Велика Србија

БР. 272.

С0Л7Н, ПОНЕДЕЉАК 9. ЈАНУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

• *.Јк«Ј1КНГ?иджггоез*.^г^жта^^зававж

1 д 7 * ^автк

БРОЈ 10 сант.

5«^. . г * л т^. &ЈН9В&& : Уре^ујс ОДБОР

ПРЕТаЛАТА ПЗПОСН : Мвеечр.о 8 Ар»нн*, г оносочжо 9 ?рхаии, годјчлм« 3 1 фјлисис* ШША ОГДАСВМА ; 0 вг «5 оглјс* 0.20 Фр»к. е ; оетжтаог род», ««д» о,-о погод'*. ПгЈ ; а;\ о« иодааке «рж »в м комммрвма ,'. Д*оло.»»гм1сии »пСтув-хкипжим-Ј. дв ;т излдап сваки; да!< п-> п^див И 1 ВТ 5 г е*»т« Иреко Кр».», Срп. Г«в«р»л. Коисуд*>> у СојјВт. ТУХОГШСИ СЕ НК ВГАБАЈУ СЈт-ал и«л*Јсчкје Код ибо ускча бр 83 В»1еп!да* Лојгдин* брцјеру ое ИСЧ ј довитр у Селуну кол *ге»муе .ДрЈвти* грч** втелае* ујзв.л Бу*г*ро*то» 'р. 5, !л«гу гл»»и- лјшт«.

БРОЈ 10 сант.

г-деДО ' •-••'

ВЕЛИКИ ДИЉЕВИ IV. Обезбвђеае граница од сваке инвазије

Централне Силе и њисоне савезнице Турска и >угарска дале су и суви1 е доказа о томе, да за Н>их никакви уговори или ^акони немају силу и мо-ћ |шсолутнеобавезе. За н>их, као и за њихова прочелНика, Немачку, и уговори и закони јесу и остају само парчад хартиЈе. [рема гоме, свако обез)е!јење граница и ма чега другога, од повреда, 1 утем уговора имало би :амо једнострану и релагивну вредност; док јед|на од држава бсз морала и скрупула не на-ђе, да >ени интерсси захтевају Е илодаштавањс и одриање свију обавсза! ИдуЉи у сусрет коначној по* >еди, Силе из Споразума у решиле, као што се асно види из одговора председнику Сједињених Америчких Држава, да је за обезбеђење граница од ма какве инвазије потрсбно створити стварне гарантије и на тај начин поткрепити иојачати моТ и силу писаних уговора и конвенцша. Србија је, можда као ниједна друга држава, иала, до овога рата, најеприроднше границе. А е и такве границе на1 етнуте су јој — слободно се сада може казати И— с планом и у далеком или блиском циљу. Сетимо се само граница измсђу Србије и аустршске, неприродне и немогуЉе, Албаније! Ко сме цанас посумњати у ондашњс српско гледиште Г> тенденциозном одређирању граница у циљу слабљења Србије и апсорбовања, у даном случају, њених знатнијих |снага? Ко, даље, може порумњати у Бугарска предви-ђања о употрсби струмичког клина противу јСрбије? А Србија је моала примити и једно и руго; у првом случају, а не би изазвала нерасоложење Европе пј)отиV себс и, врло лако, чак дуго спремани аустријки напад; у другом, да Ше би довела у питање букурешки уговор о ми ру, а можда и све своје ^ЈСпехе издва победничка )ата. Уопштс, Србијине г|>а-

нице су до овога рата биле неприродне не само ! са стратегијског, него чак и са етнографског гледишта. Њена престоница, као и ДЈ)уге богатије њене вароши на Дунаву и Сави, била је стално изложена опасности. А у овом рату Београд је, са највеЕим богаством и са скоро свима нашим културним тековинама, као и Шабац, Смедерево, Градиште, Пожаревац и ДЈ)уги градови на Сави, Дунав} т и Дрини, био изложен унишгавашу и на крају је Ж])твован општем интересу Европе и човечанства. И све тс вај)оши, а Београд највишс и пре сви!у, заслужили су да б}^ду обезбе-ђсни у будућности од сваке евентуалности, тим пре што се граничс, на домаку преко рекс, објектима нашег народног права. О источним границама могло би се врло много говорити. Оне су до сада биле најгоре, и као такве највише су нам несре•ђе створиле. Граннца у области Видина, према Зајечару, Неготину и Књажевцу, не само шго није обезбе-ђена, него >е таква, да сама собом ствара незгоде. А те незгоде у толико су горе и теже, ш го с оне стране Тимока, у читавој једној области, живи наш слеменат, и што долином ове Ј)еке пролази једна од главнијих балканских п|)уга. Граница је овде тако и толико близу, да су возови, натоварени оружјем и муницијом за Русију у ; п[)вој периоди овог рата, били изложени, пре мучког напада Бугарске на Србију, дакле док Бугарска још није била ушла у врглог ратних дога-ђаја, гранатама бугарских топова. А инвазија бугарска Књажевац и масакри[>ање његовог становништва, познати су целоме свету. 1 Гранична линија код Врања можда је још несрећније повучена, а у овоме Ј)а)у је извесно била много фаталнија. Можемо твј)дити, да у томе т|)еба тражити, и да ће се шта више и наћи, један од главних узрока

јнаше велике приврсмене јнесреГе. Да на тој страни граница није била онаква и у оној линији, и да се она могла обезбедити, наше се повлачење крајем 1915. године не би било упутило непроходним крајсвима, всћ би узело правац одређен за кооперацију са тр) т пама наших моћних Савезника и уставило би сс на раиијс одрефеним положајима. Није бсз основа поставка, да је учешће непријатељских нам д])жава у ранијем утвЈгђивању, односно обележавању Србијиних граница с планом искоришћено за садашн>а времсна. Они су овде сс узимљу у обзи]) ЦентралнеСиле безбеднос.т Србијиних граница сматрали за основану и потребну само дотлс, док су то налагали њихови интереси. Кад су сс. ти »имтереси« испречили испред интереса целог човечанства, онда за њих нше ништа важило, па, наЈ)авно, ни безбедност граница. И тек онда се видело, колико су несрсћно биле повучене Србијине границе. Уви-ђајући данаесвето и сматЈгаЈући да с} г писани уговори за Централне Силе не само недовољни. него и беспредметни и неважеЈЈИ, Силе из Споразума поставиле су и истакле као један од најглавнијих цнљева рата задобијање стварног јемствз, да -ће њихове границе и границе њихових савезница, па, дакле, и Србије, бити обезбећене од сваке инпазије и са сува и са мора. А то стварно јемство оне налазе у природним и ст[)атегијским границама. На тај начин Србија ће бити обезбеђена и њене гјкшице нсЈге вишс бити отворене разбојничким упадима и непријатељским инцидентима. Кад њсне живогне артерије: п|)уге, друмови, пловни пугови и остало, буду заштићене и без појачане оружане силе; кад знатнијс поГЈ)аничне вароши, а првеиствено престоница Београд, буду изван домашаја сталне опасности; кад се оне несметано буду развијале; кад пог|)анична села б}шу огра-ђена од непријател>а при-

родном ораном, и кад цела граница Србијина, као и ^)аиица наше увеЕане Огаџбине, буде повучена природно и не на њену штет} г , тек онда ће се 'мо+ги казати, да је Срби| ја добила јемство за обезбефење граница од сваког напада. Наше племените заштигнице. Силе из Споразума, не само што о томе мисле, него су, и ;п[)ед нама, и пред неујтралнима, и ПЈ)ед непријатељима, па и пред целим светом, свечано изјавиле. да је мир немогу•ћан све дотле, док се, уз остале захтеве. не оствари јемство о обезбеђењу и Србијиних граница, тако да после тбга остварења Србија буде сачувана од разбојничких упада злочиначких суседа. | ГРЧКА ШТАМПА ,,Неологос“. Нг-ва нобч др ж«»а ниј* сгко коаненска »ржа ва, јер Солуиу, којв сс првв двгло нрогав [ерманофилске полктаке, ввје ирзшла у повоћ сакс готово цела Мвће&онија, *гћ су мало по иало иркступали Крвт, Мг.тилена.. Х»ос, Сакос и ска дру:га јегејска острва, ау соследше вреие Кикл?х*, Иар» в сак* Цв

тера, Дакле нсва државз, пија је престонеца Солун, после енекто вин>а толвкш остреског становнвштвЈ, узима на себе ооавезе које се само помоћу гшиорске сале могу вспупавати Без те плмсрске силг, острва су нзложена ла постану ппен прве на језде Атанске држзве онога *а на када буие с*инута блокава аошто буву првмљенз (улр»ао г-звршепа! Прев) сви за.ттеви Споразума Овз се пнтвн,е нка што брже решнтв Народна впава треба да гаже владана Сноразуи* да без поморске спае нова в: жава је у опасаостк да пос ане база зг па јегде крз.љеваца којз она нвје у с.ташу »а стречи. А срећом иије потребно да се о& туђанаца гра јжи поиорска снта која лам гре1 6а. Ор.а се налази у Керачиниу ја у Арсеналу, а налази с.е гао газсга код Спорагума док се не решп грчко аитаае. Оаа Флота сма се прекагн нозој држави. Она је једигто јенство ! за одржање нашсг островско! јпоседа. Без н>е, иа не иожеио ; пр»ћи кобалазација а пошвљла, јВсјске у Мсћедонпју, јер с»*ј у јогасносга да јевцог лепог јкад се сккне блокадв, дожпввво прав/ најезду краљеЕаца, која се валазе само на неке хесетине мкља удаљеии од острва док смо *в на одстојању ов чвтавкх стотина наља. (Број Ф). Пој Ау;

Ђ. Ааз&рввић Са српсног Фронта — Ии м*јих белшакси Коморџнје ј из привватввца. Наши пешвчкк По путевима, стааама, дубокам стројеви. пешачке, нвтраллске в јаругава, као грдна црпа вмиуу-, арти.т,ервс»е кочоне гоие непр* рина, вијугајући ао бокожима пла-! јатеља. Све је у покрету Не нинским, аузећи на више ивв гу-1 првјатељ је у бегсгву. Треба и бећи се у дубоке јаруге, као скорнститв пооед/ г. одбзцитв

ноћпе авези, проиичу к мимоилазе дугачке колоне рокирајућн! трупа, брђана, кеморе... Чује се вака аргиљераца пра извл*чеп>у топовв. Ноћ ја агодна ва покре те, рокгде, копање ровова, мегвање положаја... Човек од чо века крију се, заклањвју мраком увлаче у зеаљу и кроз земљу, да се приблкже, те да 6и се лакше и брже убијалв -. Коморџија, на ввицж стазе ији пута, прсврнуо Самар. Мгзга ку пала, товар по зсмљн и камењу. Мучв се, псује све на свету. При зива Бога и ђавола ји га осло-

непријатеља што даље — иедатв му да се утврди... Ала војска је и уморза — гладш... Коцорџвје, са натоваренам маагака: Канте са чорбои. Но сноца хрвне за команданте, комзндира разних штабова. такође су у покрету. Сви онв треба да нађу св је једкнв>ге. . Непрвјатељ онсгупа влв љихов далекометш; топ туче путеве и првлазе — спрочава покрете резервв, са које он месли да се креће у гонеше. Трвжећв рвзерве, онн туку коморџвју, куваре који хитају за својлм јед>!Нв«ама

боде мука и патњи јерљуди.за- да им донесу хране. Зато је и

узета својвм тешкоћама, тере н ма, пролазе, тешко дишући од умора, поред њега Нвко не о креће главу па шегове муке. Цео дан борба. Непријатељ избачеп пз ровова — одбачеа п

прозвана далекометаа ертлљерија <коморџијскг! топови*.... Ово Ш-То сам навео тек је је* дан незнатан део, прикупљен па брзу руку, самосаједпог прзвца којлм сам ја ашао О коморцв