Велика Србија

С9ЛЈН, СРМДА 11. ЈАНУАРА 1917 1’0Д.

БР. 274.

ГОД. II.

ИРКТПЛАТА И8ИОСИ : Мвоечно 3 фрмт», т'.омссвчко 9 ^аппха, гоцжшње 3(» франа*» ЦКНА ОГЛАСИЦА Ситвл оглисн 0.20 фриа. од петитиог род«, ке&а огјвс* о-' оогодби. ТТг>в*а се :>■ .пже »рк-ч к жошн. оврима н дхпложатским »цгтј-пи« лгпижа. ли'т 08ЛАЗН свАјр !.[ан П' >'»ди? Поцгту олвти Пре*о Крил, Срп. Геигр>.>. Коивтса?) у СолуНЈ рукохшси св т врака ју Отал г.:»кд 1 ;е Холс*Г>о ј .-. жв .н Гр. 33 К*1опЈ1)оа Поједин* бројевн ое жсгј довити у Солуву »ол »ге»«тји ,Дру агтва грчки ита*пе» лица 1>\лгаром»о» 5 р. 5 , б жчу гллвии аоште.

БРОЈ 10 сант.

СА ЗБОРА У АМЕРИЦИ.

Југословени у Америци, окупљени у Питсбургу на другом збору, послали су били са збора ова цва гелеграма : Његовом Величанетву Краљу Петру I. Хрвати, Срби и Словенци, окупљени на Другом Југословенском Збору у Питсбургу, дана 29. и 30. новембра, клањајући се пред мучеништвом ослободилачке Србије. са ганућем и поносом поздрављају Краља јунака и мученика, са живом вером да је близу час када -Ме 1’а сваколик ослобођени народ од Перистера до Триглава, од Тимока до Јадрана поздравити као светитеља и оца свих Срба, Хрвата и Словенаца. Дон Нико Гршковић, прекседнак Збора. Н>. В. Краљевићу Александру Југословени, представници хрватских, српских и словенских организација и колонија Севе])не и Јужне Америке, окупљени на Другом Збору у Питсбургу, дана 29. и 30. новембра, одушевљењем поздрављаЈу дивног Краљевића свога народа, неустрашивог јунака, врховног команданта несавладљиве војске, носиоца идеје слободе и уједињења свих Срба, Хрвата и Словенаца, те занесени ве-ћ заночетим ослоба-ђавањем Домовине заклињу ее допринети за Слободу и Јединство све као један и један као еви. Дон Нико Гршковић, председивк. Збора.

ВЕЛИКИ ЦИЉЕВИ VI. ЗАХВАЛНОСТ И ДУЖНОСТ

Одговор Сила из Споразума на ноту председника Сједињених Америчких Држава представља, , уопште узети, акт правде и човечности. Као одјек потребе стварног и солидног мира, реда и поретка у овом свету разноликих и често супротних интереса, он се јавља у виду весника слободе и права за све народе у Европи. За нас Србе, он, сем тога, има зна431 пресуде са признањем наших добрих и племенигих дела и осудом непријатељске демонске насртљивосги, злочинставаииздаје. Он нам, најзад, звони као глас Праведника уочи Страшнога Суда. Наше моћнс и племените заш,титнице, Силе из Споразума, објављујући циљеве рата, као »оно што се пре евега намеће«, иставиле су на првом месту питања из области Србијиних интереса и интереса целокупног нашег народа. Оне су све то обухватиле, како смо већ видели, у ове четири тачке :

1) . Ваепостављање Србије; 2) . ПлаКање Србији, од стране непријатеља,оштетс за почињене штете; 3) . ОбезбеКсње Србијиних граница од сваке инвазије ; 4) . Ослоботђење СрбаХрвата - Словенаца, трију племена Једног истог народа, и наше народно уједињење. Ове четири тачке могле би се свести само на једно: Силе из Споразума, заштитнице права и слободе у Квропи, хоће да створе, под сваку цену, Велику Србију, или, друкчије речено, велику Отацбину уједињених Срба-Хрвата-Словенаца, да јој обезбеде границе и приморају непријатеље на плаКање накнаде за све штете почињене Србији у току овога рата. За остварење ових захтева Силе из Споразума залажу не само целокупне своје снаге, него и своје егзистенције. * Често су шефови влада и други фактори наших заштитница давали

изјаве у смислу заштитс свију наших интереса. Они су, не једно.м, истицали. да су иаши интерееи идентични њиховима. А у данима најве-ће Србијине несреће, кад еу њена верност, пожртвоинбст и часност издржале страховиту пробу незапамћеног искушсња, они су, у свима указаним п р ил и ка ма, ма н и фесто ва ли својз г солидарност и пружили евоју издашну помо'ћ. Није било дана, могло би се чак казати да није било ни момента, кад нам они, и скојом моралном и материјалном помођи, па шта више и приносом у племенитој крви својих храбрих еинова. нису давали и обе•ћања и гарантије, да 'ће се остварити наши народни идеали и накнадити претрпљенс штете. Али је све то до сада било увијено, и по форми и по оделитом јављању, у вео најлепших појединачних жеља и обсћања; а сада се јавља у низу безусловних захтева свију Сила из Спораз}’ма и њихових савезница. Први пут сада Силе из Споразума излазе пред свет да колективно, у једном службеном акту, свечано изложе циљеве рата и на уочљивом месту иставе заштиту српских интереса и остварење српских народних идеала. Службена и колективна форма признања иаших интереса и давања обавеза у захтевима за њихову заштиту и за остварење нашсг националног програма, од стране наших племенитих заштитница, има за нас нарочитог значаја и по томе, што носи карактер једног ме-ђународног уговора. А Силе из Споразума примиле су наметнути им рат и зато, да би обезбедиле обавезну снагу и поштовање свима ј^говорима и конвенцијама. Као такве, оне су, упућујући свој одговор прсдседнику Сједињених Америчких Држава, свесно примиле у дужност све обавезе свога промишљеног и великог корака, Никада још српеко питање и питање ослобођења и уједињења трију племена нашег народа није имало одређенији и јаснији карактер, но што га је добило у својевољ-

ном примању обавеза од сгранс наших заштитница за његово коначно и потпуно решењс и уређење. У том њиховом акту, у том тако рсћи с ве ча н о м међународ н о м уговору, видимо признањс наших огромних напора, наших многобројних жртава, наших патп.и и страдап>а, наше коректностииверности; видимо награду наших подвига и успеха, нашегпоштења и доследности, наше славе и несреће; видимо остварење наших жеља и нада, наших тсжња и идеала; видимо, најпослс, да смо се иашли у једном великом, честитом и човечанском друштву, и да смо до сада ишли. додуше трновитим, али и поузданим друмом велике и елавнс будућности. Досадашње наше огромне жртве, наше патње и наше неереће нашле су признања, а из тог признања појављују се сада и плодпви, лепи, велики и дугоочекивани. Све досадашње жртве, све несреће, муке н патње почињу добијати ореол светости. А идуђе, неизбежпе и потребне жртве биђе принесене на жртвеник будућности с још више поноса и славе, са стварним убеђењем, да ђе, одиста, бмти признате и корисне. Наши потомци, директни и далеки, будуђа српска поколења, дивиђе се нама. прецима својим; они ће нас благосивљати, што нисмо жалили жртве, да би њима обезбедили срећу и благостање; они ће се клањати сенима иуспоменама највећих хероја свију народа и свију времена. Пред подвизима и херојским делима данашњих нараштаја помрачиће у будућности чак и бесмртни подвизи Обилиђа и Југовиђа. А племенитост наших мо1>них заштитница, Сила из Споразума, разбуктаће у нама не само најлепшу захвалност. него и свест о дужности нашој у послу довршења најве'ћег и најславнијег дела светске историје. Она ђе се, шта^више, преносити с колена на колено, да и будућа наша поколења васпитају своју дз т шу у благодатима и признању за незаборавна доброчин-

ства. Велики циљеви садап ње борбе на прагу с\ т остварења. Скинимо каш и. уочи свог васкрсења, одајмо хвалу и признање живима и част и славу светим жртвама.

Мишљење америчке штампе

Њујорк, 11. јан Годешаа порука Сједпаенвх Држава сагржи све године јекан речит апел у корист мвра и гефвнише азразом велвког надахнућа, шта треба да 5уде гбЈдућа мир. Свз су лвстови суна комевтара о поруца председника и јев нодушно се слажу у признавању теегове високе фвлософске врек ноств, али констатују, да кеиа 11 вкакву практичну важност. Француска штампа о њој Париз, 11. јак. Фравцуска штампа такође коментараше првјатељску поруку председнвка Ввлсона. Пна једнодушно одаје почаст племенитости његовог надахнућа, али тражв од председника да не изгубг нз веда, да апстрактне шпекулације о успостављаљу мирз, ако н аиспврншу у Фрапцуској всту симпатију као и у Сједин.енам Државама, могу улити незнатко убе1)ен.е, јер Франиуска вна шта значв вмати силну сусетку, ко а сматра уговоре као <парчад хартије> и за коју је рат једна на ционална индустрија. ‘Птв Паризијен>: Нвједна кон цепцвја председника Ввлсона не би могда да вређа, |ер су оне а наше. Извесно, идеал прсдседнг • ка је и наш, »ли једино средстзо да се успостави мир, састоји у томе, да се нобеде онн који су порушвли мвр, »Фигаро* вели: ‘Пацифиствчки услови никад не могу да се ос тваре, јер је то иемогућна ствар за Немачку, која ие својим прождрљивам инстиактама стално битп у опозицији племенитнм аснирзцијама председника Вилсона.

НЕМАЧКО ПРИЗНАЊЕ Зашто Немачка тражи мир Берн, 11. јануар Фрвдрвх Мајнеке, професор на универзитету у Фрибургу, чуве нн немачки историчар, публиковао је у „Франкфуртер Цајтунгу“ једну од најзначајаијих студаја о рату што је до сада нзашла у немачким листовима. Пошто је описао борбе код • Вердена и на Сома, професор Мајнеке закључује овако: да