Велика Србија

БР. 295.

С0Л7Н, СРЕДА 1 ФЕБРГАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ИРЕТПЛАТА ИЗПОСИ Маоечво 3 фввш*«, 7 >онес«<шо 9 ,ра[и*а. годаогње 36 фрамака

ттш

ЦЈША ОГЛАСИМА : 0*т«в огдасв 0.20 фр&«. од иотвтаог реда, во^* огла'!* во аогодбв. Новед се подажо држаха * *ом» вармма н диионатскам »астувивмтвакк. ЛИСГ ИЗЛАЗИ СВАКЗ ДАи ПО Ппдн? Мптту саатк нреко Кргљ, Срп. Генерал. Коаеуда«* у Солуву. РЗПКОПИСИ СЗ НК ЕРАЂАЈУ Стан редакднје Кодомбо удЕе.а бр. 33 На1ошрг.» Поједкн* бројсвк 08 могу добкти у Содуву код аге»< днје .Дружтва грчага втанпс* удида Вудгеро*“п« бр. Б, бдвау гдаап* ооште.

БРОЈ 10 еант.

ИТАЛИЈАНСКО-СРПСКА САРАДЊА'

Трупе краља Петра дошле су у контакт са трупама Француске Репуолике меееца новембра 1014. године. Од тога тренутка Срби и Французи борили су се раме уз раме. Нешто доцније ратници ШумадФе, Тимока, Мораве и т. д. упознали су своје бојне другове, који дођоше са британских острва. Оружано бра ‘тво Срба и Руса старог је датума. Оно потиче из времена ослобоЈјења Бугара испод турског јарма. Од сила Споразума, једино Италијани не беху још бранили исту ствар напоредо са синовима С|>бије. Истина је, да су и они дошли у контакт са својим савезницима с друге стране Јадранског Мора у зиму 1915 16 године, али овај контакт беше оставио внше мучан утисак. Данас, српска пријатељица зна, да погрешка за мало пријатељски пријем пада сасвим на личност генерала Бертота. Међугим, у критичном моменту, италијански официри и војници на супрот своме шефу, показали су много симпатије и другарства прсма својим негрсФним савезниЦима Србима и притекли су им у помоћ у могу'ћим размерама. Ја сам говорио са великим бројем српских официра и војника и ма да име генерала Бертота неће никад бити популарно у Србији, они.сви прнзнају да је Италија много учинила за њихону влјску и њихове избеглице. Они су нарочито захвални италијанској мацини, која је извела велико и корисно дело зл време транспортовања Срба на Крф. ()во је биЛо Ј 1 д .'нствено организонаио, јер упркос присуСТ »У многих аустро-неМачких сумарена у СреДоземном Мору, ниједна лафа није била потоп љена. Данас је контакт Италијана са Србима иитимнији. И I солунском фронту војници краља Еману-

*1 О*. ј 41 НЛК Г. Ријсп, нрофвсора Ј1 3.<ИСК"Г ун.герзгста обј.вљгн \<-. у Газег дг Ј1о»ап» И оа- 1 лг јс Ј еп.т.ииан у талв јанским лис 1 свима.

ела и краља Петра борс се за исти циљ: победу права и слободе и ослобофење српске државе. Прве италијанске трупе, искрцане у великом егег ском пристаништу, биле су упућене ка Беласици и на-ђоше се, следствено, далеко од фронта српске војске. Доцније, за време бораба око Битоља, Ита лијани се нафоше 1 угозападно од ове вароши у планинама, чији врхови прелазе 2000 метара. И док су се Срби и Французн борили на завијутку Црне реке и на равници Битољској, италијанске трупе ималс су неблагодарну улогу, да на непријатеља вршејак притисак, борећи се на снежним висинама. Они су Јединствено извели своју тешку улогу и потисли су непријатеља ка Перистеру. Ваљане трупе Ема нуела од Савоје десетковале су, у огорченим борбама, трупе Фердинанда Кобурга, које су биле принуфене, да се стално бију у повлачењу. Најзад, у последњој периоди хитћедонске акције, Италијани судошли у непосредан контакт са Србима. Последњи, већ јако дирнути лепим држањем својих ратних другова и њиховом великом храброшЕу, могли суучинити шире познанство са тим сјајним борцима италијанског полуострва, чија савршена опрема изазива дивљење свих Савезника. Српски војник — сељак могао јетако упознати интимно италијанског војника — графанина, и обојица су нашли, да су од истог демократског кова, синови земаља жељних слободе и правде. Треба ли се онда чудити, што се између војникадва народа развило другарство, готово на сваку пробу, боље рећи пријатељство, постало од поштовања и дивљења?! Потом, Европа треба да зна то: српски јвошик воли свога итали[јанског брата, и овај по! следњи вра ћа му искрено љубав! Игалијанска крв ! помешала се са српском јкрвљу за исту ствар, све!лу већ одавно у земљи Мациниа, највећсг апојстола слобода народа: за 1 слободу и рсспектовање

права народа ! Србија то неће заборавити и она ље положити циећс истинске захвалности на грооове младих људи, који дофоше да умру за ову слободу. Ј Осећаје поштовања и искрене пријатељске наклоности деле официри Срби воле лепу фигуру храброг војника и дивног грађанина генерала Петити ди Лорето. Они зна ЈУ’ А а У њему имају верно! и.наклоњеног пријатеља. Стотину пута видео сам италијанске офццирс, који са својим потпуно избријаним лицем имзју изглед младих атлета старога Рима у братском разговору простом али колико срдачном са својим друговима несрећне Србије, која 'ће бити велика захваљујући и њиховој сарадњи. Једна скорашња заповест једног сјајног италијанског генерала одала је признање овом народу, који је упркос свима недаћама остао веран задато! рсчи. С друге стране, принц Александар је ономад наградио Х|)аброст и пожртвовање нојника њсгова ујака Емануела подаривши своја највиша одличја генералу Петиги и извесном ороју официра и војника. Ја сам сигуран, да ће ови с поносом носити ратна одличја мале Србије, која је у овој гигантској борби постала у моралном погледу тако велика. Сви пријатељи оба народа радоваће се много овој италијанско-српској сарадњи и ми имамо права да се надамо, да -ће учешће Италије у успостављању Србије и крв проливена у томе циљу на бојним пољима Маћедоније имати сре^ћнога дејства на будуће односе обеју држава и на регулисање лебдсћих питања. У сваком случају ми знамо, да ће српски народ умети да буде захвалан свима своЈим Савезницима, чија је племенита крв поруменила српско земљишге за српску ствар. Игалијански војници познају сада своје другове с ове стране Јадранског мојк 1 , и преко њих ће их познати и цео италијански народ, чије је С|)це увск куцало за правду. Ово п|Јијатељстно, запечаћено крвљу, дбнеће сво-

‘је плодове. Господа дипломаги имаће само да следују примсруобеју војсака! р. А. Рајс СТРАНА ШТАМПА Битка на Серету ,,Биржевша Вједомоспш (Петрогргд пуковаик Хумски). «Ма се приближујемо кризв и битка на Серету, која је просто закашљгна, развиће се и регаи’ ти у једном или другом смвслу. Серет је важва река, која штити све путсве, који воде на тернторвје остале у рукама Румуна. Битка на Серету нвје нвшта друго ге 1 о борба око заузећа' пределч Молдавије, који држе! нашк Савезницв.» Немачка проси мир „Њу<орк Тајмс:-.“ „Непогрешива дисциплина, урећен план, организација у свима класама, геније поучл>ввости и послушно сти код поданика, моћна средства чврсти пл&нова, гагрејани патри отвзам, национална гордост до мегаломапије, никад неспорена краброст, најбоља војна обука рагничка традација Пруске, усаомена дт су народно једанство а велвчава стеченв у рату брзи напредак услед неиачког органазаторског духа, успеси у три претлодна рата, који ствЈрвше веру увепобедност—све јето довело Немачку д* п р о с и мир, Изјаве кнеза Гаљицина „Новоје Времја ■ (интервју са кнезом Гаљицином): ‘Русија не мсже постојатк без законогав них установа. Ја сматрам међутвм као с^оју дужвост, д« твр дим. да ће принцип, у свој активноств бити да се садашњи др жавни режим одржа потпуно нетакнут. Влада. као таква не може сада предузети на пољу унутрашње полигаке ввкакав оглед, који би имао карактер промене; јер би резултат могао лако бнти потпу на дезорганазација. У сваком случају, не може битн пнтање о одговорноста вш де према Думи. Али, с друге сгране, право интераелапијс Думе мора се поштозатп н вгида мора всто тако узим ти у обзир изјаве Думе. При свем том, моја је дужност, да не кр.<јем, да втида не бн могла гледа^а р*внодушно на сцене сличне онима, које су се десиле недавио у Д>ми. Исто взжз и за- гртђанске организације. Док год су у области свога директног задатка, мора се пр знаГи љкхова важ ност Што се гиче коцгреса оВ Х оргаНИЗиЦаја, м< .« с< свакв случај посебвце исиитивати.

ГРЧКА ШТАМПА »Неологос«; Према Дпало катскам обавештењемн која мождч имл о војној н поморсчој пемсћн Амераке, Немкчка хоће да ирвнудн ведику Републаку да употреби сав с-вој угвцгј да бн зараћене државе нчтерада иа првговоре о миру. Ад« из познатмх дооад податада, ив полемике коју америчка штамна води против иеначких цОЕреда међупародног ирава, вз во)не ■ понорске органвзацвје, којд се опажн у преко-океанс(ој Гг< уб* лнца, из осећааа правд - . одбране људских права, чаја се брапилаП покадује, можо с по< узднно закључвтв, да ће Аме* рика про возети да з< рати о Немачком него ди да стрпа цовижење, које би олно уиизттло њен државнн углед. У осталом, питање рата не »авксв само од Амерккв. Има и другах ноутралпих држава, Шпчнија, Швајцарска, Холкпдија к Скапаинавскз државе, које пеће вакако трпетш једно стање, које може одвести до њвховог умврања од глади. Има већ више знкнсва њихова незадовољсгва: ту је кажњавање германофидске штамае у Шпаниј*, ту је конценграцаја твајдарово војске ва сезерној е зазавадној грангца њеној, ту је изјква предоеднака холаплског министарства да ће земља предузети меле одбране протвв ованог, који бв покушко да умкњ* њеву незавмсвоот на еуву илн па мор г , гу је најзад скандннгвскЕ саве>, чвје одлуке за цело неће бити м»ње мтке, кад се тмчо његсва онотанка. Пргд свкквом концгнтркшјом европоког јавног мишљсња око идеје; да се р'ат може слободно водити. ал« под погодбом: да ■нтерсси пеутрадних држава оотапу нетакнути, — ми мчслимо, да ее Немачка нећо мвого кор-ститк ог овог СВ0Г Е< вог гкж-.ња међународаог права. Пол-ЛуЈ АМЕРИКА И РАТ Помоћ Сједињених Дршава Лондон, 1. фебруара. Дописник „Дејли Телеграфа* у Вашингтону теле<рафише: >Говора се овде да се форма <на об]*ва рата Сјсдињенкх Држава Нсмачкој не ба могла онугс вланита виоге недеча. Сви велпка амерички фвнансијера цене, да у финансмјском погледу, нвкац земља није бала тако спремна да пр-дузие рат. Улога, ко:у ће Сједвњене Државе моћ-.: вршки у борба не можс 6и; л јоШ од ређена, а:ш је вквесно да Америка, и ако не може учествива-