Велика Србија

СТРАНА 2.

13 Т Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 25 7.

она ба се лирно окрепулл иро т«в Русије са бол.ин нггледкиа да ке уопета н накетпуги овој м»р. Поола ознх резулгата сна би успелв да закључи мир а еа Енглеском иод повољнен услоВемз. Овлј ипр аогао ба се закљтчвтв иа осноз* највашст вптереса пошто ма нвкад не 6и могли »м.лчн наде, д» сломејсмо поморсгу назмоћвост брптанску. Оолј прогр&и унишген је на капнјака Париха битком на Мнр 82, 1.Ч)ј» најаеки стратегнјекв успет Франпузн. Иа члапка Менокова внде се гкчбљизи н.п^нов* Немачке у првоме врЈ-мсну рата. ИстичЈћи циљеве за којама Немачка то лса нс-мачки професор вгрзжа

за сасју же.љу зч мгром Он^зе лн: „У Немачкој преовзађујв у беђеше, да од бвтко на Марна неје могуће за Дуго постаћв зи;кпс војивчте резултазе. Ми св«, Немни, морвмо кчпо.гета <вс ју »скреву вољу 31 мар начаном. гч.ји нсћв оставвта нн мало оум г.е. Мс морчмо нг.пу стнги кнкеру да уввттвмо сво је оуседе п морамо пранвти ио гтћност разумнога ромпромесз«. То су у неколгкз рс-чт гадашше вамерв Немачке, која лрвз н*је своју псмоћноот да победз. Факат, да ја објављиВањо овога чланка донушгено у једном зва начном нем&чком лготу сматра ое врло значајним.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА Са солунеког фронта | је много страдао. - франнускн команпке - ! Нзше су трупс активно гснп Солун, 23. децембра | ле непрпјатеља и 21. депембра ‘ приближиле су се реца Чаговал. У оку Јучерашњег дана ен- ; Једна је колона приспела до релеске су трупе сзвршиле наиад Ј 1 г-г,.,. ке Руфижи у области Мзлинсо и на невријатеља у околини Стру | } * С е на обсма ооалама нише

ме којн Јв потпуно успео . ;а- .У - 3 ;' 1113 - а ор к„ г _ п _ ' реке- Мало даље на ссток ш роољено 1 е здравих ђугара., т ,, , , трусе држе Јаку утврђеиу лиУ истој области ооорен Је Један нј с ј ’ 7 1 ' 7 непријатељскв аероплан- ПилоТј на ЈУ _ ; Сазнаје се за јаке непријател,и осматрач зароољенв су- ! } ске снаге у дон.ем току реке Ра! фвткп а на свакој стрзни н>еие! аелте. У западној зони опера-

Француски комлнике ГТараз, 23. децембра, ИзмгфЈ Оазе н Есна Фуанцу-ј^* наше т Р>' пе в Р и;е > ак Г -Р И ‘ ЗИ СЈ рнзјурвлв јодну немачку | ТВС8К » а непрајатеља тојн се на вазаднхпЈ сезерно од Фокгсноа

п заробблл војннпе. Арталервј сеа јака борба па сектору за падно од пута Суан Сомз-Пи у облр.сти ДуомонаЗкоте Поавра. На осталом фроату обнчка канснада Енглескм коминика Лондон, 23. дец. У току прекЈучерашшсг дана енглеске су трупе извршиле срећ не операције североисточно од Араса као з ју-те у бдизиии Вкшета Источно ок Армантијера, после јаког бомбарзоватка, непраја тељски су одредн покушвлн да се нриближе блаже нашвм рсвовима али су бвли одбијенк и претрпели велике губитке. Непријатељска је артиљерија зоста активна у близвпи Ипра. Источна Афрака. — Наше су трупе предузеле офанзиву 18. децемсра а ааузеле на јуриш не прмјатељс&е јако утврђене ли-

слаша на Махеж Италијански коминике Рим, 23. дец Нн јронгу Триента непрајн те.љ јо вгбацно некодвко гран«.та нз Вело, Дзајеро у дс-лвни Аста а а на Газао. Нате су ба гсрвје сдгоаераде енергвчао и уснело да 1 ћуткају нопрвјатељску артаљерију. Доста жива аргвљеријска бор ба на Каусу н у окодини Дука тика, где су дефаззваае непријатељске л.чшјв огатећене. Руски команике Петроград, 22. дец. Румунски фронт. — Један наш пук заузео је село Гулијанку, заробео 6 офицвра, 206 војнвка а заплснио 5 топова в ввше митраљеза. Наше трупе заузеве су нсто тако села Хеовенп и МаЈ'нени југоаст. оц села Гупманке- Не пријатељске трупе, које су биле

нијс у долани Мгете. Заплен>е-ју овив селима потиснуте су даље кл су ааше топова Непријагељ 'ка југу.

У Добруџ;: ке.;рзјател> јс развво наизде у пределу Махила, али су свз нападп одбијени и непрајатељ се лако повукао Петроград. 23. депембра. Зааадни фронт. — Две стогнне Аустријан; ца покушали су да заузму једаи ров југо источно од Брокзани али су одбвјенк нашом ватром. На:< е су извпднице напале непријатељске предше делове у областп Стаквславов Неке су цСтуке и неке зарсбпле Браћајућн се напао г.х један неприја.сл.ски одред ко(а су одбкле. Непријате.ч.ски нокушајп да пређу преко реке !>>!счз>-.це у областа јужно од Калвча остали су безуспешнв. Рутунеки коминеке Јаш, 23. деиембра. <1'рОцг Молдавије. — у току исследљвх дана децсмбра неприј‘атељ је нападао у много махова у долипама Таркау, Тр.туза, Ојтуза и Сланвца. Ј' долини Тропуза употребљавао је гагушл.иве гзсове. Наше трупе одбиле су све непријатсљске нападе и одржале су све своје положаје. Вршећн противнапаД у долани Сланнца одбвли смо непрајатеља који је у нашпм рукама оставио 3 официра и 2. 0 војника. У долвна Казина нгше храбре трупе, пошто су у току више дана издржавзле непрвјател.ски напад, одбвде су овога ка ^ацаду. Сви иротЕВнапади пепрвјате љеви, којвма је покушавао да поврати изгубљени терен ссомл.ени су нашом ватром и храброшћу нашвх трупа, коЈ‘е су одржале задобивсне положаје. У доли на Сузине, Гутне и Забале са туација је без промене. У току бораба, наше трупе, које су опервсале у долини Сузгле заробгле су још 150 војника и више офацира. Фронт Влашке. — Наше трупе врше нарсђенс покрете. Ома љи сукоби патрола и предаих делова. Р>мунек-з опе|р»Ц4-јв Лондон, 23, децембра ‘Вестминстер Г*аета“ пише, да одстојана, губицп и тешкоћеоко транспорга отежавају ееома напредоваље Немаца у М.лдтвији. Док овн стигну до лпније Серета Румуни ће ииаги одввше времена да утврде своје поДожаје и да их учвне незауанмљввим Мож да ће бпти потребно жртвоватп

дувавске 'стрвне и напзли су ! п ред* 1 ет н>вх<-ва разговора је .момост са друте сграве. Румуни су гућност великог бритавског на међутвм имала времена да ева- предовз!Ба на пролеће. Они се кушну депое намирница у Браи ;чуде, да су се у опште могли ли. Немпи су досад пОсгиглн из : тако вуго одржати на освојеном весне успехе, алн су принуђени, земљвшту. Бптка на Сомн оста ва настасе борбу, пначе би се вила им ј е страшиу успомену. изложнла пропаста. Разлог томе је, што је нгаховом превузећу циљ ка зтворе краћи фронт не нсцрпевшн р*герве, које су вм још преостале. Пожар у Т?лузк Пре г еколако дана избно је ! ветнка пожар у згради мсдецвн ;

Неостварност Хинденбургова програма. <

ског факултета у Тулузу. И поред брзгие у гашељу, хе-

Парпз, 23. дчгембра Франиуска штампа коментари ше ооширно сатуацвју у Немач 1 кој 'л дсказујс, да је ова у немогућности да оствгри Хинденмгска је лабараторр.Ја са свпм 1 1 Ј бургов нрогргм, иар чито у проуииштена. Штета се нена иа ј , ; иаводљи ратног матере.Јалз. (Јна 150.010 франака. ; 1 , ! не само што не може превззвћи Сћсга румуивкз Вгјске ' досгдашњ* транвце, већ не може Рим. '?> дсцемора. остатн ни на садашљем нивоу Војнп са критпчари питају са; производље. Немачга пати пре којом сиагом Румуипсада расао-, свег . а од кризе у транслортовању. лажу. >111тампа> цени, да акосе!ИР ема пзвештају синде ата Хе повлачење може нзвршати б ез ее «ск'°г угља, огронве количине великвх губитака до Серета, ру|У гља нагомилане су у рудницвма мунске трупе бн моп.е сччаша-ј к депоима и не могу се презЈћи

вати војску од 300.000 људн од којвх 15СООО били бн добро опремљени и регуларни војнициСпрема со аова ОФанзква

услед недостаткау ва>онима. Мно га друштва од-учвга су да обуста ве е! сплоатацнју чз ввше ведеља. У јсдном рапорту констатује се, да број вагона стгвљен на

Турпн, 23. децембра ј расположе!ке угљенвм мајданима

•Пдеја Нгционале* пвше: Сазнаје сс вз Инсбрука преко Берна да се стално концснтрпшу трупе код Боазане и Тријента. Примећује се долазак великог броја топова п матргљеза. Генерал Кевес који је коман-

у Горњој Шлеској довољан за само 20 од сто почребне тона же. Рударско друштво Сиетена вели у једном рапорту: „Руднииа друштва могли су повећати производњу, али је то снемогућено недостатком вагона."

доваона руско румунском фронту, ј Прогзводња Неиачке пати исто

баћеупућсн на тријентска фронт, где без сзаке сумње Аустрија спрема нову офанзаву.

тако и услед оскуг.гце >< радној савзи. Многобројни рапорти раз них рударских друштава погвј. ђују то одвећ јасно. Услед употребе необученог и кевзчаог матества, машине су зкатно људ рене, те је тфоизводља и због тога сслабЕЛа' Из овога се јасмо види, да Не мачка прежввљује ствврну и а кутну кризу, у свакоме погледу и у свнма правцима РАЗНЕ ВЕСТИ Цирих. — Маџарска опозвци ја спрема сгорчену борбу проткв Тисс приликом отваранл парла мента. Рнм — Немачки нарски воз

НЕМАЧКА КРИЗА Разочарење неагачког војника Лондон, 23 дец. Допасник »Морнинг Поста* ка британском фронту телеграфише: „Немци се боје сгромно наших препада. Њахова заробљеници взјављују, да су немачки војница изгубилп св-тку веру услед рђавог и нсдовољнох снабдевањз. II ако се где нађе »овољна количвна хране, она је веома рђа вог квалзтета. Уштеда, која се чини са свима артиклвма и која се увећава сваквм даном рлзоча-}сткгао је у Царкгрзд, дз би од рала је потпуно војипке. Они вео султана у Беч на конферен-

јшише не очекују и не говоре о нију непргјатељскнх владара јевевтуалној иемачкој с.фанзиви, Амс;ер*«м. — У сдговору на

| варош Браилу. Немци су С1игли 1 на 10 миља ов ове вароши са - кад се време пролепша Једнни скандпнавску ноту немачка влада

Е Доде

ФЕЉТОН

„ВРЕМЕ БЈ 1 АГ 0 СЈ 10 ВА"

„Време које је покојни цар провео као владалац забележиће се у исторпјн као епоха благослова' Овим је ре< 1 има, у депеши упућеној новом втадаоцу Аустро Угарске Кајзеродао почастфранцу Јосвфу и славио његову вла давииу Псторгја не памти за овакао дрско п безобразно твр ђење. Премда нам је Кај’зер влше путз дОдааао *а ФраицЈосвф предстагља лаж — као што се у остдлом изразио и цар свају Руса пред г. Палеовсгом, фра;< цускнм послаиикои у Петрограву — ч^ек се моментално збунз слушајући дефеницију аеговог рада у току од 68 годсна која

Је противан наЈизразкти јој истаии. Време благослоаа, док је владао Франц Јосиф!! За кога? За њега или за његов народ? Да би оаговорили на ово питзн>е довољно је да бацимо један поглед иа прошлосг: она је ин тересантпа и изразита. Франц Јосиф цошао је на престо 184$. гсцане у 18. годани. У Угарској је аладала револуцвја због које је он мио[о страховао бојећл се да се тајдео земље не отцепи од његовогцарства. Страх, који је он претрпео поводом тога, нвје ооростио краљевини која је хтела дв се одметме. Пошто ј‘е

побуна угушена ои се је тгран ски ссветио над побуњеницима, Тај младвћ осветољубвае и немилостиае природе под изгсвором да спречг нову псбуну употрг.бао је свп могућа средства за виновнвке поб>не што страшније ка31!и. Било је многобројнах ве ша^оа и стрељања Бећи део у гарске аристокрациј; стааљен је био под ратни суд. Чоаек се данас јот пита како је та држ*ва могла да заборавв свој‘е мучеввштво!! ЦталиЈ‘а нвјА била срећнвјА судбвне. Она је дуго подвосила сврвЈтепу аустрнјску управу, иравн гвоаденн јара.м. Франц Јосвф далеко од тога да ублвжи судби ну отгцбине чувеног Дантеа, вр шио је све већи првтисак на њу п она је остала »склонвште бо ла« све до дана када је благодарећв Француској, она ослобође-

па. Не ггворећв о Г1ол>ској чпј‘е је страдање почело много пре 1 Франца Јосифа, разне државе, које је монархпја присвојкла и на које се је бацала сум!ка о наглом развиЈ‘ању словенске «де је, биле су сваког момента предмег иревантивних мера које су кад кзда узимале форму свгреп сгвЈ која су, пошто су их про узрокоаали, покунЈавали да оправдају, разнвм измигаљеним злочи нима помоћу фабрвкованпх илв фалсвфикованнх доку' 1 ена!а н иомоћу л»жнг,х свежока, којд су употребљапали у скандалозним аферама у намери дв се имнрв* сионишу невинп н да се терори звра зем.ља. Ево гата Вил.ем II пааивв, време бпа!ослова за народе у монархији. Није ли иравипније принвсвтп овај израз самом Францу Јоси-

фу и великвм еиизодама његоке взадавине у месго његов^м подаии ДимаУ Јели »време олагос;ова> оно када је 1850. суверен носле једног несрећног рата изгубмо Ломбардвју и када је 1860. у борби прогиау Пруске морао да плаги неутралност Француске, у стунањем Ненецмје? Јел* *време благослова* оно када су у току од поле столећа узасгоцце цара аадеснле ужасне катастрофе, које дозвољавају да се каже да се је, као ва време Атрвда, велака трагеднја одвгра вада у његовиц палатама: његов је брат стрељан, љегова је сна ха полуделв, негов је сгн взгубио живот у једној галантној а вантурп, његова жена мучки у бвјена као и смрт <1>ранца Фер диналда и његове жене, п скандале које су вршиле д»е прин