Велика Србија

БР. 275.

С0Л.7Н, ЧЕТВРТАК 12. ЈАНУАРА 1917 ГОД.

ГОД. 11

ПРКТПЛАТА 113 "ОСИ Мвеспао 3 Ар*«к», ГЈ<а»есбчво 9 ■/, год»т»* 30 фревплг« ЦКНА ОГДАСИМА Овтвж ог.1мв 0.20 фрав. од потагаог рзд«, жаЖ* огдаоа во вогодбв. Иовац се полвжежрж зв м кс«сврамд х вхвловатоквм »астдкккмсглиа ДИСТ ИЗЛАЗИ СВАЈПГДАЈ! ПО ЈК>днл Оошг« слатв хреко Крал. Орп. Геаерал КоввЈИге 5 Соаувд. (-'ТКОГШСИ си нк вгаћај/ Отаж седмцаје Колошбо удх»« бр. 33 Ва1оо2^а» Ооједавж бројевв се мсгу добаги ј Солур.у вод игвц»јв „Др.ТИТЕа трчже ита»пе» ,лла» Булгароитсе бр. б. блвау гл*»ач 0 'јик.

ВРОЈ 10 сант,

Н 0 В 0 Д 0 М НОВЕ ГОДИНЕ Његово Краљевско Височанство Наследник Престола Александар примио је од гра-ђана слободног града Битоља, поводом Нове Године, телеграфску честитку, на коју је одговорио овим теле) рамом: Својим верним графанима града Битоља захваљу|ем од свег срца на честитци о Иовој Години. Битољ нам је од данас свима дражији што се за његовоослобофење лила и по треЕи пут толика јуначка Српска Крв и што је ваше огњиште прво обасјано сунцем ослобофења које Ее Божјом помоЕи у овој години озарити својим топлим зрацима цело уједињено Српство и Југословенство. Александар. 1 1еститка графана града Битол»а гласи: Његовом Краљевском Височанству Наследнику Престола Александру Солун. Графани Града Битоља, за чију је слободу наша храбра војска морала и по треЕи пут да пролије своју свету крв, ради поновног ослобофења од варварских непријатеља иовогдела наше миле Отаџбине, у понизности подносе Вашем Краљевском Висечанству најискренија честитања о наступајућој 1917.ГОДИНИ, молеЕи Свевишњега,да Његовом Величанству Краљу Петру I.. нашем узвишеном Господару, Вашем Краљевском Височанству и целокупној нашој јуначкој војсци, подари нове снаге и моЕи, да припомоЕ наших моћних и племенитих Савезника што скорије ослободе од варварских непријатеља нашу милу поробљену Огаџоину, и да целокупном Српском роду гране сунце слободе у Великој и МоЕној Србији. Да живи Његово Величанство Краљ Петар 1. Да живн Његово Краљевско Височанство наш мили ослободилац Наследник Престола Александар! Да живи наша храбра во^ска! Да живи српски народ! Рнста Цветковић, Сотир СекулиЕ, Тодор Хаџи-ИлиЕ, Андрија Деди. Ванча Д. ЧервенковиЕ, Алкивијади А. Цеваирџијеви-ћ, Мемедсфендија Муфтија, Ирфин Ефенди, Мушон Теста, Исак Арути, Кутијел Ергас, Лазар Чомић, Михаило БелиЕ, Ванчо СпировиЕ, Коста Хрони, Јован Костић, Петар БојаџиЕ, Аврам ПетровиЕ, Дијаманди Н. Капилијади, Панта Фнлипови-ћ, Тефик Неби, Јефтим Каринти, Јанко Данабаш, ЈаниЕије Даленга. Коста Јанкулови-ћ, Петар СтавриЕ, Коста ТашковиЕ. Јосиф СрбиновиЕ, Димко Петровић. СУДБОНОСНИ ЧАС МАШ Због концентрације знатних немачких снага на својој враници

Швајцарека се решила на мобилизацију својих трупа, ради заштиге и евентуалне одбране своје независности. Још једна мала држава слути да јој грози опасност од Немачке, упркос свим уверавањима званичних немачких фактора. Пошто су се једном за све векове и пред целом историјом људском демаскирали својом срамном изјавом да су међународни уговори, потписани од стране немачких царева, само »парчета хартије«, нема

тога ко ои њиховим и најзваничнијим изјавама хтео више веровати. Побеснела тевтонска звер, немоЕна да својим главним противницима зада удар какав би хтела, наставља да се баца на мале своје суседе, да на њима искали своје беснило немоЕи, своје лудило величине, евоје инстинкте 'рушења. И опет се једна мала држава, забринута за своју егзистенцију, спрема на очајни дуел Давида са Голијатом, који се у овом крвавом и одврат-

ном и срамном рату веЕ толико пута понавља. Крајњи је час да се запитамо: за што мали народи, један по један чекају, да дофс на свакога од њих ред, да се понесе са чудовиштем у неравној борби? Нијс ли близу памети било, да су и мали народи, по примсру велики.ч, могли и требали да удруже своје мале снаге у једну целину, која би од њих створила била несравњено јачи фактор, него што су овако сви мали укупно, а остављени сваки себи? Зашто мали народи тако равнодушно чекају и иосматраЈу падање једног за другим од својих малих другова у овај страховити вртлог људских страсти? Не осеЕаЈу ли они да и њих слична судба чека и да то зависи, можда, само од ћуди нског манијака ? Мали су народи равнодушно и са хипокритским саучепгће.ч гледали и трпели, када је херој ска, мала Србија после надчовечанских напора пала као жртва своје верс и борбе за победу права и слободе малих народа; она Србија, коЈој су велики народи Запада, после њене пропасти, сетили се да одаду признање и захвалност, што их је кроз читаве векове штитила од наЈезде Азијата и дала им могуђности, својим страдањем, да се развију у култури и величини. Мали народи су с ћутањем отрпели дивљачко рушсње Белгије и трпе сада нечувене патње тога дивног и вредног народа. који је својим трудом учинио тако много за општу културу маЈке Европе. Мали су народи равнодушно гледали и гледају силовито кршење Румуније, коју је страдање њене деце нагнало да подигне оружје против вечитог угњетача. И сада, када се угрожена Швајцарска спрема на исти огпор, отпор очајања —■ други мали народи још 'ћуте. ХоЕе ли тако до краја -ћутати и чекати, да редом сви до последњег до-ђу као жртве под нож џелату? ХоЕе ли чекати да на својој кожи осете триумф оних који су отпочели овај рат са одрицањем права малих народа на егзистенци-

ју, и који сведосадчине да то право униште? Триумф Немачке, или боље рећи триумф Прусије, која је најпре заробила Немачку, па редом друге, Аустрију, Турску, Бугарску. Јср ови су још горе робље њено, него нороди часно побеђени. Погледајте Аустрију. Сама створена од читаве групе малих, разних народа; историјом, природом и биЕем својим упућена да буде протектор, најмоЕнији бранилац, покровитељ и привлачни центар малих народа — она се задово.тила да се сроза до једне жалосне вазалке своје недавнашње супарнице. За Турску и Бугарску није ни чудо. Од зла и насиља а ради зла и насиља постала. Турска се само са злом и могла удружити. Бугарска? Дошав на Балканско Полуострво, где су спре чили и уништили ства рање једне јаке, хомогене Словенске државс, која би била природиа наследница Византије и њене култ} т ре, Бугари су својом појавом унели семе раздора ме-ђу Балканске народе, ослабили све и омогућили најезду Азнјата, Турака у Европу; и сада се, ваљда по неком тајиом нагону свог историјског фатума, труде да заштите излазак, Авијата из Европе. Без славе у свој прошлости, без потвр-ђених способности за културу будућности, они су у својој садашњости примили на себе најсрамнији жиг издајства и незахвалности, који је икад V историји један народ узео на себе, да би са тим жигом ушли у ред »великих!« Хоће ли мали да чекају све удаљенији триумф ових самозваних великих културних сила? Удружени мали, у једном момснту када су браниоци права почели били задаватн тсшке, смртоносне ударце Тевтонској звери, учинили би били, да ввер подлегне, да се насиљс једном за свагда З'гуши. Сада је друш такав моменат. Гладна Је звер, и са свом еилом својом не може себи хране да нађе. Када би јој сви мали суседи затворили своја врата и дали своје ударце. цркла би брзо знер. Хо-ђс ли мали до краја

чекати, да их побеснела и, још уз то, изгладнела звер једно! пг> једног ждере? -в

ДРЖАЊЕ ГРЧКЕ Гледиште крвл>а Конотантина Агвва, 12. а*;. Према иавештајима иг Старе Грчке осећа се велико рггеражеае аротев краља Константина у Ларвсв, Трикалв ц Патрасу као и пове 11 а;!,е вевпзелас; вчкој покрета. Било је сзађа и бурвил догађаја. Према истим инфориа ци1ака у Атвнв преовлађује иг® л>еи.е, ла краљ Константив упо треОљава сиа средства г« вобије у времену, како би вошао 50 ка кириица и угља Краљ !ае желом извршв а ^ах теве воте аа се не би излоалш опасноств резервишући се аа напздне Споргаум у зговном «о менту. Ово мишдеие проЕавдазк ан факта, што је Немачка упослеаае вреие »ала краљу Константг иу 13 нвлнона магака Равговарајућв се са неколико оф-вцвра, пзкеђу којих и са пу коанпкои Куревелесом, краљ је взјавао да је он охговоран само прес Ботон. Затии је тогао еа је предузео све мере за угушв ваше сваког отпора. Грчкк је интерес — гавршио је он — *а се Грчка стави на страну Пентрал нвх Свлз

Коментари америчке к енглеске шталше Коментари америчке штаиае којн су стпгли у Лоидов јасно показују да су Њујорлзкв лвстова толико критаковалн Вил сонов говор колико и енглескв сен звсгова које олаћа граф Бернсдорф. немачхи амоасатор у Сједвљенвм Држвзам*. »Њујоршка Трвбуна« пише »Изјаве предсевшакове несу ва раз земље. Марно одбвЈање председкаково да успоставв иоралву разлвку игмеђу аарвћенвх стра на ннје се допало већвни Амервчана. < »Њујорк Сун« ппше: .Дучерашљи доггђај остаће у историјв као један од Еајчудноватијах Председнвк, која за четвра го дине једне недовољне адквнв страцоЈе, није усаео да оснгура мир у Мексвци, има претензпје да целок свету азнесе своје услове на основу којах би се мар у Европа могао закључвта и начин на који би се он могао одрнсавати. 1 * »ЊујоркХеролд« пншг; *Г1редседнек полаже као на нешто бат