Велика Србија

БР. 256 .

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 22. ДЕЦЕМБРА 1916.

ГОД. I

ИРЕТПЛАТА 1!3"ОСИ : МвсечЕо 3 — омесвчно 9 у^алака, годклао ЗН франака Ц.»_НА ОГЛАСИМА : СжТн* огл»с« 0.20 фран. од оегвтвог ред», вв1» огва. * пп погодби Новац св по.а*же држ?.'а м ков* сарвиа д дкпдо*а1ск»«1 »иетувнктгвама. лист излази свлкн длп по подив П>•!!!.-, сл»т» ареко гЦ.ј.о. Срп. 1>ввр»л. Ковоулкто у Солуну. ГУКОНИСИ СВ НЕ БГАЋАЈУ ■ тлн :. *д»кције Кодсмбо удваа 6р. 33 8»)опЦпв Поједпнд Оројева се *огу добнта у Солуву код »ге»о»је „Друштва грчкв штаипе« улица Булгарсктов бр. б, бдаау гл»вие поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. Ј08АН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

НЕМАЧКА СВИРЕПСТБА И МИР

Данашњи светски раТ| је најивразитдји преставник 6ој)6и двају начела. | На једној стјјини су државе и народи, који су се рсшили да, негирајући савЈ)емсне тековине л>удске цивилизације и прогреса, заведу у свету режим реакције у свима облицима средњевековне гЈзубе силе која без милосЈтђа и ск{>уп)'ла ссје пустош и ропство! А на другој страни имамо наше савезнике, преставнике двадесетог века у коме је људска цивилизација, прожета најузвишенијим хуманизмом, створила извесне норме које су у ме•ђувародним уговорима и разним конвенцијама добиле право оваплокење чиме се и одржава погребна хармонија међу државама и народима. И наши велики пријатељи, ступају-ђи у ову борбу, они су прокламовали да "ће се борити до потпуног триумфа правде и правичности, што значи док се не уништи германски милитаризам, који је проузроковао ова крвопЈ>олића и опште негреће. Немачка је, у дјзуштву својих вазала, починила таква злочинства и свиЈ>епства, каква су једва забележили х|)оничари доба дивљих Вандала и избезумљених Хуна, чиме је нај[>считије документовала да за њу не постоје никакве мсђуна|)одне обавезе, јер је веровала да нсма те силе, која +.е јој ПЈх>тиветати и мо-ђи кад год судити! Ми "ђемо овде споменуги само најважнија факта која ће у пуној светлости истине документовати логику проузроковача овога рата, који су !авно и пред целим светом казали да за н.их не постоје никакви мефуна-ј јкјдни уговори и конпен-' ције. 1. Немачка је уништила Белгију, чију јс егзистенцију и неутралност гараитовала својим потписом. 2. Мобилисала је вели-ј ки део цивилног станов-ј ништа оба пола и беЗј обзира на године стаЈ>ости са поседнутих тсри-ј торија и употребила га у служби војних циљева.

3. Потопила је вслики број трговачких, путничких и санитетских б]>одова не јављајући прстходно да се невини путници искрцају, дела која су превазишла чакисредњевековну пиЈ)атерију. 4. Рушила је без икаквих војних разлога и уз])ока историске споменике и уметничка дела и ако су п])ема сличним објектима показивали потребну пажњу чак и стари дивљи завојевачи Авари, Хуни. Турци, Татари и други. 5. Бомба{)ДОвала је из топова, са аероплана или цепелина отворене градове и села проузрокују-ћи тиме читаве ужасе почињене над невином децом, женама и старцима, од којих се чак и најве■ћим злочинцима крв леди у жилама! 6. Објавила је мобилизаци^у војске у Пољским покрајинама, које је посела у току овога рата. 7. Бугарска, њена верна и одана савезницп, у подржавању свога учитеља, ишла је и много даље. Она је отела сва покретна и непокретна имања наших војних обавезника, оглашавајући их за безвласничка и почела их продавати или поклањати евојим заслужним војницима и паЈлизанима. 8. Објавила је мобилизацију нашег, српског становништва и упутила да се бори п|)отиву интереса своје рофене отаџбине; злочин какав се до данас нигде у свету и у историји л.удства није констатовао! 9. Бугарске власти су поубијале на стотине С|>ба по нашим поробљеним крајевима и поништили читава села искључиво зато што су одани својој домовини и српској националној мисли. И још више. они су немилосрдно поубијали и масакрирали све наше болеснс војнике које су затекли по болницама, а тако исто је било и са свима нашим заробл>ен и м вој ницима! 10. Бугари су подвј)гли наш на])од егзархији чију канонизацију не признаје наша, васељенска црква. Па онда заб{>анили су упот}>ебу нашег српског језика "у колевци наше

ГРЧКА ШТАМПА

српске отаџбине; оно што да ћс се бориги донде, до сада није чинио ни док се злочинци достојно најгрубљи завојевач и о- не казне и не уклоне све свајач! узроке, који би и у бу- ,,Неа Алитија“: Грчка 11. Бугари оспорили дућности могли проузро- ( поразум. право и нашем и интер- ковати слична недела и Д ок онк у Атини сретс ратом

националном Ц|>иеномК|) сту, јединс хумане установе чија је делатност ; иајзахвалнија за в]>еме рата, да се може преко

катас грофе. Констатујући Споразуму и встпчу као стра ова факта, нама ’ке бити шило промене влаце и сазив скупПОЈМЉИВО И јасно да мира ш-гине, доглесе Савезннца м*рно НС'ће бити све донде, ДОК договарају у Лондону о стаау се људству не загаранту- У Срчкој и саоразумевају се о њих одржавати веза и са ју права која базирају на држању које треба да заузму. нашом земљом и нашим принципима божанске и Према томе г.ретњз оних уА заробљеницима , злочин савремене људске правде твни кс могу имати маНајску моћ КОЈИ је могао да створи и П[>авичносТИ. И С обзи- да измене одлуке Споразуиа о само бугарски цинизам! ром на ова факта прими-1 ња«а, као што их нвсу могде 12. Наши непријатељи ти преговоре о миру ујизменитн нимолбеи преклиаања,

су чак и наше заробљенике уврпгћивали у редове своје војске и тако их принуђавали да се боре противу својих очсва, рођака и бра-ће! Но ово је само један незнатни део свирепства и злочина, које су починили наши непријатељи, дела која су забрањена и

ОВаКБИМ ОКОЛНОСТИМа ЗНа- ј ни взраза тобожње добрс воље ЧИЛО би не само абдИЦИ-’ п позна узеравања о првјатељЈ)ПТИ на своја начела, већ сквм осећањииа према Спораауму. СС истовремено И СО.Ш- развој ствари за оне у Атнав дариса ги са немачкимде- И д е СВ ојци обележеним путем, в лима. Према томе посма- чии наступи час> одмах ћс « у трајући садањи Ј>ат и са свој својој обииности показатв

чисто овог становишта, ми морамо потврдити да до мира неће до-ћи све донде док не однесе де-

мефународним уговорима' финитивну победу један и разним конвенцијама од поменутих принципа, као и уобичајеним рат-ја логика историских доним правилима, којих се гафаја је посведочила да придржавају чак и најнекултурниЈи народи. И наши савезници,ушавши у овај велики светски моралну снагу {>ат свечано су изјавили 1

п слесвце донетвх одлука, те нв шта неће бнћи у стању да отклони првмену неопходчах мера ра ди отклањања претње која дол*зи оа Грчке Јер је збв.ља говор о претњи од стране Грчке, управо оз стра )е побеЈзивала вазда она ке Атине - и ОБ У претњу встичу сила ко]‘а има на својој у СЕе чети Р и престонице Соорв страни поред физичке и, зума 8ванвчни к ру говп п туначн савезиачког јавног мишљења. И вапредно је значајно саопштење агснаије ‘Хавас« о ппсању фран* цуске штамае којз. јамгчпо по наредби, доносн встоветну сзјаву у впду коиентара свтуац!>је у Грчкој, у којој се кзјавв велв за се Савезнкци ке налазе у Грчкој ва 6и радили у корист вли на штету грчког карола већ да су, будући у ратном стању, првнуђени заттит> ти беабедност н част својих војсака А прва је дужиост савгзнвчка на Балкану да уклоне грчку претњу г.ротив акцвје Источне Војске. Да су Савезнвцп у праву слу жи као доказ маћеаонска трагедија чији су јунаци били онн у Атпнн, затпм ужурбано ковцен трвсање краљевсквх трупа на север које је осујећено благовременом ннтервевцвјом Споразума, па за тим иретња да ће се обу* ставити пренос твх трупа на југ, и најзад претња данас да ће објавити рат. Додајте свеву гоме п нзјаве протераног аустријског посланвка у Атани, па ћете до бити потпуну слвку о намервма и жељама оаих у Атвнн ,,Ризоспастнс“: Мада 'цео свет призгије да је нржаље краља Константена неарвјател ско, ипак се сматрало да је као протнвотров на краљеп отров довољна Сдокада са н:весним блзтона* клоннм наређењгма. Разуме се ми не нетцвњујемо релатввну оштрину предузетнх мера, вли је очеввдно д* у овој прилтши те мере иитм су корвннти ндти ефвкасне .