Велика Србија

БР. 293

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 30 ЈАНГАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ВСРБИЈА

ШРГШДАТА 23П0СИ : Мвоечао 8 фрми«, Г)а»есвчно 8 ^рааам, годнлље 36 фраиака ЦША 0ГДАСШ1А : Октве огааса 0.20 Араа. оч петвтаог реда, ке! с зг&г.уж ао аогодбн. Новац оа пс,диже дрлг л жпаоаарнма 8 дапдохатскнм •аступкипггалмв. Ј*СТ ИЗЛАЗИ С ВАЈСИ ДАН ПО ЈЈОДНВ Коату саатн пре*о Крал, Срп. Гавврад. Ховеуаак« Ј Солтну. е-УКОПИСИ ОВ НК ВРАЋАЈУ Стм оодокдаје Кодомбо удхца бр. 33 Ва1ошђпа

Поједмн* бројевн ее могу добнтк у Сод/ну код агевддје „Друптва грчне штанпе> удица Будгаромтоа бр. 5, бддгу гдаппс- соште.

БРОЈ 10 сант. || Уређује 0 Д Б 0 Р ■= ј ШИ 1 |Ч~ ~Т|Ј -ј ' ~~:ТТЈ~'~~ ~

БРОЈ

10 сант.

НЕМАЧКА КОТВА СПАСА — Вакшост немачке сумаренске блокаде —

Доведена у безизтазан полокаЈ ситуацијом на борбеним фронтовима и тешком економском кризом у земљи, немачка влада је прокламовала сумаренску блокаду, рдносно крајњу сумаренску акцију, објавивши своме народу, да је то последње, ефикасно средство, којим •ће се до’ћи до победе над многобројним противницима. Бетман Холвег је доста јасно нагласио у рајхстагу, да Је ова нова мера једина котва спаса за централне државе. ()вакво резоновање немачког канцелара потвр-ђује и поуздана верзија из немачког извора, да је прокламовање сумаренске блокаде извршено на наваљивање маршала Хинденбурга. »Гвоздени маршал«, очевидно разочаран у успешну акцшу на суву, тражио је крајње варварске мере на мору у нади, да -ће Савезници, застрашени њима, пристати да ступе у преговоре о миру. Сумаренски рат води Немачка од самог почетка европског крвопролића. У току две и по године дана ратовања, она је на томе пољу извела више дивљаштва и варварства, него иједан дивљачки народ старих векова. Хиљаде невиних људи, жена и деце без одбране нашли су смрт у морским таласима. Стотине бродова је потопљено без икакве претходне опомене. У томе броју, што немачко варварство доводи до врхунца, највећи је број неутралних пароброда. Међугим, ова сумаренска акциЈа није довела ни до каквих резултата. Сваки потопљени брод замењен је новим, а број потопљених транспората не чини ни два процената. Ова дивљачка акција, далеко од тога да донесе неке корисги немачкој војној ситуацији, окаљала је име Немачке вечитим срамом и подигла против ње цео културан свет. Објава сумаренске блокаде довела је огорчење и гнушање целога света до врхунца. Неутралне државе, све су без разли-

ке, осудиле најодлучније, нове немачке одлуке и предузеле мере за заштиту својих интереса. Истакло се питање, да ли ова немачка блокада може постићи каквих резултата. На то питање дат је довољно јасан и одлучан одговор. Министри Велике Британше, против које је блокада поглавито уперена, изјавили су са крајњим убе-ђењем, да од крајње немачке сумаренске акције не прети поморском саобраћају Савезника никаква већа опасноет него до сада. Ова нова немачка мера, наперена привидно против Савезника, могла би само јаче угрозити интересе неутралних држава. Британски адмиралитет предузео је потребне мере против нове сумаренске акције, а министар британске марине изјавио Је категорички, да постоји извесност, да ће се она у најскоријем времену з^спети да онемогући. Британски премијер г. Лојд Џорџ нагласио је, да успех те акције не може ни у ком случају бити већи у 1917. него у 1915. години, другим речима сумаренска блокада немачка не може донети оне резултате, које немачки народ и берлинска влада од ње очеК УЈУАли, она ће на против пожњети сасвим супротне резултате. Пред оволиким варварсгвом својих противника, Савезници приводе у дело своје крајње напоре. Док адмиралитети даноноћно раде, да осујсте акцију сумарена, дотле генералштаби сувоземних трупа довршују припреме за предузимање опште офанзиве на свима фронтовима, која ће војној снази Немачке ињених савезника задати капиталан ударац и довести до жељеног мира, који ће човечанству обезбсдити права и слободе. , Велика Србија“ прима огласе по у* мереној цени.

I Петрограду

МаниФестација у Москви Парвз, 30. јчнувра

| Јављају аз Москве, да је на једној манифестЕцији приређеној од тамошње општвне у част чланова Савезничке конференцнје, цредседник ошптине г. Челников држао сјајан говор, у коме је подсетво на незаборазам хероизам Србвје и Белгије. Он је одао часг папвма на Мараи, Сомв и Галвпољу, у Месопотамији, и као и бесмртноме Вердену. »М«, Руоаг, додао је он, поносамз се, што смо на овом ве лвком делу рзме уа раме са иа етнм храбрим Савевницима<. У своме одговору, г. Думерг, пошто је астакао »аблуду Не мг>чке, да може равдвојатм Савеанвве, рекао је: »Русија ће највад постпћв оотварење свог вековног ока, да нма слободно море на југу. То ће бита ап-олутнм усдов мврасопс!Шо 81 пе С|иа поп —, јер Турска мора Сити встерана из Европе, а Стаабод мора постати руоки Цариград.

1 серије усзеха. Ако нам је бидо немогуће, да их развајемо једини је разлог неповољност кзимат* ских прилвка, које су сарсча вале нашу артиљерију да довр ши своје дело. Једина мрачна тачка у војном болансу г91б годнне јесте румун ска кампања. При свем том, може се битн сигуран, да су недаће нзших румунских савезника само привремене. Уопште, Немци су поствгла успеха само на спо редвим тачкама, а на главним фронтовима, на којимг ће се о* диграти главна акција, наши иепрвјатељи показали су се немоћни, да учвне ма шта озбиљноГенерад је изјавго на свршетку: <Ја остзвљам Петроград у пу ном поуздаау да су сви Савез, наци падахвуги пстим принцнпи ма и дужностема и да сви сле дују једном и‘оаштем цвљу > Генерал Кастелно био је зздр жзн од Цара на интимгн дору чзк, коме су присуствовали само Царипа, Престолонаследник и велике кнегиње.

0ДГ0В0Р ГРЧКЕ Атинска влада резервише држање

Атвна, 30. јануара

Славни Француски генерал о сигуацији Парвз, 30 јавуара. Генерал Касгелно, шеф фран цуске војне делегацијена Сввез ввчкој конференцијв у Петро грвду. внтервјуисан од допвсни ка <Тана» учинио је следеће нзјаве: „Треба сзмо упоредати војну ситуацију Савезника у јануару 1916. г. са ситуацајом у јануару 1917. и мораће се признати, да су Околности, под кој»ма се на говештава скорашња пролећња камаања много повољније, него што су биле последње године. Сваки дан нас приближава в«ше остварењу наших цнљева. Наша крајаа победа мора сада доћи брзо»Годена 1816 била је у својој целости повољча по Савезнике. Нвјозблљнија епизода била је у току операцлја на Вераену. Не мца нису престајала П' нввљати, да од заузећа наше тврђаве за висв цео војни поествж. Невачке. Али, упркос неоцењчвим губвц« ма, које су претрпели, упркоС огромноме напсру, они нису успел" да достигну нашу славну тврђаву, од које им је зависио њихов војни прествж Њихово самољубље било је погођено, и утолико јаче, што се може битка сматрати за Верден као де фвнитгвно напуштена. .0 1 ер-ције на фронту Соме омогућиде су постмзаље знатне

У одговору на ноту г. Дроперса, америчког посланика у Атини, предатом у суботу г. Залокостас вели између осталога, да је Грчка већ доказала своје симпатије за напоре Америке, да се! осигура слобода мора. ј За тим додаје: „Грчка! није пропустила, да Немачкој обрати пажњу на озбиљне политичке последице, које могу произаћи из сумаренског рата. Али, у садашњим приликама Грчка не може заузети никакво одре-ђено држање или усвојити макакву акцију за заштигу народне пловидбе“.

Биланс британске акције

Лондон, 30. јав. Бснар Ло, еиглеоки м*ннстар фвнановја држао јв другу конфрренцају на којој је ввмеђу о огалога реваО: «На маћедонском фронту оатуаавја је »адовољавајућа. И цоред губитка њвхо вв земљв, ерпске о? трупв готове да аграју њигову улогу, када «ато дође момецат. У Ме оопотамаји Као и Е иату иматв смо врло важне Јеаехе Зауве ђе шоточне Афрвке 1 аврлено је. Непрвј-кТељ је де«ачвтавно шо теран кг оввју пдодалх краје

ва те колонвје. Све оу желевнвчке нруге у натим рукама, Енглеоке трупе оперишу у нотнуној хармснији са францусккм трупана, на западнон фронту. Ситузцвја је ка том фронту врло добра. Свв нападв, које смо у иоследње време вршига, уснелм су. Немцв еу покушазали да цоврате к*губљена терен адн су увек бвлз одбвјена, Усвојенв пркнциц од Немаца од почетка пеарвјатељства је, не само ца се боре протво непрајагељоках труца, него и да терори*ир* пеутралне држ&ве. Рат је у релгефу игнеш две пркроде: човечаноку нрзроду в немачву црвроду, Преквд двцломатоквх одниеа ивиеђу Немачк^ н Сједињенвх Држава показује прзвкчноот а племеннтост наете ствари, Универлчлно гнугаање—кдгао је он —окреће се цротмв нашвх непријатела. ГРЧКА ШТАМПА »Неа Алитија«; Народни покрет и Европа. Цевшн цраи мвнистар г, Ае* квит, мало цре своје оставке, и*ра*шо је сиеју жалост, жалоот сваког фклелвна в нарочдто оваког Грка, што је Грчка, тј. њен н доотојкн краљ, (»ли нвје ваљда он саи лвчно енабдевао оумарене и шнЕунирао Сазезнвке? Пргв), водво (или водила) полвт*ку оаеввм протввну њеним олазнвм предањнма, 'ксја обаојава онажна борба против тираввје и зечнтн рат у корвот слободе. У ФранцуокОЈ одтшевљење *н народну Борбу, верну слику грчке душе, доотвгдо је врхунац. Свакодневно пела штампа, од најозбжљнвјих до најпоцуларнвјдх гласЕла, у складкој једнодушнсстн тумачи откуцаје нлемените франпуеке душе у корист Грка, оних којн ое борв под ааставкма народнхх: предања, пародне дужности в вароднв душе. Врло тоаао но*ив потпиоан од најугледнкјих представнвка полатвке, књижевнооТи, уметнооте в науке, тражно је недавво вајвећу могућну пот« пору од стране Спорагума г. Венв8елооу и вствцао је капитахнв внтерес Савсзнвка а варочвто Ф, 1 анцуске дч ое »створи на Истоку држава грчка ослобо/увна сваког германеког утицаја и довољно јака да би могла постати елеменат рав нотеже и мира, као и чинилац цивилизације, напретка и развијања грчко-латинских идеја!! « (О >а знака чуђења су пвшчева. Прев,). Ето накав сдаван в велнвв