Велика Србија

БР. 240.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 12 ДЕЦЕМБРА 1916.

ГОД. I.

1ГРКТПЛАТА ЛЗ"0СИ : Мвсечно 3 фр»1Г>'», г - ;омес 0 чио 9 уЈ.анаиа, годипгав 36 франак*

вИЈКИз2>Н

ДКНА ОГЛАСИМА : С»Тн 1 огл»си 0.20 Фраи. од петитног ред», веК* оглас* по погодби. Новац св полажс држоегг и кожн- сжркма н двплохатским »асгЈПивштнама. ЛИСТ ИЗЛАЗИ < ВАКП ДАЈ1 ПО ПоДЦВ Пошту сл*тл иреко Кр»Ј.. Срп. Ггп»р»л. Копсулат* V Солуну. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА.1У Стан рвдвкције Коломбо улггца бр, 33 Н»1оп;|Јав Лоједвна бројевн со могу добитн ј Солјк ј код »геи»*је г Друштва грчкв ппалпе« улица Булгарокто* бр. 5, близу главие поште.

БРОЈ 10 сант.

Дзректср А. Ј 0 ВАН 0 БИЋ

БРОЈ 10 сант.

КРИЗА ЦЕНТРАЛНИХ ДРЖАВА

Још одавно је непобитним факгима утвр-ђсно да се народи цсптралпих држава налазе у веома акутној економској кризи.ј Стварност ове испо.вавана је ве1; до сад у.много ј прилика п одсамс аустро-' немачке шта.мпс. која је подизала свој глас против меродавних факгора тражеДи од ових, да на ђу пута и начина и да изведу земљу из тешког економског стања. Осни-ј вање диктагура у Немач-| кој, Аустрији и Угарскојј успело је доиста да за извесно врсме продужиј живог ценгралним наро-1 дима, али није могло по- ; правити одвеЈ; оскудно: снабдевање животним на-* мирницама. Наво-ђењс карата прошнјтило сс вре-ј меном на све артикле, * само је проценат једнс’ личности смањиван сталио, док најзад није све-ј ден на минимум животне потЈтебе. Даље сеочевид-' но није могло иЈти, и на|)Оди Немачке и Аустро-' Угарске налазили су се пред врло мрачним еко- ! номским изгледима. До-' маЈта производња услсд оскудице |>адне снаге а и иначс била је одвеЈт не-' знатна, да подмири потребе војске и становништва. Резерве су биле исцрпене, а из окупираних територија било јс упљачкано и подељеној све, што се употребити ; могло. Тада је са максималним напоЈшма ггрсдузет поход на Румунију, коме је више био цил> пљачка, него постизање извесних стратегијских резултата. Беровало се на име, да Тс сс у Румунији доћи до обилатог плена, који ке у извесној мери побол.шати економско стање Немачке и њсних савезника. Кајзерове хорде мамили су богаги депои жита и д])угих ајггикала у Румунији и оне се са див.вом жучношТу и варва|)СТИом бацише на Румунију, да засите глад својих желудаца. М с'1) ути м, очски ва ња наших непЈЖЈатеља нису се остварила. Румунске т[)упе моралс су пред надмоТношБ.у удружених неприј ател.а ева куисати већи део своје територијс. Али, у своме повлаче-

њу оне су уништавале све главније депое намирница и дЈтугих артикала и неп|)ијатсљ је готово свуда, у најплоднијим к[)ајевима наилазио на згаришта обилатих стоваришга свсга и свачега, за који.ча јс имао тако силан апетит. При свсм 'гом, нс може се сцорити да је известан плен паоу рукенепријател.има. ()дре'ђене количине оставл.ене су, сасвим Ј 7 природно, за исхрану становнишгву, које није могло избски и то су Нс.мци и њихови савезници немилосрдно отели. Али, то је одвишс мало, да подмири п саме потребе војсака, а камо ли непријатељских народа. То најбоље виДи.мо из аустронемачких полузвани ч 11 их листова, који народе веФ, унапред припремају, да се немају чему надати од румунских дспоа и да треба ссби да избију из памети, да 1’,с сс може бити сад повекати карте прјединих намирница. То најзад одвеТ јаено потврфује и распра између Немачке и АустроЈТарске око деобе плена задобиваног у Румунији. Бугарска и Турска у пркос огромним жртвама и страшној оскудици и не улазе у комбинацију. А владе аустријска и немачка никако не могу да се погоде око деобе румунскога плена. Немачкидиктатор намирница Батоцки отпутовао је у Беч и Пешту, да преговара са аусгријеком и угарском владом, како би сс цео плен у Румунији уступио Немачкој. Међутим аустро-угарска штампа најжучније одврака владу од сваке помисли на то. Из овога факта најбоље се види, да плен добивен у Румунији, далеко од тога да бар у неколико подмири потребе и Аусгрије и Немачке, није довољан да ублажи кризу ни једне од централних држава. Отуда се с правом може извести закључак, да румунска кампања није стварно побољшала економску кризу, која је остала акутна после ње, као шго је и пре ове била.

Е01 ВУЕАРСКИМ ЈАРМОМ

VIII | Исто тако кажњене су осетно Комитетска акција знатно је оне породвне које су удале женпомогнута доласком невога о- скиње га Србе из Србије, или кружног начелника Сребрена Пон ако се је пак нски укућансн Петрева. Он је родом из Битол.а срткии.ом оженио. На ово пошкОлсвао се у Бугарској и Ср- ! следње обратили су озбп.гну пажбвји. Код нас је учио учите кску љу- Свештенини и учитељп це а у Бугарској велвку школу. За који су пре сгзархијски били, а вре.мена Турског био је инспек- ’ доцније стуиили у нашу службу тор школз, а то је исто иссле 1 и били исправви у њој, поред уласка Бугара у Скопљу био. тога што су матерајално упроДоста живог учешћа узнмао је пашћени многи су интернирани, у четничко.м покрету у Маћедо- а већина је у путу поубијано. нијк, ала се је увек вешто умео Грађгна која су били лиферавта извлзчити — те је Сребреи био напш, а нису одмах прибегли поштеђеи од ма каквих непри- ! поткупљивању бугарских власти јатностп. Он се није много за ! — третирани су као сумњиви п грејавао за народност Како је према аима су најстрожије мере видео да на Балкану има много предузимате. разних народкости, то ннје на- 0 нп који су Срби за време

лалко за грех — ако би којз пуг ускочио ез једне у другу. Пспи-; тао је добро по неколнко пуга српску и бугарску народност. Овај га је рат затекао као Бу гарина и донео му доложај о

сва власт у комитарвјским рука ма била и како су ови хтели, тако ј’с морало бити. Ћ

ГРЧКА ШТАМПА ,.Фос”: После врло значајне изјаве енглеског ПЈтедседника минвстарства у парламенту, може се првзнање владе Народне Од* бране сматрати као свршен чин а да за то човек не буде обележен као претерани. оптимист. Као највећи доказ за то служи признање заступника Народне Одбране као дипломатских предстаеника, што је са говорниие скупштинске објавио Лојд 1,1ор1,г у име једнодушке одлуке свих Сила из Споразуиа. Овај' доказ појачава к вест, која се синоћ с упорношћу г.државала, да је француски мвнистар председник г. Бријан упутио г. Впгазелосу телеграм, којвм га званично позива да назначи своје дипломатске заступнике који ћс по свој првлицп бити

турске управе бвли, а мештани, ти су просто поубпјани без и' каквих испитивања. Карочито су ј покољи ових по селима изврше ни. Прнлепска. Кичевскг, Охрнд коужног начелника у месту свогз ска ' Битољска села су сатрвена,' они исти, који су после оргија рођења. Истина није дуга века' а да не говоримо о Поречу који од 18 . новембра одбили да забило, алн ко зна, да су му СрбисдјЈ е у Ц Р Н0 аав «)«- Породице за ; ступају крада Константина. нскле могли на уво шанутв, ј 0стале у Бнтољу наших чинов-, Нис.мо могли да проверимо да можда 6 и Сребрен престао да на', ника малт Р е ' 111 Р ани С У дввљачкк, ^ ли је тачна ова вссг, која би встој столици и Д8Н2С буде. :За| Пошто 11М Ј е све » игн > то проте-, значила и прпзнаље саме Народњега грађани ве.че: Да није бао; Р аН11 су без икаква мвлосрђа у ие Владе, али се она упорно орушвеџвја (није примао мито). ј иссто Р°ђ ен > а ’ Права хајка је би [ државала. У осталом чак н да I

Био је строг и правичан, алинв-: ла на ч и н° вни ' ,ке станове. Н.их није тачна, довољна би бвла и

Је имао никакве власти, Јер Је ова ј

су махом опљачкали офицври бу-

азЈава енглеског министра, јер

била у рукама унутрашае орга-' га Р ски и немачки, као и чанов- она садржи у сеои телеграм који низације, чији је члан био, акоја| 11И Пи грађавског реда, па је о-, се приписује [гранпуском првом је у вслико бвла развила свсцу' статак држава за себе узела. министру. Ствари су одмах испослате из' Факт је да у престоницама: Бптоља. Многим мештанима ди-, Фрзнцуске, Енглеске и Пталије

‘делателност>. Унутрашња орга низацпја иочела је са пречашћавањем старвх рачуна- Позвати су прво сви бивши председнвци месних а среских комитетских

гли су њпхове ствари — под вз- н анас ке псстоје представници

говором да су српских чиновна-, Атикске државе већ представни ка. Српске оболеле војнике. као \ ци Народне Владе, јер су тамоодбора за времена турске управе . 1 и рањенике још болесне по нај ■ шњи посланици давши оставке Сви су онн морали ноднети ра-! већо Ј цичи протеривали су изпришли народном покрету. Пшма чуне. Како се код многгх од гвих ј Битоља. Многи су у путу помр-; т Р еоа додати и назн_ 1еног у Ва «задржао> нсвац после уласквјли, а велики број је поубијан. шингтон У посланика г. КакламаСрбвје, то су прво тај новац без Спроводили су их људа која су ј на ’ К 0 Ј И се угледао ка своЈе евикаква изгсвора положвлк- За на службу комитету били — те Р опске колеге, као год и консу тим се прешло на •предате.ље 1 ' према томе је лако погодите шта ца Р не в1ас ‘ и У Глипту, које прз— издајнгке. Под езговором из- ј е са њкма било. Неке жене из пада 1 у Н а Р°Д но Ј Одбранв и неке дајника маса угледних грађана Б итоља које су нашвм војници-' од консула у Ев Р 0ПИ К 0 Ј И С У побијено је, а нарочито по се- ма пружиле мало хлеба . похап лвма. Нзихов је списак огроман

шене су и месецима у затвору и он ће се обЈ'авити у своје ВЈте- ? п Ј Ј Ј трунуле. Станови грађана свакоме. Ми ћемо овде поменутм само дневно су цретресани изговараоне, који су збиља за српску ' . „ ~ . | јуаи се да траже српске ствари ствар живот положвли. Сва јс . 1 г , • . : и српске војнике — док међутвм крћвица убвЈених што су лојзлни , 1 Ј п грађани Србије били и што се Р азлог вм -> е био пљачкање. Ор нису хтели одазвати наредбама ‘ аниааци Ј а 1 е °Р и бегла взнуђава маћедонске организације, које су љу нсвца од г Р г! ' ана > а та Ј Ј е удц ман под фвр.чом: за бугарски цр претпрошле године за спремањс, г г ,, , . „ вени крст, за раи.енике, оболеле устанка из Софије издаване. За војнике. помоћ породицама изги тим стрздали су и онв, за коЈе. Ј су поједини тајнн агенти бугар , »улвх војника и т. д. ‘Прилози« ски, а који се сзда већ знају, ; су аавани ц Р ема имовнои сташу достављали да су српски агенти а с У ме Ј е У век одређивао одбор би.ти. Рђаво су прошли многи ‘ унутрашњв органиаацпје. Еснапредседници и кметови, који су фима с.у одузели сав новац који тај положај за време наше упра су им по касама нашли, а тако ве имали, они су одмах похапше- исто црквама и макастирима. Туни били. жити се нису вмали коме, јср је

такође пришли народном покрету II тако готово све особље дапломатске службе слуша нзредбе Народне Впаде. ,,Неа Алитија'*: Са свим потребиим поштовањем обраћамо се Привремгној Влзди а молнмо ј'с да взволи предузети хитне мере у корвст становника западне МаћедониЈ’е. Они су људи лишени свегл. II што је најгоре, они глад у Ј'у. Гладују има већ неколико месеци. II глад се гаири вз дана у дан. Цта хлебу нтјгоре каквоће попела се до невероватпе виснне. А хлеба и нема Нма и смртнвх случајева од гладе. Нвје )1емогЈћно да и данас људи умвру ок гладн. Мора гс пргзнати да је ово