Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 247.

ско, на балканском где одлучна војска Сарајева повраћа Битољ и вапредује споро али чврсто, и на талијанском где Пталијани још од маја напредују, — иред такзом ситуацијом дужкост је Споразума да настзви рат, ссм ако буде задовољен бар у главним линијама и ако успе да Нс мачку учвни потпуно безопасном како за зараћене државе тако и за сзе људство.

Ако би Немачка са својам са везнвцима примила ову основу, и ако догм? о наропиостима усвојв као начело по коме сс има нацртати будућа карта Европе. не сумњамо никако да сс Спо разум кеће много противити у.мпрену света. Последњи говори Лојда Џорџз, Бријана п Сонпка погврћују ову истину. Пол Луј

«1

т и

I

Изјаве у енглееком Дошем Дому

Још изјутра 11. деаембрн цеираЈатељска тешка и лакв арти

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Фраацускк коминике Париз 13. децембра Француске мале претходне је двнице одбвле су бомбама једак немачкп препад јужно од Авра. Седеро западно од Коа један је француски одред продро уне мачки ров близу друма који во ди за Амијенс. Немци су се разбегли препрпевши губвтке. Иа десној обали Мезе јака артиљервска ватра На фронту Соме франпуски су пилота оборили трп немачка аероплакн. ПретпрошЛе “ноћи једна француска ескадрила аероплана бомбардовала је авпјатичарску не мачку станицу код Вреље као н депое мунпциЈ’е у Ати у и Енемен-у. Солуиски фронт. — Врло јака артиљеријска борба у сбласти северно од Батоља. Италијанеки коминикв Рим, 13. дец. На фронту Трентина артиљеријска ватра. Наша је арткљс-

Лондон, 13. дец. У одговору нп интерпе.тацију о.кризи у Грчкој, лорд Роберт Чечпл дао је у Доњем Дому ову птјаву: »Обзиром на пеоправдан и неочекиваи напад |грчких трупа иа спора; зумне контигеите, Силе |Ил Споразума решиле су, 1 даовопитање погтлле на војниза, запденЕЛи 2 матраљвЈа нову оенону. ц је:ну матину за бнцањеј 17нг.ТССКИ ПОСЛанИК V 'Атини добио је наредбу РукунЈки фронт. — У обла-’д В стави до знања атинста долгне Касвноса и у брди ј ској в.таџн, да тражена ма Вранчеа непрнјатељ папала’ предаја батерија пије ДОи где где је потаонуо Румуне. I во.кна сатиС({)акци.ја За ил-

иршенн атентат«. () пстом предмету г.

љерија тукла је огорчепо наше Дгалфур је изјаг.ио: трупе код Бузеа Рвмнгчеу н уј »Када су владе Ги.та из облноти Сахарчиуд • Бвлекчеу. ј Спо])азума упу гп те грчПосле боцбардоваља нснрајатељј кој в.тадп Гдеце.мбра улје заЈзео..., Нагае сутрупе ева-1 тиматум, имале су у виду куасале Изачоу и Туачеу. Не { првенствено безбедноет првј.чтељ је зеау аео ова два месга. 1 ИсточНС Војске. Сада про'учавају питање поггав.ва-! Еиглвски комннике Њ а нових захтева. Ту се, Лондон, 13 дец. ј на сваки начин, подразуЕгипат. — Примила смо слс | мева п потреба, да ее одсће податке о борби од 10. де-јСЛОбоде ПОЛИТПЧКИ прицемора Целок у* V) број зароб- ГВОреници и да се СВИМа леника износи 1130 људи запле- ! обезбеди пакпада за свеј пили смо велику колачану пуша- ј пре ГЈТП.ЂСНе ШТСТС. По-ј | ка и муниције. Ненрпјатељски гу цланик Велике Ври 1ЛНнје битца су огромни. Нашл аероп-1 Д () ОИО јг ИН1 ГрукЦИЈС Зс) , лани нанссе зелику штету не ! *-} •‘■ОИ.јање ЛЈЖНИХ 1 .К1С<)- ј пријатељу. КО Ј М СС ПрОТУрају уј јАтини противу г. Вени-

Маћедонски фронт. — На фрон

ту код Дојранд наше су трупе ј ззвршеле успео препад на глаз-ј I ну непрпјате.п ску линију између 1

| зелоса«.

ртца разјурила непраЈате.љске „ азвршвле успео препад на глав-ј групе раденика у зони Пасуои-ј _ . ^ ^ Ј ја и Астика. На фронту Јули , _ . „ .. Дсирана и Должели. Негријатељ • ТЈ , л ^ ^ 1 )Коментари Франц. штампе

јанских Азпи густа је магла па-{

ратвзовала артиљервЈску акциЈу ј и олакшала операццје извиднвца

[је претрпео озбиљне губитке Нвмачке нам«ре Лондои, 13 децембра. Војнн крвтвчари прате врлоI

Пари8, 13. децембра Франиуска штампа поси-ћује дугачке коментаре поводом ноте председника Вилзона. Мање ви

Руски кеминкке Петроград, 13. децембра. ј паЖЈБИВ0 војне опергцаје Б угара| ше СВГ1 листори Ј«»о»У“'но про На рец« Кнстрици у обдаст Е ; ц НеЈ(аца у правцу Брапле . Оииј^УЈУ против асимилнције ко 3 у « ’ •■рп-Лисец нг.ше су извалаипе | масле да ј е Ц вљ генерала Макенвкале успеда, заробилв војнико, ! зена за заузме варош Браилу пјт.чо и ручно боибо. јкако бз гредузео надирање ка Пл Кнрпагнма, па грннаци ј Бесаре бији. Али су војни крити-

Молдавијв Ј сбластл сезерно од| чарц мишље " да ће ова ј план

додане Узе непреЈ&твљ је по т-ушао дн звузме брдн која сио заузели ранаје. Одбвјени су сви непрвјатељскв цротввкападв и неиријатељ је претрпео Белике губитке Псложаји су покргве не лешсззма, У току лана з»робили смз 9 офвцвра и 218

од великот гамашаја наићи и а велике тешкоће: лрво због тога што Руси свакодпевно шил>у ве

је кота учанвла взмеђу дзе ратујуће стрзнге •Журнад де Дебл»: «.Ми сао протествовалЕ, цротествујемо н протествоваћемо енергнчно, тако да ни један војни догаЏ.ј не мо же да спорк, да смо ми били жргва ј»дне унапред смишљене

1 страшне агресије. Србија к.оја је лика поЈачања и друго зоог тога ( ( Ј 1 1 Ј Ј , јбвла изговор да европски рат што би немачке трупе врло у , морне операцвјама, могле врло отсочие ' и Белги Ј 3 ’ чије Ј е б Р 30 тешко даш један нов напор. ! покорење требало да прзбави г>е лики ус :ех Немциуа, биле су

прегажене и стављене у ролство. Највећн уговори, ксје су многе и Сједишене Државе потписале, поцепани су. Кс.ко је г. Ввлзон, шеф једне државе празнвк и нацифиста, могао да се обрати једиим истим термом жртавамаи џе латима. Неутрални нису налазили за сходио да подигну глас у момевту када је почео рат у Европи. Дакас ми не желимо да дајемо оојаши>еља о успостављању ми ра, под истин условвма гао ин; падачи. Аус рија п Немачка отвориле су непријатељова према томе оне треба да изнесу цмље ве рата и услове за мкр Мл се бранамо. Наши се условк но)у лако погодити. Они су више гу та објавл>ени. Штпуно повраћа н>е заузегих територија, накна да за штеге које су учишег.е, сигурне гаранциј* да се у будуће не десе нове агресије. >Либерте«: Где може наћа га ранцаје гц ед-едник Сједлљеннх Дрмсавз. која хоће дз протежи | ра елабе. нарсде, да се поново Србија не прегази и Јаранције атентата гротив Белгије? »Пти Журнсл«; Г. Вилзсн је! увредао Савезнике, јер није водио разлзку између држква које су проузроковале ргт и сн::х ко је су се бракиле од нападача. „Фегаро* : Јгвно мишљене фравиуско сачуваће своје досто ) нство и одб.-ће један подло и лажан мар. »Еко де Парв« пише: Нздајмо се да Вилзонова нота обележава почетзк јсгисг корисног разгово ра. Потребно је да се све искрено нацафиствчке владе сконцентришу и изаберу средство како ба допринели да будућа мир буде дуготрајан. ‘ /Курнал« изражава бојазност да племените концесије г. Валзо на не поствгну свој циљ јер Савезници мисле да се будући мкр може осигурати једино поразом Нсмачке. «Иманвте>. Нота ће вмати легитиман одјек. Дошвзрајући се цри давању сдговорз, Савезнзци ће водати рачуна о напору који је пшребан за рат и баће све сни да реча нксу одстраниле европска конфликт. >Евенеман>: Вилзон наје у стању да опази тамнвцу и сплетке. Он ке чује узвик глади мученика.

да би се у будуће взбегли слвччи ужаси. Остали лкстови пвшу да ће одговор Француске на ио 1 у председника Вглзона бити одлучан. Француска ће казати дз неможе отлочетв г,регов:>ре за све време док непријатељ поседа њену земљу.

ШВАЈЦАРСКА НОТА Коментари Франц. штампе Пгриз, 1:3. аецембра. 1П&ајцарска се нота коментарише врло учгиво с обзиром на дуг захвалности који Францус;-а ,ча црема ШиајцарскојПпак новине бележе извезно чућењс да једна земља, која је тако тесно умешана у конфтикт, пкдне у ис!е погрешке у ецени као и Америка! Пншон пише у ,,Малом Журиалу 1 : „Ова племенита и мала земљз, опкољена сг свзх страиа зараћеним оротивницгмв и која се боји да се са н.ом не поступи, може 6,«т,—, кзо са Белгијом, од стране оних којгша мале државе сиетају, жели, то се може рг зумети, д.т црестану непријатељства. 1Бена је жеља тако јака дасеу Швајцарској помислило да се она мсже оствгрити Алп Француска која ндје хтела рат, зна да има сугестије које јој њена част н њени гнгереса згбрањују да слуша. Па швајцарску ноту мсгу се празоти исте привципијелне при • медбе којв је изазвала и америчка. Све новиие оризнају деликој душкс идеје које су инспкркса1 ле владу у Бериу и сну у Вашигтону. »Таи к паше: „Пптање о Одго ворности домваира цпр, као штс доманира рат. Оно ће доминпра т !1 не само дух него тако исго и клаузуле. 11ла ћс мср бша орга нкзсван прот^ву сазког могућег поврттка агреси је, »;јк не!]е бати. 11ли ће мир д;-.ги Евроии и гве ту гарантије којс су им недостајале у 1914 г. нроткву исмачко! злочпнз. ц;ш ће још бити без трајања. Не хтевши иапасати у својој нбти ову велику моралну истину, Сједињене Државе е Швајцарска, као ц о-нс које бц америчку ноту узеле за свој рачун, унапред би се осудвд® на неноћ. само сукоо он тахо исто и су Пошто нам је да

«Вдктор« (Херве): Циљ рата је да се освете многобројно жртве, да се војнвм порааом пондзи пру-! Данашњи рат ивје ски милвтаризам, да се осигурају! села него је тервторијалне и друге гаранције’коб савеста.

Ф Е Љ Т О Н Анри де Рењије академик

ЕМИЛ ФЕРХЕРЕН

Упознао сам Емила Ферхерена пре него што је увенчан славом и обасут ве.лкким дивљпдем које је произвео његсв силни ге кпје који га преиставља као нај пзравитију фнгуру савремене по езије. Ноумрлог песнпка повечерја а црних Буктења срео сам прва пут за време једке коиференције у Брислу. У то доба Ферхерен бејаше завршио са цубликовањем аегове смеле и тужне лиричке трилогаје која је изражавала метафизпчку борбу и духсвии страх кој‘и су обуздмали душу песнакову. Пзшед поете у том времену

када су морални бол и догада сваке врсте мучнди његово биће, одговарао је потлуно к&рактеру његовог дела Слика првог мог сусрета са н> 2 м је још свежа. Он је био мршав, потаинелог н пуног бола лица, крутих фламанских брко ва а његове израаите и дубоког погледа очи изражавале су енергвју и вол,у које одлучност геста а јак звонкн глас иојачаваху. Будуће дело у свом потпуном сјају а селичвнв) огледало се у том жаркои и изразитом погледу псд пелвким и мислилачким че лом. Иктеиектуална споссбиост.

поткрепљена бурнвм догађајима »3 жпвота почела је да се јако развајз. .. . I Огромпа Је разлика измећу Ферхерена од пре 25 година а о нога кога гледамо јуче у самрт начком одру, кога је неумитна смрт лишила нашс) дивљен>а и нашег пријагељства. Какав је колосалан напредак обдарени и.-с нвк аз године у годину чинео своја.м радом и развнћем једне ОД НаЈ’сИЛНИЈ’вХ постсквх способ ности!! Тај је дар иеумшнн песвик имао још у своме ночегку. Та се његова силна способност- најбо ље види у хармоничним и јасним стпховима његових »Калуђсра", као и у свпма његовим славнвм делима. Тај дар, који је учинво да Ферхерен постане велики пе сник, изкенађујући творац сли-

ка и ритма, евокатор чудновате силе, метнуо је песник на слу>кбу своје универзалне н силне љубави према животу. То је та дивна виталност која ствара на рочвту лепочу у његоввм песма ма Она вм даје магичан тон и етвара •. Јер је тај песник једновремено бпо реалиста и идеалиста? Реалкста, јер је имао способнест за живопесно посматрање, штудирао соцвјална питања, понав> љчо је модеран свет, п интересовао се за чеханичне и ор;анске манифестације сздање цивилиза циЈ - е. Пошто је снабдео свој‘у имагиаацију реалним сликама, оп диформира п повећава стварност како би нзражавала визију ужиса или лепоте, узбуђева или из ненађења како би пружила драм с:'и или лирски кграктер. Онда је призор прелазко у алегорију

и читаоци су се покаразали ње говим личнам магичким правцма. Сва дела овот велнког песвика амају заосаоввцуестетички принцио. Ои је искрена евОхатор једне стварности која је дгформисана М.егода су дела израз нај плменитзјих полета и најузвишенијих идеја. У њима су дубоко оцртана велика љЈбав и велико сажалење за човечанство и муш ка нежност нрема отаџбинм. Она нам открввају целу нетову душу, његове страске посту.чке, његоде п.чсиеннте утсиаје, његове велпчанствене визије и најздд н.егова интимна осећања. Да бп написао дела Ферхерзм је себи створао језик којц Ј’е њему ствојствеи, оригиналан по разковрсностп речи, по смелости у сгштакси Он је сзу своју способност употребно да његов језкк