишени Заштитник, Цар свију Руса није оклевао ни тренутка да потргне мач из корица у одбрану наше државне самосталности против обесних завојевача. Велика душа Цара Николе није могла допустити, да демонски душманин, надмоГан и крвожедан, насрне на Његову штикеницу и није жалио пролити крв синова Своје земље, само да Србију заштити. Две су године протекле, од како траје европски ра г. За свс то време Цар Руеије је са надприродном енергијом и јединственим одушевл.ењем настој'авао, да припомогне што скоријем решењу огромне европске војне. Његова силна воља испољавала се на борбеним фронтовима, где су руске армијс са девизом »Живот за Цара« ломиле непријатељске снаге и китиле Царске заставе лаворима вечне славе. Огромни су напори Русијс уовом свегском рату. Милиони мобилисаних Руса воде крваве борбе на бојиштима, сатируки легије п од му кл и х н е п ј ) иј атеља; безброј ратних фабрика делају дапо-нокно, да би могле трупе снабдети потребним материјалом. Цео свет џиновске Русије у покрегу је и његово делање иде у једном једином правцу, тежи ка једном једином циљу, да се што пре извојује коначна и одсудна победа над н с п [) и ј атељи м а. Вел и к и Руски Народ има пред собом велики, узвишени задатак — успостављање

,,1'итг ЦлпЈч Хјмнч!... Цчрс/нпцј нч СП//ШЛ ’ н//чгчм!“... трајпог и солидног светског мира заснованог на ослобофсњу свих подјармл.ених народа. Гај велики циљ јс веЕ у велико ујемчен славним победама руских трупа, под вофством Њиховог Узвишеног Господара, Цара Николе II. У свстој борби против тираније над светом, и специјално против насиља над Својом штргкеницом Србијом Цар Русије је био силан, непоколебљив и неуморан. Његова огромна воља за победом електризирала јс цео Његов Народ, који јебезжаљсња и штедње принео и приноси неизмерне жртве ради постизања одрефенога циља. Руске армије боре се у овом тренутку не само на капијама Русије, у Волиниш и Галицији, оне су и на румунојоме фрончу, чујемо за њихова славна дела у Азији, дивимо се њиховим подвизима у Шампањи и на Вердену, скидамо капе пред њиховим јунаштвом на бојишту Македоније, где сложно са својом браГ.ом Србима прилажу своје животс на олтар ослобофења и стварања Велике Србијс. И све ове трупе, које се борс са истим одушевљењсм полазе данас у борбу са једном истом фразом на уснама: »Живот за Цара!« Српски Народ нс може никад заборавити огромнадоброчинства, која има да захвали Цару Русије и Његовом народу. Он је свестан неизмерних услуга, које му је учинио и јчини Нх’гов Узвишени Заштитник. Иданас када цео Велики Руски Народ упу-ћује своје топле и искрене молитве Богу за дуг и срекан живот Цара јНиколе, и Српски Парод придружујс овима своје, са захвалним усклицима: »Да живи Његово Императорско Величанство Цар Русије Никола II. »Да живи Његово Царско Височанство Престолонаследник Русије Алексије! «Да живи Царски Руски Дом!»

ГРЧКА ШТАМПА ■V ..Ризоспастие”: ГГрограи. Да неу.мољипо ратује протнв династије кфаља Константипа и уопн 1 те против установе краљевства. Да систематски оОрађује републнканску идеју. Да рида и да се бора за оспивање прве републиканске стран* ке у Грчкој. Онима који буду папоменули да прнлике нису погодне за такву б;рбу •■Ригоспастис" ће одговорит« ра се никада народу није указала згодинја прилика да се ослободи једне ттраније, и да добит од стварања једте начелне странке много је већа од штете коју би могла учинити једна гаква борба. Онима који буду казали да му је борба бесциљна, јер нема ви, ше ни једног Грка који не би био постао антидинастичар после последших догађаја, „Ризо|спастих* ће напоменута да није |Мог>ћно да сматрају своју борбу ‘ за излишну они који знајукакву улоЈу може да игра у души пашег нароДа једна промена у температури краљевој. (Врој од 4. декембра) ,,Македонија и : Ако краљ ^ Константин изглсда нешто по пустљаваји, његова попустљивост долази од уверења да ие може сгварно нашкодвти савезничкој борби, и од увереља да п.егова ( помоћ Германо Бугарнма не може , бити ефакасна. То је већ несум љиво. Према то.ме Савезниц 11 треба да затраже брз и кокачан крај овог стања које инервира, држећи увск руку на балчаку , свога мача, јер са.мо је мач оно што у Атини може учвнзти да сваки разлог буде веродостојан и сваки захтев поштован. Хоћемо V ! да верујемо да су Савезнвцв довољно појмили већ да главобоља атинског Зевса ^Јупитера) престаће сшо помоћу секире. Ако ; после удара вз ове пгавене изи , ђе богиња мудросгм Атена, у сва јком случају изићи ће нешто дру . го што извесно неће бити у ко ; рвст Немачке. (Број од б дец.) Пол ЛуЈ

јс у „Гослар Цајтунг“ чланак ој игра са МИЛ ионима људских жпнемачким цаљевима рата, у комејвота ради простог увећаља своје ’власти < Берн, 6. децембра Швајцарски војпа критичар пуковник Фелер, проучавзјући немачки иредлог мира изјарл.ује, да га немачка војна сиТузција довољно објашн,ава. Немачка, која је сама ослабжена и принуђена уз то да све већ.ма помаже своју аустријску савезницу која опада налази се пред задатком који стално ргсте. Са нетакнутим снггама она је могла оборати само четири мале непријатељске војске. Са смаљеним снагама треба још оборита четири велнке војске. Пемачка је задобила

вели: »Ако ми не можемо при нуднти наше непријатеље, да се одрекну негдашњих немачких територија, које се од неког времена назввају Белгијом и ако франпуске рудне области и Фландрија не падну у наше руке, опа дање и пропаст Немачке потпи санп су.« Њујорк, 6. деце.мбра Г. Ркшзр Готајл, професор на унгверзптету »Колумбији« пише у »Њујорк Тајмсу«: .Германо' фили се труде да убаце међу нвтања чисто исторнјског интереса питање зачетка и одговорно-

ПРЕДЛОЗИ МИРА Даљи коментари штампе Берн, 6- деце.мбар Прилнком говора канцеларова, немачха консервативна странка објавила је један манвфест, да би нагласила своје услове мира. У њему се вели: »Ови услови треба да донесу Немачкој војну, економску и фннансијску снгурност, која ће нас моћи сасвим обезбеднти.« Принц Ото фон Салм објавио

сти европског рата Ово пак пи- еоликс успехе у Румунији, али тзње напротив је главно и веома било ои бесмислено, претварати актуелно у тренутку кад се го- их У одл У чан успех. Резултат ворн о миру. Јер, узроци којн РУ м У нске кампање. упркос гордо су нарушили мар 1914. године објављеним победа.ма је ослабмогу га нарушити и каснпје, ако љсвање војних снага победисчесе не уклоне. 3 7 зроци су всти, В11Х- Немачка војска налази се који су Немци.ма сећ послужили п Р ед гстим обвезама, као и пре 1866. и 1870. године с помоћу инвазије Румуније, самс са гусвих врста лажи к фалсвфвката, бицвма, који су јс умањили и који су прпзнати после победе. заморили. Не.мачка мора сазнати, да остали 4 Немачка држава да.,а :е један дооунски напор, али главни, оцивелизовани све! неће више тр СН0ВР1И на цор није смањен. Он пето, да једна група управљача је остао цео као и раније“. т БУГАРСККМ ЈАРМОМ II. ј внтедигентнији и најјачи МзћеЈош док су Бугари спремзлп | донац у тој бугарској организапакосни план за мучки наиад на‘Ц и Ј и - Чувени меморандум из 1908. Србвју, једновремено су припре , годсне, којн је бугарској ствари мали и организовала »привреме- у Маћедонији толику моралну не< властн које ба имале одмах ! корист докео, он је сореиио и предузети уараву у новим обл;.- ; УР едр °- Без икакввх препрега, а стима и које као шго рекох и 1 толериран од Двора и бугарске данас врше своју функцију тамо. \ владе, Матов је увео власш саТе „привремепе ‘ властп нисујобразне усгаву Маћедонске орништа друго него ли комигациј- ганизације. Намах су ожг.вели ска акпиј?, која је вршила нечу

вен терор над нашим живљем. Њихсве полвцвјскс власти у пот нуној су заве.сности од првих Генерал Рача Петров. поверенвк в најоданији агенат Фердинанвов је шеф те акције. Његово место боравка је Скопље. Рача је познат са својих македонству јушчих подвгга. Његсва је кућа у Софији била центар македон ског покрета. Он је био спона између Фердинанда и комитаџи ја. Ако би ма кад дошло ио неког неспоразума — он је био тај, која је те препреке откла њао. Рача носи твтулу неког гувернера Маћедоније. Његов први саветник је Христо Матов, шеф!дејци, али је за свако такво помаћедонске укутрашњс организа-: ставл.ење треоао прво иристаквк ције. [Гувериеров — односно бугарске

окружни и срески комитети маћедонске организације. Истакнуте лвчности унутрашље организације добзле су неогранвчено повереае и права. Све њихове наредбе иззршаваке су без икаква одупирања ила одлагања. Ше|[> окружне организације био је сгарији од окружног начелника и ако би који начелник покушао да се одупре извршењу комигетске одлуке тај би завршио каријеру. Због последњега Битољ је у року од четири месеца променио три окружна начелнгка, а Скопље два. За среске начелнике махом су посгављени бугарскв истакнутији

Христо Матов је родом из Стру ге. Његов је рођени брат чувена лопужа — војвода Милан Матов

Маћедонске оргзнизације. Зч председнике општвна долалазили су само поуздани људп.

Христо Матов спада у ред нај ( Они који су под српском упрлвом чувенпјах бораца бугарске орга У Маћедонвји живели нп у ком низацнје, после Делчева и Дамња- ( случају нису могли такав :: шона Грујева. Он је несумњиво нај жај добити.