Велика Србија

БР. 270.

СОЛУН, СУБОТА 7. ЈАНУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ПРЈВТПЛАТА ИЗПОСИ : МвсечБо 3 фр*ЕК«, тпожесечво 9 ^рапм*, годжлш,« 36 фравака ЦКНА ОГЛАСИМА : Сагткс оглвсж 0.20 фран. од аетжтаог рода, ввћж огж&сж по погодбж. Новац ов водаже држ лв и кож'оарша и джпловатсажи •астЈТТихпггпана. ЛИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДДВ ПО ПОДШ5 Цошту слатж прско Краљ, Срп. Гвв*р»д. Ковсунде у Солуву. РУКОПИСИ СВ НК ВРАЋАЈУ Став р*"»км|је Кодоибо улкца бр. 33 За!оп!цо» Појвджнх бројевв ое когу добжти Ј Солунт код »гсж цхјв „Друштва грчжв итахпе* улнца Булгарокто« бр. 5, блвзу гла»н 0 поштс.

БРО-Ј 10 спттт.

ВШКИ ЦИ.БЕВИ II. ВАСПОСТАВЉАЊЕ СРБИЈЕ

На првом месту, у низу главних циљева рата, иставиле су Силе из Споразума. као етиШјо что <1 иа ио! 1 , васпостављање Нелгије, Србије и Црне Горе и плаћање оштете за причињене штете. Оне су, дакле, пресвојих сопствених интереса истакле повређеие интерссе својих малих савезница. А самим тим оне су примању наметнутог им рата дале карактер правде н нужне одбране од пруског милитаризма и владавине грубе силе. Успостава права и зашгита свечаних обавеза и меЈзународних уговора од свију самово.вних повреда руководни еу принципи њихових побуда за продужење рата до потпунс победе. А прсгажена Белгија. Србија и Црна Гора речиг су доказ и повреда, и насил.а, и гажења уговора, и непоштовања примљених обанеза, и свесног омаловажавања свију одредаба и људског и међународног права. Иепотребно једуже бавиги се пигањем Белгије. Оно је јасно. познато и довољно вентнлирано. као и пигање Србије; али је питање Србије и њенс будуБности, изложено као главни цилт рата наших моЕпих заштигница, за нас и наше садашње прилике од специјалног интереса, ма да оно, по општој важности, не одваја, јер су оба гштања принципијелног значаја. *С[)бија је подразумевамо ту, ради краЕег изражавања, и Црну Гору увск, од када постоји, била камен спотицања Централним Силама, односно ширењу на исток немачких идеја и пруске владавине, не зато што је. тобоже, претила интегритету двојне монархије, како се то — често, због необавештености осталог света, и са успехом исгицало и тиме правдале све бестидне мере једног конзеквентно примењиваног насиља, него једино с тога, што јс она била једна чврста брана продирању ,,1)гап^ иасћ <)Јси”-а. Србијина одбранбена улога оквалифико-

вана Јс оила пред светом, и то сс стално понављало, агресивном тсндснцнјом према северу. Злочиначки северни сусед једнаке је разлоге био употребио и да убиство у Сарајеву, резултат природне реакције на насиља 0310, крик једног пороб.веног н тридесетипет година мрцвареног народа, представи -као атентат на интегритет монархије од стране малене Србије. МеЈзутим, он је врло добро знао, колико је у томс Србија имала удела, јер је исто тако знао, да је Србији, замореној двама тешким ратовима и угушивањем једнс побуне, највише било стало до тога, да се у дужем миру опорави и своје тековине среди и уреди. Али му је гребало да ствар тако представи, с једне стране да не открије своје праве намере, а с другс. да несметано поруши чврсту брану свом продирању на исток и пред цео свет изаЦс са свршсним чином. СрсЕом свет није био слеп. Он је, ма и у последњем моменту, прозрео намере Централних Сила и јасно уочио, да ту није у питању одбрана једне велике силе од »агресивних намера« малс и релативно немокне државе. Он је био свестан и тога, да ту није у питању само егзистенција Србијина. него и људско прано. морал у меЈзународним односима и будуБност и слобода целога човсчанства. И најмокније, најкултурније и најчеститије државе Света устале су и ставиле на коцку чак и своју егзистенцију, да би одбраниле свс оно што је дошло у опасност, па, наравно, и Србију. Мучки напад Бугарске иа заморену С[)бију. у моменту кад се ова није могла бранити, раван је неЈмачком злочину, покушаном. најпре противу Срјбије, над целим човечанством. Он је имао за цил> довршење реализовања почетног плана, чије је извршење два пута пре тога било пропало. Уочи напада Бугарска није имала са Србијом ни-

каквих размирица илидипломатских сукоба. Она је, да би доприпела остварељу планопа Централних Смла и пљачком дошла до туЈзих територија. просто напала С'рбију, и тек онда објавила, како јој Србпја нијс хтела да уступи »тражене бугарске тсриторије«. Мефутим, апстрахујуки то. да ли би Србија била пристала да откида од евога тела ради задопо.кења бугарских прохтсва, Бугарска нијс прстходно нишга тражила, па Србија тобожс одбила, нити је Србија ма чиме дала повода за такав напад. А орулбс се увек употребллче као послсдњи разлог. Бугарска га је употрсбила пре свсга другога. Овакав злочиначки напад није могао бити санкционисан; њега су нојмање моглс санкционисатп заштитнице права и морала. Он Ес, на крају сад је то јасније но што јс било икада пре добити заслужену одмазду. Мучки нападнута Србија поново Ес се диЕи у својо! целости, увенчана елавом и новом тсриторијом. * УстајуЈш противу насиља, покушаног над Србијом, наше моБне Савезницс, Силе и.з Споразума, устале су. додуше, у одбрану и својих интереса; али баш у томе, што Је њихов ин герее био, и онда као и данас, у поштовању права и слободе нс само ^еликих, него и малих народа, лежи морална величина побуда за примање недаћа и послсдица једног страховитог рата. Оне нису устале у одбрану Срби је зато, што би биле везанс каквим уговорима, него ш го су у нападу на Србију виделе једно нсморално дело насиља; и оне су, став.вајући се свим свошм снагама на страну Србијину, сматрале да бране право и морал. За њих је то било питање части. И још нешто више: то је за њих било питање правде, без коЈе би се зацарила анархија у свету и самовоља јачега. Доследне томс, Силе из Споразума стално су, како у почетку тако и током овога рата, истицале права свију, и малих и великих народа, и морал у ме/ђународним односи-

ма истављале на прво место. А све то бстало би празно слово беа васпостављап.а насилно порсме ксног стања, па, дакле, и Србијс у њсној пукој целости. Зато су оне питањс васпостављања С])бије и уврсгиле у први рсд измсЈзу сиојих ратних циљева. Н и ка кве комбина ције или транспкцијс у питању Србијинс теригорије нису више могуке. То гарантују највс ке, најкултурпије н најморалније државе: го нам гарантују маши мокни пријатсљи: то иам, најпослс. гарантује потреба васпостав-

л>ан,а владавине прпва, морала и мира у свете. Влспостав.вање Сцбијс кажу и нама и нашим непријатсљима, и цслом свету иашс плсмените заштитнице то је оно што се пре свсга намеТе. Одистл. ствар за дисл.сњс! Али сс оњ на гоме нс задржаваЈу, всЕ иду и дал.е, до 1 слс их год води пут правде и човечанске потребс. Дужност је да их и дал>е пратимо на томе путу. Ту кемс још једном моки видсти. да смо сс, у пркос своје привремсне несрсЕе, паш ј.ти у једно.м добром и чсститом дрмштву.

Ђ Лазарзвик Са српсног Фрокта — И з мојих бележака Коморџије. превгјалиштв, резерве, позадину. Има те још кгко — окговорио , Код пргвв алишта једног пука је Ненадовић — али ја еам ба- !потинули су дза болнкчара и нерао лепе стпари, ружне са.ч остн јколико раљенизс. Код друтог не в.-.о неорија ељсма дч о :ма; колнко рааених, неке мазге о иишу Па, пра свем том, мојм чи- бијене. . Остала су се укопаза таоци су јамачно, у моји« рани-ј лг, мељали места, тражили за јим извештајкма. ‘осмотрили* —ј клоне .. Свио су коморџкЈе модн се »ојнички израгам — ону' Р але а ћи Ј:апред. Они су мора грдну пусгош .. Али доста о то> ли доносити наЈположаје: храву ме, ј«р овако каво сам почео. ја мунвцају н остало. Поред пута ну о свему другом писати само уоијене мазге. 1 амо. когг

не о комОрџијама. Читаоц ће вероватно, из тога закљЈчвти, да је мени немогуће бранвти п од брснити коморрије. Они ће помислити да ја немам гпта о шихохо*ом пожртвовању и херојству писити. Ако би тако мислити, читаоДи би били у великој заблуда. Ја бих чак могао, на брзу руку »Ј наПишем неколико некролога у којама бих величао херојска дела у вршењу н>ихове дужности. Ја то сгда нећу ка чиним с тога, глто знам, да ће цео ратујући свет, — а њих је, као што знамо овда врло много — устати протев мене и моје вове Јеретичке теорије о коморуи јама Ниоам, дакле, рад да буДем на крст прикован као Хрвстос, нити на ломачу бачен ка Јован Хус!... У саима војеним уредбама, коморуије се третирају као по*адина. Међутим кије то само далекометни т, зв. ‘коморџијоки« топ Који задаје јада коморуијама. Ту су и пољСки, брђани, ми траљези и пушке. Хајде, да видимо...

1 Било ]е то на Чеганској ко Јси. Непријатељска артиљерија јтукла је Шумоаиту косу тешким

разорнам гранатама. У исто вре

оне букве, убијен је коморув а јуче — још стоји локва крвг Мало даље, па путу ртњен је други, Среда, 31, август. Пошао сам путемка Шумоввтој Коси. Наша офанзива од јуче почела. Прола мају се брда и воДнпе од грмљавкне топова и треска рзспрсну тих пројектила. Хтео сам ва гражвм згодно место за осматрањо Скренуо сам лево од пута Намера ми је била да изађем на једну узвишвцу, лево сд нашех батернја- У томенисам успео, јер је некакав пољак, тамо на Шу мовите Косе, почео да обасвпа пут. Ја се склонвх иза једпе *ебеле букве... Путем су хитале коморека поДожајима и обратно. Претрчавао се правзц којим су тукле грана те. Неколико стогвна метара пут је био сасвим с.дкривен. Коморуије би за тренутак зассталепа затпм . корвстећи се затн 1 .: јем претрчавале одкрввени простор. Кад би која граната пала у бпизини, уплашене мазге и коморуије растурили би се у страну. По неки би легао чувши фвјук. Али то је било већ доцкан јер је граната већ експлоднрала. Тако је то трајало дпадесет, триде-

ме тукла је и пут који је водво ;С ет минута За то време, свакм положајима. Гранате су обаси ј је тражио заклон. Послуга око палв целу просторију. Тукле су топова посакрввала се по иско*