Велика Србија

БР. 245.

СОЛУИ. НКДКЛ>А п ДЕЦЕМБРА 1916.

ГОД. I.

1ГРЕТПЛАТА П31ГОСИ : Мвоечво 3 брвик*. т;оаЈесечно 9 у{,апак&, годашко 36 франак* Ц-ША ОГЛАСИМА : Снтк* огл»ев 0.20 фраи. од петитног реда, веки оговех пп погодбк Новац с« подвже држнш и комеараиа к двплоаатекии ааст^овнштвква. ЛИСТ ИЗЛАЗИ ( КАКИ ДА>1 ПО П"ДНВ Пошт; с;» 1 е проко Кр»л. Срп. Генвр».! Коиоулата у Со-уну. ГУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА.1У Отав редакцнје'Кол'мбо улнца бр 33 За!ошђпе Поједики бројови се иог/ добити у Солуну код агеицвје .Друштва грчке шт&нле* улица Булгароктои Ор. 5, блаау тлаваг поште.

БРОЈ

10 сант.

Дирсктор А. Ј0ВАН0ВИЋ

I

БРОЈ 10 сант.

РУСКИ ЦАР И Г. Н. ПАШИЋ

Крф, 10. дец. На дан Св. Николе председник српске владе г. Никола Пашић } г путио Је телеграфску честитку рускоме Цару. Цар је на ту честитку одговорио следеким телеграмом: »Господину Николи Пашићу председнику сј>пске владе Крф Захваљујем вам срдачно на вашим честиткама. Осећаји, које сте ми упутили и којима сте ви гумач, јако су ме узбудили. Ја сам чврсго убефен у кОначну победу Божјом помоГу над неприЈатељем целог Словенства. Никола II. 'Гелеграм, који је г. Паши'1> упутио руском Цару гласи: »Понизно молим Ваше Царско Величанство да прими моја срдачна чеетитања приликом славе имендана. Молим Бога да подари Вашем Величанству снагу, да уништи вековног непријатеља Словенства и ХришГанства. Нека Бог да, да Ваше Величанство својом моћном руком стави Крст на Св. Софију и да се тако испуне жеље рускога народа, да наступи нова периода мирнога живота и слободног развиГа европских народа. Ваш понизни слуга Н. Паши'ћ». СИЛЕ ИЗ СПОРАЗУМА И ГРЧКА ПОСАЕ ПРИМАЊА УСЛОБА УЛТИМАТУМА

На познати улгиматум Сила из Споразума грчка влада одговорила је примањем свију постављених услова. Она јс, вјзло вероватно, рачунала, да ће самим тим задовољити прим;вене обавезе. И зато испуњење својих дужности још није привела у дело. Спроводећи до крајњих консеквенција полигику ишчекивања згодног момента, она је код извршења ултиматума увела у примену свој стари метод отезања. Један од органа грчке владе, Емброс, писао је пре два дана, да је »Грчка вољна попустити евуда, аКо се не компромитује њена неутралност». Он, меЈзутим, није казао ни какву би Грчка желела неутралност, ни чиме би се та неутралност могла компромитовати. Ако није циљао на го, да је за очување неутралности Грчке потребан један једини услов: слобода уевакој подмуклој и разорноЈ акцији у корист Централних Сила, онда се та неутралност не може компромиговати јасним настојањем Сила из Споразума, да се солунска војска обезбеди од сваког мучког напада с ле-ђа из »неутралне« Грчке! Ламбросова влада примила >е, изгледа, услове ултиматума у пуној вери, да -ће Силе из Споразума

попустити у принудним мерама и под, за Грчку повољпијим околностима, повести преговорс о извесним детал.има тих услова. Међу гим, Силе из Споразума, нису више приступачне обманама, чиш је циљ, да Грчка добије у времену за продужење досадашње евоје политике. Оне су не само задржале у примени, нсго чак и појачале средства потребних принудних мера. Грчка их тешко осе■ћа, али ипак не попушта, пећ врдањем' настоји да удобровол.и Силе Зашгитнице и на тај начин омогући, бар за неко време, најкра-ће док »стигнс очекивана и обећана помаћ«, спровађење политике ишчекивања згодног момента. Ако се тако и с те стране разгледа Емброс -ова изјава, онда Ф.е »воља Грчке за попуштање свуда» бити правилно одмерена. А тад 'ће се потпуно моГш разумети и његово образложењс, да је, у том циљу, потребно »да прсстане неповерење Сила из Споразума према Грчкој«. После оваквих чињеница, постаје апсолутно јасно, да 1 С »воља Грчке за попушгање свуда« сведена на жељу и тежњу, да »престане неповерење према Грчкој,« отвореније речено: да се и после атинских догаћаја Силс

из Споразума ослоне на празне речи и шупља обећан.а грчке владе. Оволико је много чак и од стране атинских умрављача ! ★ Прннудна средства Снла из Споразума примењују се противу Грчке и даље. Она се, шта више, свакодневно множе и јачају. Силе из Споразу.ма су начисто, да у томе, што је грчка влада примила услове ултиматума, нису садржане и гарантије за солунску војску. Има знакова за претпоетавку, да су оне, лосле примања услова ултиматумаодстране грчке владс, уочиле извесну резервиеаност Грчке у питан.у испуњења примљених услова, и да су решене на спровођење своје одлуке до потпуног реализовања. Каква је та одлука и колико ће она имати успеха, казао јс енглески премијер, Лојд Џорц, у

свом првом говору у Доњем Дому: »У Грчкој су ( авезници — рскао је он п редузели дефи н ити внуакцију«. Кратко, јасно и одлучно! А унапред се може казати, да ће се са не ман.е одлучносги спровссти вол.а Гила из Споразума и да се неће етати на по пута. Одлучност Сила Зашгитница, да де(ј>инитивно и бесповратно реше нелагодно питање држања Грчке, чија је политика дрско наклоњена Централни.ч Силама. даје довол.но гарантија, да ће у будућности бити не.могу'ћа незгодна изнена-ђења. која су увек била резултаг неодлучности у решаван.у извесних проблема из области међуна]>одне политике. Кад је у гштању интерес целог човечанетва, ишчезавају еви обзири према онима, кош ге интересе сматрају монетом за поткусуривање егоистичких рачуна.

ПОД ВУГАРСККМ ЈАРМОМ

VII Начелник Др. Захзриј?в је одмах угасио свећу. Чланови послате комисвје тврде да су га ухваткли у узимању мата. Све доцима је утврђено да је у дослуку са некЕ.м пропалим типоввма хапсио грађгне и за новац их пуштао. На н.егово место постављен је некв Кермеџијев који је таксђе после врло краткот времева био смељен За овога се првча да је пронашзо одличак извор својим приходпма у интер нвраау гргђзна. Чим би уочео неког од богатвх људн сдмах му пуств љегове самсаре да ће битв интернвран у Ссфију, што је зиачило да ће главом платити негде на Бабунв и богат откуп могао га је спастл- За шега кажу да је за непун месец дана <ди1 ао« на рачун бугарске правде преко две хиљгдс наполеондора, Нер;-до је иримао мато у банкнотама Битољчвнв веле: „много мерак вмзше на турске лиркчке>. За љегово време дошао је за градоначелника, т- ј двректора полиције Саша Бојаџијев или како су гаБитољчани назвали *Шаша«. Бојаџвјев сип и Бојаџијев отап, који је био свемоћни —командант армеје — поделила су улоте Док је преко иарочитих л.удк за новац ослобођавао војне дужнссти (енерзл, дотле је снк ра запео чаиоре и по псдобију тро глаз г Арапина ударио такс-в на ; мет на БитОл, да би Арапин аре-

свиснус од стида да је то неким случајем сазнао. Бојаџајев син са собом је довсо читаву руљу бандвта, којима је шеф бво неки Крум Павлов. Сваки је од њпх имао одређен задатак, који се је махом сводио на плачкање бо гатог становништва. Бојаџзјев свн, толико је загазво у немо рална живот да човеку пзмет стане кад слуша шта грађаки о њему говоре. Његова бандити морали су му сзако вече налази !И нове жртве да 6и заситао свој дављачка нагон. Маса г.е виних девојчвпа страдала је сд овога покварењака. Испред његовога стзна са страхсм је сзака женска пролазвла, јер у више махова ни пратња им нпје помагала Пргмера има пуно, али их на жалост из пуно појмљивих разлога не можемо изнети. За нс пуна три дана овај је јукоша меблирао свој стан од шест соба да су му многи земљаци завидели. Мебл је узимат како из ста нова где су наши чиновнвцн жквели тако всто и од грађана који су ту билв. 3* њега је све једно бвло, нека було чгјо хоће — сн ее оматрн господнрем. Одмнх по свсме долнску ужурбако је тражво етнн г. Зоје ЈКЕвннуввћн иукСБПика, јер је чуо да оа има леи/ намештсву ообу по туроком укусу, па какоје мернкда ја на цнрагрндске отнарв, то је хтео до њкх доћн. Но, сем њ; га бндо је и другах мераклвја,

тс се говори, да је гбог тогн намештаја дсшдо до туче ишећу њега в сина пуковнака Пашхнова, ксји јз регервнн офвцир. Без икаЕвах неремонајз отворепо је прииано мито. Ако би ма ко, цо његовом појму, грин нашта био — бен устенања, одреди му-СЈму колико вмр . да плати, в положи ли, слободан је, у прстивном, идс у хапе нли га внтеравра. Ни оп, као ни остали цвввлни * војнв чиновнецд, нвје цлаћао карнју га кућу, у к!>јј је седео. Све на иирнвце, које су :а њега, као к за његове адананв потребне биле. бееплг.тно је од становниш>ва узимао. Он је у Битољу повнат е као Еокошкар, јер, нс само у комшилуку, већ и по периферпји Битоља — његовл су, од грађана насвлно отвиадв коксшке, и њему их носили. Бојаџгјев је оза чуда п поксре могао да чхни јер >е у исто време бао члан тнутрахпае орга* анзацгје. Члановв ове организацзје, да бп уопешно могдн дејсгвовати, пуетили су гл да дође до „н.адо« вараде, алв су 31Т0 онв „ов;шаВ',лв< све остале државне нослове, к&во су еамв хгели и жел ли. Битољ не ће л&до ааборапити > евога Шашу«, ]Чр од кад ноетоји, није овакво чуда под свој кров примио. Старап Бојаџнјсв ретко се са свном сгстајао. Он је, и ако у дубоклм годинама — ипак нашао пске »рођаве«, код К 0 ' јнх је доста цовучено живео. Као искусап човек — оно штс м? је по уобачајеном мстоду бугарског војсковсђо »припало* благовремено је посл.о у Софију. Веде да је »адовољан са малем, те дваестак кола про 1 брзног нкмештаја, га једног ко ман.гвнта армвје, квје бог гза велипа отвар. Одмарајуки се па отеченвм лаворвкамв, вмао је само још једну „скромну" жсљу. Врло често, нред сфапкрЕма к грађвввма игјнвл-.ив&о је: >сако да м> је Дочекати, да на челу наше хркбре војско уђем у Солун, па ма оног чага аздвнуо«. Потао је н.ч Созун, а какз се врвтио знамс, алн о гомо доцн*је Ћ.

ГРЧКА ШТАМПА „Ризоепаетис" 1 : Када јс се Венизелос одлучио да се прихватп борбе на страни Споразума, уложивши тако ради својих убеђења славу коју је стекао политичким својим радом, он на жалост пије могао ошиа који су били верни његовој идеолологији обећатц ништа од онога чиме се обично задобнја један народ за обарање једног чврсто