Велика Србија

БР. 294.

СОЛЈН, ЈТОРАК 31 ЈАКУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ПРетиЛАТА П320СИ : МмечЕо 8 фрчкт.а, гуомесвчио И ^р&лижа, содз;ињв 36 фрак.ж«

ЦЈаНА ОГЛАСИМА : СиТЖЈ ОГ. 1 ВСК 0.20 фран. ОД оетжтвог род:,, *еД» зма :* во погодби. Новад св оо^еже драктн и «ох« о»пш 8 I Јзлокатоквж »чсгуттввсгтвама. хест ИЗДАЗИ С ВАКИ^ ДАН П ■ ПОДН» З.јлјт* олата СреКо Крлл, Срп. Гввграт, Кочоуив^г. у <Јолу> », РУКОПИСИ СВ НЗ ВРАКАЈУ Јтав •■вг»*в*јс Кодомбо Јат* бр. 33 Зв)спЦо«

Поједвн* бројевд со могу добвтв ј Сод:тет *сх »ггш»'гје .Друитвд грчке нггаиос.' Ј2ва Зудгаровто* 5р. &. б.«*»у 'д»*ич аоште.

БРОЈ 10 сант.

Уре-ђује 0ДБ0Р

БРОЈ 10 сант.

НЕУТРАЛНИ ПРОТИВ НЕМАЧКЕ

АМЕРИЧКЕ ПРИПРЕМЕ Вашингтон, 31. јануара. Војна комисија сената изјаснила се у кооист закона, који уводи шест месеца војне нли марннске обуке за све грађане од 19 до 26 године. ОДГОВОР БРАЗИЛИЈЕ Вашингтон, 31. јануараГ. Лауро Мвлер. бразилијанскц мин. спол>. послова обазестио је пресседнвка Валсока, да ие орвзваје немач«у блокаду » да Немач^ој остаз:«а сву одговораост за њене иостугше протпв бразилвјанских соданика, робе м л- ђа ПЕРУ ПРОТЕСТВУЈЕ Параз, 31. јенуара. Потврђује се, да је перуанска влада иротествовала код не мач:е вла»е због тортеаовања трп перуанске лађе

ПЛЕМЕНИТА ДЕЛА — Савезници и остали пријатељи за нас

|веЕ су продужиле свој није раније довољно порад, и данас, можда више знавао племените синове но раније, истрајно дела- великог британског нају на пољу помагања бра- рода, он је горд, што их ће Срба. А њихова вели-'је, при првом векем пока Отаџбина, света Руси- ј знанству, могао са најја, ма да без везе с нама, веЕом благодарноигћу зачинила је и чини за нас;волети и њихова дела ду-

Наш положај у досадашњем току овога рата био је тежак, врло тежак, скоро неиздржљив. Али смо га ипак издржали. Одупирали смо се са задивљавајућим самоодрицањем и пожртвовањем свима незгодама, невољама и недакама; учинили смо све што се дало учинити. да бисмо очували понос, име и част. Наши подвизи, наше стрпљење и наша непоколебљива приврженост веровању, да Је боље часно умрети, него срамотно живети, сачували су нам неповре- 1 ђену славу и обезбедили коначан триумф наше праведне ствари. Тоје, несумњиво, наша заслуга; то је резултат нашег свесног страдања. Неспособни за компромисе на рачун своје националне савести, претпоставили смо своју смрт народном ропствуч Али ми и данас постојимо као организована заједница, војнички и државно, а у очима света постали смо много веки но што смо икада били. Поднели смо, истина, врло много жртава, али смо ипак толико своје снаге очували, да се још и сада, са више изгледа и поуздања, боримо за своју будућност. А да ли смо били у стању да се сами, сопствеиом физичком снагом, очувамо у животу и да сачувамо многе своје хероје, као што смо, реЦимо, неисцрпношћу душевне моћи спречили своје понижење и своју

га? Издашна помоћ наших племенитих Савезника и осталих пријатеља томе је врло много допринела. Није могуће истаћи све оно што су нам наши Савезници и остали приЈатељи учинили у току овога рата. Наша вечита захвалност бике приближна њиховим делима. Толико су нам они учинили, да смо у могућности само по нешто забележити и истаћи. Нека нам се дозволи, да моментално, док пишемо ове редове, прескочимо сва она неизмерна доброчинства, учињена нам од стране великог братског руског народа, племенитих Француза и душевних и праведних Кнглеза, и да бацимо летимичан поглед на оно што се сада чини нашем напаћеном народу, и што, ни у ком случају, не смемо оставити

чак и преко сваког очекивања и стварне могућности. Огромна помоћ пружена нам је од етране племенитог француског народа. Ту помоћ стално осећамо. И данас, на оном слободном парчету наше драге Србије, Французи делају успешно и пружају издашну помоћ нашем становништву. Једна душомисрцем великаФранцускиња, грофица Рснак, отпутовала је, на пример, у Битољ, чим је сазнала за ослобођење ове вароши, и стигла тамо заједно са нашим властима. Она је, под непријатељским гранатама, притицпт у помоћ невољном грађанству. Једна је гранатадохватила чак и њсну собуДругаједна Францускиња, грофица Шабан, покупила је тридесетшесторо дсце и довела овамо, да се о њима, до одласкд у Француску, матерински брине. А пре неколико дана Францускаје, поред старања о раније приспелим ђацима и избеглицама, примила на школовање велики број наше деце, већином из Битоља. Сем тога, Французи су до сада-поделили, на ослобођеној територији, врло велику количину брашна и на тај начин олакшали тешко и незгодно снабдевање становништва. Врло велика помоћ у-

ооко у душу урезати. Врло нам је пршатно, што на овоме месту можемо истаћи и синове италијанског народа. Команда њихових трупа на нашем фронту, са ђенералом г. Петити-јем на челу, врши сада на свом сектору не само знатну војничку дужност, него и племениту дужност хуманости, притичући у помо ћ невољнима иу намирницама оскуднима. Она издашно помаже наше становништво на сектору својих трупа: и храном, и осветљењем, и горивом, и другим потребама. На тај начин, она је стекла неподељену љубав нашег народа. Сем тога, итали- 1 јански лекари, заједно са француским лекарима, указују болесном и рањеном становништву, у Битољу и околини, сваку помоћ. Уз наше Савезнике дужни смо споменути и остале наше пријатеље. И њихов је број знатан, а учињена помоћ издашна

признање и нашу захвалност. Огрсшили бисмо се о својусавест, кад не бисмо дали достојно место у нашем благодарном срцу и раду Холандске Санитарне Мисије са Д-ром Ван Дик-ом на челу. Ова мисија са свошм докторима и шест болничарки, од којих су четири и раније биле у Србији, предано и са пуно еамопожртвовања врше својутсшку дужност и под гранатама лече болеснике и рањенике. Цела ова мисија дошла је из малене Холандије, да нам са опасношћу по живот својих чланова помогне. Наша дубока захвалност незнатна је награда за велика дела ових честитих Холанђанки и Холанђана. ♦ Има још много, и појединаца и корпорација, државних и приватних, у редовима наших племенитих Савезника и осталих пријатеља, чији рад заслужуЈе и наше признање и нашу захвалност. Нека нам се не замери што на овом месту нисмо све споменули. Хтели смо да за сада, гомилајући свој дуг према свима нашим дужницима, бацимо само летимичан и општи поглед на оно што нам

Америчани су, на пример, у последње времеучиниучинили врло много и задужили нас за сва времена. Они су нам, још док смо билиуСрбији, слали обилате пошиљке. Ко се не сећа оних богатих пошиљака из Америке у раз-

незапажено жено.

и незаоеле-

Наши читаоци имали су прилику, да из једног прегледа, шгампаног у нашем листу, виде шта су и колико су учинили, из приватне иницијативе, представници братског нам руског народа. Племените кћсри моћне Русије, Кнегиња Демидов, супруга руског посланика у Атини, и Госпођа Јулија Густавов Кал, супруга овдашњег руског консула, дале су нам пример сестринске љубави и

чињера нам ]е и од стра не племенитог енглескогјолагодаре штосууживонарода. Тешко јеискоро.ту нези и лечењу аменемогуће одредити, шга : ричких санитарних мисије кад и колико је кадјја! Особито признање застигло. Британски Црве-|служује нарочити изаслани Крст и Српско Пот-јник Америчког Црвеног порно Друштво, а да и.Крста г. СтегаИ Т. СаидћИп, нс епомињемо друге ен-јпа онда г. А. Ш. Висђ, глеске установе и при- МВ ЕгаПу ТПезИп и Мга 81-

ватна лица, указали су нам неоцењиву помоћ. Нарочити изасланик Британског Црвеног Крста, г. Фиц Патрик, па онда изасланик Српског Потпорног Друштва, г. Босанке, могу бити уверени да ће

њихова имена остати ујоитољски од непријатељ-

нај лепшоЈ и вечито) успомени у души српског на-

изнеле сликуонога штосу рода, као шго Је остало оне за нас учиниле. Али и име племените Леди

ше и ]ош и данас чине велики Савезници и пјшјатељи; хтели смо само подсетити их, да ће наша захвалност, за еве оно што су нам учинили и што нам чине, бити веном семењу и пољопри-јчита и да ћемо ту захвредним алатима и спра-Ј валност пренети на повама? А колико и колико томство, како би је понаших хероја имају даЈколења чувала као дужност и као највећу драгоценост једног честитог народа. Србин је увек био захвалан. То је врлина његове душе; то је одлика која га је често ста^ала гешких жртава, али га никада није доводила у искушење да је се ма када одрече. Србин се тога неће одрећи ни у будућноСТИ. Он ће И ДОЦНИ1е, КТШ и раније, као и данас, захвалност сматрати за своју најсветију дужност, за највећу обавезу једног исправног народа. И кад год б\'де видео у својој средини, или ма где друго, некога из редова савезничких и осталих при-

топв. Дужност нам је истаћи, да је рад ових племснитих Америчанки и Америчана и сада ујеку, и да, шта више, спремају све што се сматра за потребно, како би, чим се очисти и обезбеди округ

ских граната, примили на се дужност исхране становништва у целом округу. А тај и такав рад за-

част уздигли изнад све- оне на томе нису стале, Пеџет. Ако српски народ (служује, одиста, и наше јатељских народа, Србин