Велика Србија
БР. Ш
С0Л7Н, ЧЕТВРТАК 2 ФЕБРУАРА 1917 ГОД
ГОД. II.
ВЕЛИКА
ИНЖНВЕ 5 ЕКВ 1 Е
ПРВПГЛАТА 1ТЗГГ0СЗ : »•аечло 8 $?мат», гчшес«ч«о 3 го1»:гтил ЗВ фрапак* ЦША ОГЛАСКИА : Олт огз*с* 0,20 фрав. од пвтегиог р’Д», *в»в •м&оа во погодСш. Новид со пол*же држ»л и ко«о•араиа д дипдомлтсжи* елотЈПигпггс 'ма. ЈМСТ ИЗЛАЗИ С ВАКК ДАЧ П'> иод;-15 Поагау одати дре*<.' Крад, Срп. ГвВерал. Кожсуит« у Солуну. РУКОЗИОИ СИ НЕ БРАЂАЈУ Став редапџгје Колоибо »гаха бр 33 За1ошдо« Лојединв Сројевн ое иогу добатд у Сол/Нјг иод агеаХ«Је ,Дру«тз& грчзм тавпе» угджв Будгароито* 5р. 6, блаву ' л»*кп поште.
БРОЈ 10 сант.
Урећује 0 Д Б 0 Р
I
БРОЈ 10 сант.
СРНСКИ УСТАНАК
Данас је Сретење, други фебруар, дан који обележава један од најзнаменитишх дагума у нашој повесници. На данатњи дан, пре сготринајест година, српски народ је решио да поведе једну од најимпозантнијих борби коју је икада запамтила наша бурна и славна прошлост. На данашњи дан питомо шумадиско село Орашје било је сведок једног састанка Великог Вожда и преставника српског народа, који су се решили и заветовали да објаве свету борбу за ослобофење подјармљеног народа; људи који су се заклели да се боре до последње капи крви и то противу једне велике и силне царевине чије су се области шириле од обале Саве до Персиског Залива и Индиског Океана, замисао одважна и дрска, идеја смела и импозантна, појава какву није забележио ни један хроничар од како постоје и ратови и историја. Огпочела је велика и славна борба која је из основа потресла и заљуљала Турску царевину, од које је некада стрепила и моћна Европа. Мушка одважност повела је српски народ у неравну борбу која је најизразитије манифестовала његову титанску снагу и силну енергију у борби за своје народносно ослобофење и уједињење. И кад је испаљен први српски топ са Опленца, који ге наговестио почетак једне величан-
за један културни и прогресивни живот. Али за време великих европских пертурбација, на Србију нагрнуше огромне силе, противу које се ни 1 'е могло стати, и све што је стечено за једну деценију — изгубљено је. Србија је нестала као да никада није ни постојала. Свирепи непријатељ је унишгио војску, државне установе и сво народно благосгање и још нешто, ова је катастрофа проузроковала разне недаке, болештине, скупоЕу и такву глад да је често тисуЕама људи нестајало дневно. И оно што није изгинуло у витешкој борби, пропадало је у току овог страшног и беспримерног народног искушења. Тада су савременици веровали и говорили да је српски народ завршио своје дане у историји Балкана, другим речима тадања поколења су тврдила да је његова улога завршена у историји нашег националног и историског живота. Ово је било 1813. године.... А после, знамо шта је било. Србија је понова васкрсла у пуном напону свога државног живота и наставила велико дело ослобофења и ујединења не само српског народа, веТ и целога Балкана. И то је она чинила својом сопственом снагом ! А када Је после прославе своје стогодишњице развила заставу ослобођења, њени су легиони бележили највеличанственије борбе и победе код
ствене револуције, отпо- Куманова, Новог Пазара, чела је огорчена, крвава на Бабуни, Битољу, Скад-
и страшна борба, која је трајала — са незнатним прекидима — дсвет година, епоха, која је у Мишарекој победи наговестила целом сиету да се на Балкану помаља један
ру и Једрену, Брегалниц"и и Видину, битке ко 1 е су славом увеличале мо-ћ српске деснице и нашег оружја, тада се наше државне територије увећаше придружењем Косова
велики, одважан, даровиг и М .'ћедоније, колевке наи способан народ кош је ше сгаре моћи и култупосле силних напора и ре, онда 1е, стварањем
оно што је наш народ стекао за читав век упропашкено је. Уништена је наша политичка зграда, која је сагра-ђена на гробовима стотине хиљада племенитих и храбрих витезова, уништено је народно богаство које је течено толико деценија, једном речју, једним замахом судбине, нестало је све оно, што је било наш понос и нада, наш живот, имање и богаство, али и у озим данима тешког робовања, ми гледамо са ведрим челом, националним поносом и непоколебљивом вером и поуздањем у наш скори васкрс и у нашу славну и сре-ћну будућност. Јер савременици 1813. године, који доживеше да виде један ужасан народни слом, не изгубише веру чак и при помисли да је српски народ остављен самом себи, кад помо-ћи није било ни с које стране. И та је вера подржавала, бодрила и храбрила, она је презреној и униженој раји дала толико снаге и моћи да је ова после две године испољила такву џиновску силу пред којом је морала попуштати једна велика и силна царевина! А данас, када се ми налазимо у сличним околностима, можемо с поносом констатовати да су нашу праведну ствар, прихватили нај просвећеније државе целога света, наше свето дело је данас постало змједнички принцип и највећих светских држава и зато ми ћемо, у име вечите правде и силе, доживети скори триумф победе истине и светлости над грубом силом, мраком, тиранијоми ропством. Нека је вечита слава творцима Србије и неимарима народног уједињења ! ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ
јЈЕиброаз, ноја ће вероватно 5ита нронењсн. 1 Лондон. — Јпвљају *з Пе јкзнга, да сЈ напеоко -јапанеки лреговорн односно анцвиента Тенг Фанга.
ШенШааТувг вавршеви пот пунан опоразунсм. Ово ее емнтра к*о везккв диггломатскв ревулт^т барона Ајкша н г. Ју*
сила
шотив
ооморсие суз
Где лежи победа Германије од Харолда Нокса
жртава успео да изво]уЈе политичку слободу за јеДан део српске народне територије. Тако је постала једна
јединства обеју краљевина, положан јак и солидан основ нашој великој и славнпј будућности. И онда, када су нам
нова, млада, пуна живота створене наЈ1епше пери способности држава ко-|спекгиве будућносги, доја је и у тимтешким по- живесмо и ми да будемо Дитичким приликама уме- сведоци једног свирепог Да да створи све основе народног искушења. Јер
Атина. — Г Золокоста, м*и опог>. поелова взјаз*о је !уче нсввиарвма, дп оитуација нвје тико вригвчпа, каО што ое ома трв. И8веоав тешкоће поотоје још довота, ала гшда се аада да ће ое ове уредити. Атина. — »Неа Имера« ии< ше, аагледа, да оу Савеаничви мпвистри овакмм дапом не задовољи*ји оа вабонетом г,
У свесца изкшдој 11 јанувра >Нсве Еаропе/ 1 сдлично обавештене и сугестввне ревије, ошгампана је једна мапа. која можда више него икоји другм по јединачна докуменат досада пу блнкован, баца јасну светлост на крајњи исхов између Енглеске в Гермаиије. Ова карта оцртава Гермвнско Царство са шезвнвм Аустрвј ским, Балкансквм и турским за ввснгм земљама стремећи правце преко Мале Азије ка Багдаду, н обухватајућа у свој зафљај Меј сопотамвју н Сврију и један ши! рок појас Арабије. Али то инје <све. Она показује једну велику |црну линију која представ.ља је‘дан железнички систем, којем само недостају неколико лвнија па да доведе Берлвн у директну ксмуниоцију не само са Багдадом и Персвјскин затоном већ и са Дамаском, Јерусаланом н Порт Савдом, са Медвном, Ме ком и са позадином Адена, Кад би мир био закључен остављајућа Германаји контролу над овом великом железннчком артеријом. не би бвло ни мвло претерано рећи, да ба Британско Царство бвло осуђено на пропаст. Наше царство јесте, и увек је бвло, једно поморско царство. Оно има свој почетак у поморском инстннкту енгтеског народа и у поморској трговини брвтанских осгрва. Енглески капетани плове морвма било вз жеље за ашантурама било да траже добати, в поб. дају енглеску заставу в ен глеско име на обалдма сваког контвнента. Из тих поморсквх почетака цела је се империја р„зввла; поморсквм везаиа он* се још држи у заједница- Са гледишта Британске Иаперије море не раздваја она здружује. Други комад аемље — планина в баруштине и пустнња — који се тешко да прећи, раздваја Индију од Конгиненталне Е ! ропе; отв »рено море сједвњује Индију са Енглеском, Јужна Афрнка исто је тако један очевидан пример тога да аемља може да раздвоји а да море може да сједани И:то то в-жи за с*е наше посесије у А I фрвци; свииа се њимадолаза мо рем, и за сада никојег другог начина вема да вм се пр»ђе.
Што се тиче канаде и Њуфаундленда, Аустралвје и Новог Си^ ланда, западно индијског острвља а Британске Гујане Маурвцијуса и Цејлона к Хонконга, пв тање о рввапитету взмеђу земље и мора н не постојв; море је је дпни пут. Тако је Британска Импервја битно једво поморско царство, в зато су Енглези, знајућн то у својам главама забо* раввли, у»ек на прво место у својој полвтици иствцали нужду да одрже супрематнју иа мору. Ми смо зналн да, докле год ми будемо госпоЈарвли морем, ваша ће земља бити безбедна, ■ да ће поморскн путови наше импервје моћа бвти звштнћени. И знајућн то, ми смо сдесно моглв одбацвти континенталан вдеаж ■елвких армвја, јер смо сегварили билн да нам иагас господарство морвма може дати времена да се војнвчкв спремимо, ако бвсмо скад билн нагнани да уђемо у какав велики континенталан рат. Том полвтиком ми не само да смо очували своје фннансијске изворе, већ оно што је далеко знатније ми смо обеабедили себи првзнање највећег броја наших суседа на наше поморско господарство. Да смо мв тежвли — као што то Германвја тежа — да господарвмо на суву као што је то ва 1 одв. взвесно је да оао садашае груписањв европсквх свпа не би се нвкава могло сложати да се одупре германскнм амбнцвјама. Одвста, вероватво је да бв се наместо тога форм.рала једна лвга од европсквх народа да унвштн Бритакску Импервју. Али данас ми смо приморани да водвмо рачуна о ф*кту да се насупрот поморској сили нставво један опасан р вал — свла шпна- Овај факат почео је да пада у оча ј ш далеко пре рг-та. Наше пошиљ»е за Индвју, Аустралију, и ва далекв Исток, годинама су слате железввчквм путем од Колеа на Брввдвзи наместо морским путом крсз Бнскајски Ззтони Средоземно море. Тгко се дЈбвјала чвтава једна ведеља в у одласку и у повратку. Да је мгр и даље трајао взвесно је да 6и било и двљих развијања у борби око преваге железница вад морем. Дуго су всћ б»лв днскуговани пројекти једке жедев-