Велика Србија

БР. 244 .

СОЛУН, СУБОТА 10 ДЕЦЕМБРА 1010 .

ГОД. I.

ПРКТПЛАТА ПЗПОСИ : Месечно 3 фрапта, "оигсечно 9 у^анака, годв1!Ш>е 36 фраиаха

'1 ^ ТЗ? ]Р *Ж 'Р

*®“«*Г' I Љ** ис* №% жаиз® .

а Са/.

ЦКНА ОГЛАСИМА : Сжтн* огласн 0.20 фраи. од петитиог реда, већи огласа ио вогодби. Новац се поламсе држа>л » жомесарима н диплохатским »аетуцигштзлиа. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН П'.' ПсДНК Пошту с.ч*ти преко Краљ. Срп. Геверал. Консулата у Солулу. РУКОПИСИ СК НЕ ВРАТ.АЈУ Стап редакције Колембо улнца бр. 33 3*!ош'дпе Појединн бројеви ое могу добити у СолЈ.чу код агев*жје „Друштва грчке шталпе* улица Будгарокто* бр. 5, бднау главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Днректор А. ЈС8АНСВИЋ

БРОЈ 10 сант.

ПОНУДА И ОДГОВОР ПОЛОЖАЈ ДВЕЈУ ЗАРАЋЕНИХ ГРУПА

Немачка и њене савеннице, како је познато, понудиле еу мир. Боње би одговарало стању ствари, кад би ее казало: тражиле еу мир. Прилике еу за њих еада најповољнијс, а изгледи на успех продужења рата врло суморни и језовити. То је главни разлог њихова тражења. Сви други су споредни. Каже се, да је понуда Немачке и њених савезница једна интрига, подвала, превара. Нека је све то тачно, опет оета јс оно што је главно, да се наши непријатељи не осећају толико јаки, да без интрига и превара обезбеде себи дефинитиван успех. Из тога излази и оно друго: да, за случај неуспеха својих интрипл, предосеТају свој слом у овоме рату. Можда је на свом месту веровање, да је нашим непријатељима, на првом месту Нсмачкој, потребно оправдање последњих мера њихове исцрпености и скидање одговорности за продужење рата. Чак је то веровање у основи оправдано. Управљачи Немачке предосеТају слом своје крволочне политике и предвифају експлозију гнева за све несреТе, д|>жавне и народне, потекле из самовоље њихова безумља. Рачун је јасан: ако Силе из Споразума приме дискусију о миру, прилике су врло повољне да се дофе до најкориснијих услова; а ако не приме, одговорност за продужење рата, дакле и за последице продужења, укључују-ћи резултате целог рата, »папгће на немачке непријатеље.« А шта им све то треба, ако су убефени у де(|)инитивну победу? Понуда или тражење мира потекло 1е из страха од неповољног свршетка рата. Страх је, с д])уге стране, одмерен и изазван упоредном оценом свију борбених снага и средстава, Изван сваке сумње је претпоставка, да је поиуда за мир, ма какав јој се карактер дао, резултанта дубоког и математичког убефења наших непријатеља у н.ихову немоћност успешног про-

дужења рата. Тражење мира представ.ља, дакле, знак њихове слабости. Некаје то тражење било потребно као средство за слабљење противника илијачање сопствених снага, оно опет утвр ћујс главну поставку, да су снаге наших непријатеља толико оелабљен да их је потребно, у одсутности другог начина, јачати и путем политичких трикова и интрига. И онда: зашто су Немачка и њсне савезнице пожуриле с понудом мира? Да ли зато, што су оне, како је кајзер Виљем нагласио у својој наредби војсци и марини, победиле своје непријатеље? Ако је то, зашто нису диктирале мир или бар чекале да га потраже оне које су рат »изгубиле?« Диктирати мир нису могле, јер је најпре требало до'ћи до срца непријатеља, а то сс је могло постићи само преко силних бајонета и топова, преко непобедимих војсака. А за чекање, ни Немачка ни њене савезнице нису имале времена, јер с одмицањем времена изгледи су били и на одмицање повољнијих прилика, »Победиоци« су, дакле, понудили мир, осе^ћајући не само да неће мо'ћи победити, него и да 'ће бити побефени. * Наши мо'ћни пријатељи и савезници осетили с\ - и уочили баш ту слабу страну немачке понуде или немачког тражења мира, и, пре но што им је формалан предлог и уручеи, они су одговорили аргументацијом, од које се Немачкој и њеним савезницама леди крв у жилама. Председник руске владе, г. Трепов, јасно је истакао вољу Русије да победи по сваку цену. Као награду за ту победу, он јс предочио добит за Русију целе Пољске: и оног дсла под Немачком и оног под Аустро-Угарском, и поседјј Цариграда и мореузина. Да би Русија до тога што пре дошла, он најављује стављање на ратну ногу целе земље и евију њених неисцр н н и х ередета ва. Са не мање одлучности

(Ј)ранцуски парламенат изј гласао је у три пута влајди поверење и овлаетио ; је на иекоришћавање сред| става зем.ве за успешан јсвршетак рата. Промена главнокомандујућег појтекла !е из тог екоро јсдI нодушног поверења фран|цуског парламенга. Једнаке »({)ормалности« из, вршене су и у Риму пре: ма Бозели јевом кабинету. ; Најпоеле, јавила се и {енглеска влада. Сам долазак садашње енглеске

владе дело ;е решености енглеског народа, да ее . рат настави до потпуне победе. А шеф тс владе, гвоздени Лојд Џори, истакао је у седници парламента њен озбиљанпро, грам: нема мира без га1 рантиЈа за будућност и без накнаде за сва недела избезум.кене немачке спреге. Да би тај нрограм поткрепио и убедљивим ра з л оз и ма п р и н у д н о ст и, он је дао на знање, да ће се утоме еве учинити, и, на крају, утврдити све ; што треба у »споразуму« с е н гл еским кол он иј а ма. А тај »споразум« немило 'ће зазвонити у ушима охолог Виљема ! \ * ј У упорефењу држања 'двеју непријате.кских група, немачке побуде за тражење мира јављају се у светлости необбриме логике. Поб\ т де не могу бити друге, него у густ вео увијена елабост Не! мачке и њених еавезниј ца. Ако се у закључива. њу код суфења ма коЈе ј претпоставке иође до крајњих граница могу'ћ' ности, увек 'ће се до'ћи до тог 1 едног и јединог закључка. Никада још нисмо са толико поуздања гледали ју извесност успеха, као I што гледамо сада, после 1 понуде мира од етране наших непријатеља. Поуздање је у толико јаче и еилније, што се понуда мира јавила у времену једнодушне и непоколебљиве одлучности и непромеиљиве решености наших мо'ћпих савезника, да прикупе огромне евоје снаге и форсирају успешан свршетак рата. Кад непријатељи, упропастивши раскошним и бесним расипањем ево1их снага, могућност даљег успешног отпора, показују озбиљну своЈу слабост, наши моћни при-

Јате.ви истав.кају не само поуздан.е, јединство и несаломљиву вол.у, него и сва своја неисцрпна борбсна срсдства, да би постигли једини свој цил>: победу по сваку цену! Одиста, понуда Немачке и њених савезница није, за њих, могла доћи у

(погодније време. Оне су јзнале и свесне су тога, Јда им се једино сада уј казује' прилика да пош/де јмир, као што су благовремено и са зебњом осетиле, да ће им се мир јдоцније наметнути пј>еI ко њихове вол.е.

ПОД БУГАРСКИМ ЈАРМОМ

VI Б чтољ је бао десотак дана без подптичквх власти, к.ти је езгледа то нахерио учиљено. Треба о је оотаввтв нарочкто одређепа липа. која је тада предвадво Пандели Шцшков, чувена рр.збојаак бугарски из четнпчке акцпје, да раечгсти са сумљи вим, а ио већ рапије утврђеном оаневу. Јвдан такав спиеак дошао нам је до руку. У њему су ко окозиаака тачно означана икепа и иревпмева луди. као и аихово занимање, а прабдвжно к лични оцнс спиг сумњивих ј а то су Срби, које треба увло! ннти са света. | Те спискове имају пуковски ј штабови, а оее опет по једну јгрупу нарочито за то спремље | них људи, који су аахом бивши ! бугарски бандити. Неман потребз наглашавати да је ова раз бојннчка банда вршила ревносно своју духноот. Она јо ч\к н ренноснија била, него што се то очвг-ивало. Нозац је ипак чз пео својо, те блкгодарећи њему, ведкмо по веке ез спиока >уооншвх" још жвве. Пошто је Пандал нало >разб,(стрио“ сатуаавју, дош&о је начелпак окружна д-р Г. Захарајев, којп је одмах образозао оиштинсау власт, Сн собом ј® довео ез Сс*ф«Ј ј Н. Владова и псставио га за председника снштине, за кметове П. Робева и А. Дорева, за одббрваке Јаака Дг.набаша и Хамдв ефендију, Кар&ктернотачао јс да Бугара нзсу смсли за председника оп штике поставати бзтол.чанина, већ су морали нарочвто *з Бугарске довестк човека. Бвтољ чане озо наје вређало, јер су са вели томе надвлг. После Захариева па некози^о дана долаги права взает, чвји је поегеча био Пандид Швгакос. Преставнипа унутражње крганваиције, који оу као што емо видели фактмчна злзст — зауз;-ла оу своја местл з етпочелп фуи.цвЈу — упраао наотавгли рад Шжпковљев. .( нутрашља органвзацвја охва тајућа важноет Битоља још' из туроког времсна, одредила је ту

најјаче своје сзаге,

то су-

Пае.де Христов, д р Нвкодоз,

Ћорђе Поа Христов а за иззршву секцвју, како је аазивају, Пандила Шишкова. { Павле Храстоз је розом нг Бвтоља, шјоловзн у БугерскО]. Он је овршио учитељску шг.олу и бао нсво времеучвтељ. У ор!ганизашгји је од с«мог псчетка. I Павде је ГруЈ - евиста. За врсме јдок је Дамњан Грујев бао роб јсрисвог војводе Мипка — Хријстов је стунио у ве?у са Срби!ма, и од ,тада доета добре од> ј носе озржаззо. Као четвик в војгода старао јсе ла не будв велики партнзаи, јала га окозава нзје оетавгла ј да се тога правцв зржи. Њега сматрају као најпопуларнију личвоот вз органззацвје по седима баголск®м е земир хиеарсквм. Др Пиколов је родом из Охргда. Школовала га бугасска влада. Гвмназзју је евршео у Софвји, а медецину у Цариграду. Нем*?рна темперамента, Нвколов је још рано отпочео своју карзјеру кно револуционар. Спада у ред највећих фзаатдка ' а заЕешењакл бугарсних. Није ’ пре?ао нв ол чега. Његово је ! дело смрт многах наших прзгка јкао Димитрвја Грз*воваћа и* !Охрвда, а ни,е бво непосзећен ак у убастзо проте Ташка у Куманозу. Због своје велике активности оа је много страдао. По апсанама је годинама лежао, а 1905. год. над њиме је један грчкп те'рориста у Солуну покушао у| биство којом је придиком рањен , и дуго боловао. Но, Николов је ;после балканског рата постао врло активан полетичар. У дру! штву са нознатим богаташем Тујфекџијевом снлне је напоре чк* ! нио *а дође до споразума између I Турске и Бугарске, а наравно оротнву Србије и Грчке. II ако је био Јак прстнвник младотурака впак се сомоћу Туфекџ::јева код њих увукао Николов је до пред сами рат врло често крсгарио изм.ђу Софије и Царпграда јн по признању његових личних противника — његоаа је највећа јзаслуга те је дошло до зблаже* н,а између ове две земље Кори! стољубље му се не може п ебацита, влп ппак фачатизгм м/ не