Велика Србија

БР. 299.

С0Л7Н, НЕДЕЉА 5 ФЕБРУАРА 1917 ГОД.

•ч..:Г' I 111 И1И1Д1Ш1

ЗНН^В1Н

год. 1 Е_ ПГ5ТПДАТА ГЗГОСИ : Ммтно 8 §р*нкв, т’.с»ас«»(*о 3 /^впвји, гзда^лко 36 фраалмх ЦГСНА ОГЛАСНМА : Сжтвв г.чвои 0.20 фрак. од пмгвтког ^ед«, »е** •м»Л во иогодб*. Новвц оо подаже к кошбврима Е оводоаатсжвм Ј. отупнжаиикл. ДМСТ ИЗЈ1АЗИ С ВАКИ ДАН ПО ГТОДШ8 11'јЖту одвт* преко Крал, Срв. Голорв*. Кожсуло:.; Ј СодуЕ7. ^УКОПИСИ СЈВ НК ВРАИАЈУ Отах роквхије Кодокбо бр. 33 В«1ошца*

ЦојеДкИ - Оројевк ое иогу добдти у Совјеј код вге»**је јДрувтвв грчк« »ЈелвеЈ улввв Вуламлштов *П. "тцу ЈЛВКГО чџттч.

БРОЈ 10 сант.

||ј * рсђује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 10 сант.

ВЕС СРДИТЕ НЕМОЋИ — ОГОРЧЕН ТОН НЕМАЧКЕ ШТАМПЕ —

Од како је немачка влада објавила сумаренску блокаду штампа централних држава усвојила је до крајности циничан и огорчен тон. Пошто је претходно, а нарочито по одбијању предлога мира од стране Савезника, пледирала најжешће у корист крај ње сумаренске акције, она је сад, сматрајуЕи да су њене жеље и наде остварене, ударила у велика звона, да објави своје дивљачко унутрашње задовољство.

смех. Проклињана је Енглеска, која »хоће Немачку да умори гла г ђу«, и тражено Је од берлинске владе, да спречи поморски саобраЕај Велике Британије, како би и ова, одсечена од својих богатих колонија, била осу■ђена на смрг од глади. Карактеристично је, да је немачка штампа, и то на челу са званичним и полузваничним листовима, све своје адуте ставила на сумаренску акцију, увиђајући да се на бор-ј

читавим системом промишљених и свесних зло-

Модерни варвари, којк беним фронтовима не мосу свет до сад згранулијгу постиЕи важни резул'тати. У томе уверењу подржавао их је и Хинденчина и недела, нису субург, који је преко гене-. могли уздржати, да их не 1 рала Лудендорфа тражио ј подигну до максимума, и јтакофе сумаренску блотога ради, ваљда да би' каду, признајући тиме опреплашили своје про-јтворено своју немоЕ на тивнике и нагнали их на!сувоземним фронтовима. мир, прогласили су крај-1 Најзад је ова кампања њу сумаренску акцију. |узела опште размсре, по-ј Кампања у корист ове | сгала симбол жеља и навстђена је дуго и то по-!да немачког народа, и одавно. На челу њеном јберлинска влада је објабили су наравно пангер-јвила званично сумаренманисти, а у томе их јејску блокаду саобраЕајних помагала цела немачка *поморских путова. И да штампа, која је народу;би јој придала веЕи знаумела да сугерира увере-[чај, она је преко немачње, да од тога зависи|ке штампе отпочела да прети целом човечанству највећим злочинима, ако се не пристане на преговоре о миру. Све ове претње немачких листова остале су без икаквог дејства, јер су и Савезнички и неутрални народи прозрели њихову тенденцију и схватилк их сасвим правилно као из

судбина Немачке и да у томе башлежи тајна »немачке победе«. Овај варварски покрет, уперен у главном против живота и имањамирних и не'араЕених народаухватио е најзад дубоког корена не само у немачком народу, већ и у народима немачких савезница. Он је најзад у неку руку по-[ливе беса срдите немоћи. стао идеја водиља, основ-Ј Последњих дана, када ни принцип политике на- ј е Немачка видела, да је ших непријатеља. својим новим мерама и-

Покрет у корист сумаенске акције достигао е нарочито свој врхунац,

зазвала против себе цео свет, њена је штампа потпуно изгубила смисао ло-

ри крају прошле годи- гике и разумности. Док е, када је Споразум от- ; »Локал Анцајгер« прети, ено, са убеђењем у крај-|да Ее Савезници сад тек и успех, а са непоко-1 познати суштину сумаебљивом одлучношћу од-ј ренског рата; »Фосише ио преговоре о миру. \ Цајтунг« вели; да »Ее сад Немачка моЕи смртно да рани британски народ«, а »Штрасбургер Пост« пева славопојке сумаренској акциЈи, очекујући од ње немачку победу. Ме-

емачка пггампа тражиа је од тада категоричо, да се крајња сумаренка акција, без икаквих бзира поведе без одлаања. Ступци немачких

исгова били су препуни /ђутим, цео свет зна, да злива срдите~ немоћи, је сумаренски рат во-ђен оји су сасвим природно и до сада у краЈњим разСавезничким кругови- мерама не доневши ниа изазивали само под- какве важне резултате и

да његово пооштрење може наступити још само и то донеклс у односу на нсутралне народе. Тон немћчке штампе постао је беднији и мизернији но икада. Немци се варају, ако мисле да ће њиме моЕи ма на кога упливисати. Цео свет окренуо се одл}шно против њих и он - ће умети достојно и по заслузи да казни све оне, који су загрозили његовим правима и слободама.

»Македонија«: Грчка и Панславизам. ■

прод бескрг јао јач*м туђ*и евагаиа, И ЈНрЗвО ОВО иОвВТСВКСТАЧКО охваташе г. Венјвелосово н посдужндо је његозам веирнјаге љвма да га ошуже, како он хоће да одвед« Грчку у логор где се т.боже налава тако отраш-п нвЈрлјатељ, као што је Гус®јв, по њчхову машљењу! Иајава г. Политасоза савршено тумачм озо схватаае, којо је у асто дсбо м схвдташе сввх Грка која правлдно мколо. И кзаесно ћо ова акјава нвћ« благон&клсни одјек у Руеијж, тако да ће солв 1 .н :едноверва Цареввнв, за једао са пскреном схмпатијом нружатв и неуадржливу потпо ру Грчсој, зз чијв је разввтак тол8ко учизила, и коју је Константн« поЕушао да претворк у вемнчкс Еојводство. и* броја

пресије који деформира мисао и спречава упознавање истине.«

КАЈЗЕР05А НАРЕДБА Улога Флоте Женева, 5. фебруара. Па Берлина јављају да је у новој дневној наредбн упућекој рат, ој флоти кајаер взмеђу осталога казао : ‘Највећу улогу мора да кршн у овим неизбежнам крвтвчким борбама моја марена. Треба учкнитв Енглеској. најогорченвјем и најзлобнијем непријатељу од свају оно што је она вама хтела учинитн, т. ј. Ла нас умора глађу. Треба се борвти у сввиа морима употребљавајућк сва сред-

Аво је у неиолико псстојало охватање да се грчке тежње, не могу помкрмти са захтеввма руске нолвтвке, — кпак је такво отватање поетојало у доба квда је ба*о коревнте супротностн взмеђу руске н енглеске полшткке на Иотоку. Алк н* тада није Снло ни једног иаметног Грка којнм би виадале неприја тељске маели нрема једвоаервој Царевин*. Па је да дакле могућно да поотојн макаква некомирљвва супротност данас, ка да се све »аштстне Силе Грчке, од којих се свагда једгно и надала чему, налазе у встоме логору, када ја се велика супротноог Која је векзда ноотојала иамеђу енглеске в руске политике завршила савезом, — и к&д је Бугарока, у чију је коркст направљен Сан Сгефански уговор, онај »аједнвчкн непријател протвв кога се гаједно о Руснјом боргмо? Данао су околнооти друкчије а друкчвје н схварн. ДрукчЕје према томе и полвтвчве концеп-

1840.).Пол-ЛуЈ ИЗЈАБА Г. ЖЕРАРА — Немачке обмане Пзрнз, 5 фебруара Новинар Иг Леру интервуисао је г. Жерара, посланика Сједињених Држава у Берлину, чије је изјаве публиковао у »Матенту.« : Цела политика из Вил; хем штрасе, коЈа се од[ носи на нас, рекао је г. јЖерар састоји се у ово! ме: »Мучити индивидуе па после мучити масу. Има Једна реч коју не:мци понављају са задој вољством: »Импоновати, учинити да други оссти 'дејство силе.« Немачка је ; веровала да се Сједињене [Државе боје али се је горко преварила. Америка се не боји. Немци су се јдубоко преварили о псиђцседникаВил- нису увидели

[ије (схватања). Друкчвје чак в ;з оне љуле у Грчкој, којг оу 1 лучајпо некада маолгли, дајеЈсона. Они Тзнславвзам највећи нен}!ејг'.

ла !с гкк-лселник чонек плг

тељ ЕлнвиЈма, и којм нној нж глееалн на Бугарску- и на њену нолжтЈку према 1'усији. Руси-а заиста хмн неаријатеље у Грч:■ ]. Алж то су оамо онж кој: "в налаае ово дан&стијв Азм то су и непрвјзтељн Грч е. Јер то оу слуге Паегермавизиа, ненрнјатеља опаоног, долнко за внтересе грчке, у мер И О!.Ш0 НВрОДНоСТН, ТОЛиКО и *г жвтересе руске. Цомгрење жнтереса грчких оа русквма, понављамо, внје вемо гућво Б*ла бж лудоот за Грч ку ка .1 би помшслжла друкч»Ј‘с. Јер, као што умесно пржмећава г. Цолвтао, кад бж н бнло мо гућно да Грчка »адобвје взвео н е обдаотж, у сваком олучају она мх нс би мсгда одржати

принципа, нисуверовали да поштовање тих принципа доминира свима његовим посебичним укусима свима личним наклоностима. Мислили су да г ће њихов терор да утиче на нас како би попустили НемогуЕност да се немци ставе на место другога јесте узрок свију погрешка које су учинили. Г. Жерар закључује: »Оно што је карактеристично у овој авантури то је триумф демократске идеје у свету. Ви знате да речи »демократска.« Придајем најшири смисао. Ја је упоре-ђујем са идеалом приморавање и

ства са којема расаолажемо. У овим околностама сумаренн заузимају прво место. Ја сам уверее да, благодарећи њнховом савршеаству, благсдарећи свима комбинвцаЈ'ама нашах технвчких ратБих оруђа ма ћемо моћи сломити наше непрвјатеље».

НЕМАЧКЕ ПРЕТЊЕ — Пораз сумаренске блокаде. Петроград, 5. фебр. »Рјеч к конствтује, да је крајљн сумаревски раттрајао само две недеље и вели: «Са пуно разлсга се тврдило, да немачке претње неће поплашити Савезничке владе, јер Ј'е двогодишње ратао искуство доказало, да је непријатељска сумаренска акција огранвчена. С друге стране све је очевидниЈ'е, да су средства протвв сумарена мвогобројнија и успс-шнија. Од преквда дипломатских односа између Сједањених Држава и Немачке: немачка инвцајатива као да је осуђена на страшан пораз- То ће се ускоро познати. Праи знаци почињу већ да се јављају.«

СНАБДЕВАЊЕ ГРЧКЕ Један атински коминике

Атина, б. фебр. Енглески посланвк, сер Елиот имао је подужу коцференцију са мин. спољ. послова г Залокостом. Атински пресбиро дао је јуче листовима следећикомвнике: «Енглески је посленик нарочвто конферисао с«, мин. спољ послова о снабдевању земље и саопштио му је, да он и његове колеге проучавају озбиљно средстпа за снабдевање Грчке, и ако су тешкоће за валажење ж«та врло велике. У спаком случају, додао Ј'е сер Елиот, Савезнвци неиај'у на-