Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 288.

срезрењем говорсо о новвм мерама немач^е блокаде. Он је рекао: >Немцз су понудили Велвкој Републгци милост, да недел. но једном пошље у Енглеску по један пароброд са путницвма Никад није бало веће бестидности. Али ми ћемо је сломити. Внтно је, да Савеаница униште илузвје пруске војне снаге. Кад се једном уништи престижпрус ког идола, Немачка се неће више подвћв«. „Истина је, да је брвтански народ учинво велике ствари, али може учинити још ввше. Ми не треба да се задовољимо употре бом свнх способнах људи од 18 до 4о Јодине. Ми сеи морвмо у чествовгта у жртвама. Нема ни једне зараћене земље у Еврспа, чвји је народ маае препатио и пати од британског- Ми мсрамо дати до знааа онима ва фронту да гма војске у позадини. >Ндша земла баће нова аемаа после рата. Неае батн депшвх стЕари, нсго кад се ове ха љаде бораца врате еа бојаих пола. Нова Велнка Бргланаја зависвће од тога, шта буду у чвнили нилаони грађапа поза двне. Мн сејено садаааше жито *а ззку. Пожљећеио га, квд буде дошда сезона, скмо да бу демо увек одлучнп и непоколебљиви«. ција протвв угњетача права и.блпжава када ће се, пошто дик

правде. Безбројна самопожртвовава којн су Савезницв поднели за општу ствар коју бране и крв коју су они прссули натура потребу да се продужи борба до крајље побгде. Час се при

тирамо наше услове мира непријатељу, успоставити мир, који ће овај пут бити трајан и који ћемо бранити против сваког атентата. СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Франдуски коминннв Паркз, 25. јанНа десној обали Мезе, два ке мачка покушаја напада, један всточно од Лувмона, други код Епвржа пропала су под дејствоп ватре француске артиљсрије. У Лорену после бомбардовања напали су Немци француски ров

Када је лађа била заустављена од сумарена она је кмала аме рвчке заставе скоро са свију страну. Између посаде од 39 људи било је 25 Американаца којима је одобрено време од јсдног часа да се искрцају Командант сумарена известио је кааетана лађе да има наредбу ,да потопи сваку лађу која иде за Екглеску. Једна енглеска лађа сааслз је аиервчку посагу. Вест ј ј'е о торпвљирању брзо стггла у

>на су два наша аероплапа а 2 неиачка пала су ј'чко оштећенв. Месопстамвја. — После ва тпвх успелах јуршла неприја-( Сјгдањсне д ржаве гдс је про .

тељ јв евапувсао јужну сбалу Твгра и п итоке Хеја, коју омо заузедЕ. Зазаано ол Хеја непрвјктељ је сванунсао своје ро вово до нсмачке лвније зааг.дно од.. Непријатељ је много страдао у носдедњам борбаиа. Из-

у правцу Парсија сев. ист. од шуме. Једно не.чачко оделсње, ј бројапо је 600 лешевг које беше продрло до прве фран-' цуске линије одбвјено је одмах ј I француским протвввападом У пределу Ансервалера, Фран-

Италијански коминике Рим, 25. Ј'ануара. НепраЈ'атељски одреди кори

зстације

Пријем чланова конФеренције Лондон, 24. Ј'ануара Један телеграм из Петрограда јавља да је Дума припремила свечано примање 22. јануара члановвма сазезничке ковференциЈ'е. Г. Рођанско, председник Думе, примио је представнпке у вме руског народа кој’и много цени војни хероизам свој'их Савезнака. Самопожртвоваља, верност за за једничку ствзр као и незаборављен пријем која је учињен члановниа руске Думе у пролеће 1916 у ФранцускоЈ*, Евглеској и Италија сачињавају најбољи доказ сталног развитка сампатиЈ'а и другврства између варода ко ј'и су у будуће чврсто везана. «Ја сам срећан, — казао је председник — што могу изветв опште осећање руског народа, осећа&е које ожввљава Савезннке кој'и се боре за слободу ца

узро<овала неописан гњев.

после артиљериЈ'ске припремс, франпуске извиднице продрле су на 3 разне тгчке у немачке положаЈе. Пошто су обориле утврђења пемачка и уннштиле заклоне, француске трупе су се вра тиле не претрпевши никаквих губитака. Ноћ је прошла на миру ва осталом фронту-

цузи су заробвли једну немачку стсћи се помрчином и мзглом взпатролу. У Алзасу, у пределу *Р ШИЛВ су више напада на наше Аспаха, сев. ист. од Алткирхо истакнуте положаје код реке Пјанале у долини Травззвона, код Паласве и у близини Собера. Непријатељ ј'с свуда одбијен пре ; трпевти велике губитке. Заробље но је вдше војника.

АМЕРИКА ЗА РАТ Огромно одушевљење у Сједиљеним Дрнгавама

Лондсн, 25. јануара Велики митинзи против Немачке орггнизовани су свува по Сједињеним Државама. У Њујорку, преко 50 000 раднпка прирсдили су везачанствен матинг и упутилк су поруку светскоЈ' штамап, позивајући је, да заједно с н.ом отпочие б.рбу у циљу спречавања новнх немачких злочинг. Радница су за тгм дефиловали пред амбасадама Споразума, чннећи бурне овације. Слична мангфгстааиЈ'а бада је у ВашангтОну. Маса света акла{мовала је Вилсона, када је хтео

Руглунека комик^ке Јаш, 2б. јануара Непрвјатељ је бомбардовао га-1 :извћи из Беле КуКе. Вилсон је ше положаЈе у доливи Сушпцеј 3 3 V ■ , !био прннуђен да са балкона одркод Карлести-а и на лсвој обали / . 1

Парвз, 25. јан. (доцније) ј Дунава. Непријатељска је артиУ току јучерашњег дана жгва ' ле Р и > бомбардовала санитетски артиљеријска борба у Белгија у [ зоа К °Ј И Ј е ишао ка стани « а Со Р правпу канала Пашендола, па ! бести Наша Ј е »Р™л,еријз живо десној обали Мезе, на сектору I одгова Р ала ’ На Серету наша је између Лувемона и Шамбрета а Р' гвље Р и Ј а т У кла неприЈатељсде кго и у Лорену. У Епаржу фр.н .. п0Л0Жа Ј е - На оста ™ и ФР 0ИТ У л 'обична пушч>.на а зртиљерајска цуске су батервЈе извршале ус > Ј г г Ј пешно деструктивно гађање на ј ват Р а ' Патопљви сумарвн I Лондон, 25. Ј'ануара. Јзвљчј'у званично да је помоћна брвтанска крстарица -Еринг» унаштила и потопила неиачки сумарен «ХЈ 45«. Торпвдовање »ЛЈсатакијв« Њу-Јорк, 25. јанукра Последње ивформвциЈ'е о торпи-

жа говор, којн Је завршио речими; »Ми преживљујемо тренутке кризе. Влада ће учвнити све за опште добро. Ми нећемо никад допустити повреду наших интереса. Будвте само стрпљивв и мирна. 1 Речи Ввлсонове пропраћене су бурним пљескањем. | 'Свет се развшао пгваЈ'ући химае Савезнвка.

љена листовима у недељу у подне, Целота дана по булеварима, кафанама, позориштима свет Ј'е коментарисао прекид односа. Сваки је у томе видео срећан предзнак за скорашње борбе». «Са разних страна из унутрашњости Ј’ављаЈ'у за одушевљене манифестациЈ'е. У Тулону Ј'е у позорвшту режнсер за време представе по подне објавио пре> кид односа. Сви присутнв, међу којзма су били и војница ешле ски, српски и руски, бурно су аклгмовали и отпевали Марсељезу. У Марсељу, чвм се сазнало, истгкнуте су амервчке заставе. ♦Тан“ пише: »Изгледг, да је одлука Сједивених Држава, до нета, гре нотапања иједне аме ричке лађе. Остали неутраЈшв довеће своЈе одлуке, Ј'ер не могу Бише сумњати у вемачке мстоде.* Т. Пишон у „Пти Журналу» цотиче, да неутрални морвју објаввта своју моралну солгдарносг са Вилсоном. • Фигаро» паше у истом смвслу и вели: „Неутралаи не б« нвшта вигпе ризиковали учешћед * 1 у борби, него одсуством од ње.

Забринутост и страх у Немачкој

немачке органазацдје.

кшглоеки ксмпшЈхе Лондон 25. јзн. На фронту Соме нвше еу тру пе нзпредовале у облаотп Гранкура гге су заузеде с;;оро 1000 јарди нвпркјатељоках ролоза. Непркјатељ се нвје одупврао. У операпвјама всточно од Бо-! кура заробљено је 46 војника к ■ љирању америчке лађе «Лусато 2 офнцврн. Наша је артадерија наје» јазљају да је потопљена уопешно бомб&рдовала разне^ед јгдаог кемачког сумарена кодј острва Шили мало времена пре

ВИЛСОНОВА ОДЛУКА — Одјек у Француској штампи —

тач^е неприЈатељсках положаја Велдка је штета кснотатовдна У то*у ваздушнах борба оборе

псјаве председника Билсона пред конгресои.

Париз, 25. јануара Штаипа сматра прекад америчко-немачккх односа као страшзн моралан пораз за централке државе, као увод у њахов војнвчка и економски слом.

Телеграма нраспели аз разнах , неутралних земаља јављају да ће Немачка унети извесне ароме ( не у блокгди Сила Саоразума. , Немачки безжична телеграмв објашњују, да се ове промене тичу холандсхих лађа, кој‘с пло- ■ ве у Атлантском Океануилијуж но од Фарс Исленда. Један гелеграм аз Амстердама додаје, да је Немачка предузела ову меру под утвцајем ер.ергичвог в држања холндског посланикауР Берлвну. е Јављају с друге стране взБер-« лина швајцарсквм листовлма, да| ће бити учнњенв н други изузе-1 ци и да су већ у току немачкв 5 преговори са заивтересовани в владгма. Хаг, 25. јануара с Према обавештењима из Бер ^ лина, тамо је прекид односа и ■ Америком начинио запреаашћење; у званичним немачким круговвма. I Вест ј'е дошла сувише неочеки Е

»Пти ПаризЈен" опксује одј>к те вести у Паризу Овако: ,«Од ! вано, јер се није веровало, да ће Е | се Внлсон моћн одлучзти иа тај^ објав > корак. Лмстова објављују врло_

лука председнака Валсона иза звала је огромну радост,

часа. Али комесар никако да заспи. НаЈ'зад подиже главу, па чула уши и сслушну. Хтео је

га, морали би га водити, јср би требало да му се суди. Модерно друштво лечи разбојнвка, да га

пружа руку и лагаво, сасвим навлаш, спусти Ј’е на попа. — Попе! — шаву тада са ве-

ло као на Илинскои вашару у: његовоЈ' паланци. Осећао је само толико, да га је чуло слуха из дало, друго није ништа осећао. Срце му је било немирно, чанило му се да се претворгло у врапца, па скакуће ч»с тамо, час овамо. Па впак спусти поново главу ва свежањ свота веша. Тада и у његовој' глави почеше да се гоне најстрашниЈ'е мислв. Чинило му се да му је глава пуна досадних зуктара, које су већ почеле да му слећу и да га сишу. Ако потраје до зоре, гла ■а ће му остати празна, пуков ски комесар остаће без мозга,

нема нвчвна да се прибави спас Ј од сигурне смрти ! ?.. Побећи ненријатељу. .. не, не, то ба тек било издајство! Зар онај с пу шком, гладан и жедан, без паре и данара, пређе преко толиких лешина, па опет, с помоћу Божјом, хоће да уђе у лађу; а он, газда човек, и то велики газда, отац одрасле деце, красне и па метне, школоваве и талентоване, □а ва бежи ! ?.. То никако ! Мисли су јуриле једна за дру

„„ .™гпви восле убкЈе!... Па како онда да.ликим нагласком — Попе!.. да дозна, да ли су му другови ј јј „„ пишта- се избегне тај проклсти пут, зар / Поп се промешкољи као човек поспалп. У ушима му јс »»“»“ ј 1 . која своди очи— Шта ћеш? — запит« поа лено. — Је лв, молим те, ти нешто поче да причаш о ајкулама? А!?. — Јест.. Појешће нас каочо коладу! — Ех, појешће нас! А што баш да нас поједу!? — Зато што смо гладнв! умеша се поштар што му кисну ноге. — Ћути тв! — љутну се комесар на поштара па се поново обрати попу. — Ама аар ти, попе, одиста мислиш да ћемо проћи тако жалосно!? Комесар осети како му онај

гом као муња за муњом!.. До ■Р’.га и тај проклети поп, до врага и он и његово недовршено бенетање! Кад је »ећ почео да

рачуни ће отићи до ђавола, и ( прнча, што бар не доврши.?

ко зиа штж још може бвти! Могу га и ватворити; но то ба баш добро било, бар га не би воШа нрек« мора .. Ади, до вра-

Зато комесар поново подиже главу н ослушну. Учини му се да је пон будан. Тада полако, као лонов када се маша адвђара,

— Сумарев! — понова он ти хо, али ужаснут, а очи му се раширкше, развукоте се као кишобран. — Сумарен!... А молим

I

у приправности појаси за спаса вање. — Збиља!? — То је истина.

те, реци ми, каква му ј'е та ње-< — А важе ли она и за ов(

гова силива, да пробија тако ве лике лађе? — Ја мислим, да он не може нашта фравцускпм лађама? А шта ти мислиш? — Збраше је као да никада I ије ни постоЈ’ала! — одговори поп, спреман да се окрене на другу страну. Ја сам видео како изгледа кад тоне лађа. — Како изгледа? — Видећеш! — одговори поп пакосПо. — А што баш ја да видим!? — наљути се комесар. — Ако ј'в ввдим, ввдећеш и ти! — Ја не кажем да нећу видети. — А Ј'е ли, молвм те, попе,

проклетн врабац у грудима хоће. има ли каквога спаса кад већ да нЈлети вапоље. Зато кетнујкође дотле, да ваља мрети? руку на ле»у страну.

I — Има. На лађама стоје увек

: што нису плввачи? — Наравно. ; Комесзру се лвце обли радош с ј ћу. Кижобран поче да се су*»'| ! ва, а врабац се умири сас!«!. Зуктаре ишчезоше из гла№р Тада се маши дуванске кутијв зави цигару. Онда запали, ® кутију нружи попу. — Хоћеш ли пушиги, поп« 1 — запита. — Не могу — одговори п 011 кроз зевање. — Дакле, ти велиш, попе> Ј 1 има наде и спаса? — Има. — Да нема тога, зар бисио Ш пошли овамо!? — добаци попШР што му кисну ноге. — Реци и ти што паметно обрадова се комесар поштарУ'

1