Велика Србија

БР. 302. СОЛЈН, ЧЕТВРТАК 9 ФЕБРУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

ЗРВШЛАТА ИЗПОСИ : Ивсеччо 3 фрлгта«, ?’>оие<«ч»о 9 г ;'ам« »олжтљв 36' фракгвк ШЖА ОГДАСНМА : СвТк? :гллат 0.30 <фаж. од атгмо- еед*, већш л «*05 по оогодбш. Зова» ов водвасв драбсча » поав. л„ > ла а : дидоаатспм њстјпхжв’ ш 'гиа. ИЈ.СТ И31АЗИ С ВАКИ ДАЦ ПО НОДШ1 Пг>**у слата п^Јево Кри«, Срп. Гвверад НоавЈИИч У Солуиу. ГУКООИСИ са Ш ВРАЋАЈУ Оти Адажфјс Коалмбо тдлца бр. 33 3*’>ошђов

Лоједчнв бројввж св *огј добвти јг Содтеј вод *тв*. гг> . рт чггва ■учмв чгтажпсз аиц« ВтАтлроктп* ‘1>. ■> С>Л- . .».г "?>>- оопгтв.

БРОЈ 10 сант. «АП!Г 'З,-Ч.»«^хдаг ш.■■■ај;

рс уује 0 Д 5 0 Р

БРОЈ 10 сант.

ЧУДНА КАМПАЊА - МИР по ЦЕНУ ВЛАСТИТЕ пропасти - јлидарисале су се са кораком председника ВилУ иоследње време ве г ћи ње да се мириса фактом, сона и, ка..:о изгледа, чедео Савезничких и неу-’да о иекој германској по- ка ју, да према Вашкнгтотралних листова конста- беди не само више не Н У удеее своју политику товао је, да те немачкајможе бити говора, него према Немачкој. влада изазвала против се-; да је савез централних' Волфова Агенција побе неутралне народе, ка-|држава, пре или послс, кушала је да ово дејство ко би пред неизбежним; осуђен нанеминовну про- сумаренске блокоде досломом могла оправдати! паст. Јнекле ублажи у погледу своју евентуалну капиту-ј На основу свега овога на неугралне народе. То лацију. Ову констатацију ;Савезничка штампа, као је учињено у два до три оснивала је Савезничкаји веки део неутралне полузванична коминикеа, штампа на многоброшим дошли су до уверења, да!кош су одмах по прекифактима, црпеним погла-ј је немачка влада, предо- ду америчко-немачких одвито из аусгро-немачкихјсскајуки неминовну ка-1носа пуштени у саобраизвора. Одве-к је позната јтастрофу решила, да про-ј'кај. Међутим, нсмачка кампања, коју немачка тив Немачке подигне цео : штампа, која је, као што штампа води против кан- свег, како би оправдала је доказано, битно под целара Бетмана Холвега, јсвој неизбежни слом. До-јупливом владиног мишна кога сваљуЈе сву кри-јбија се утисак, да је де-|љења задржала је свој вицу не само за страшну ■ виза немачке политике економску кризу, век и постала: оправдаги свој за покретање и настав-!слом пред народом немо-Јкорист сумаренске бло љање рата, скопчаног сајгукнош-ку бсфбе против-каде огромним жртвама. ’ целога света. Многобројне демонстра-ј Само тако може се рације немачког становни- зумети иемачка нота о шгва, завршаване по пра-јсумаренској блокади, која цују готово сви немачки вилу крвавим нередимајје у главном, као шго је;листовипротесте неутралнеоспорни су доказ акут-;доказано, улерена против них влада. Њихов тон је не унутрашње кризе. Бур-! неутралних држава. Бер- • шта више изазивачки врене сцене у немачким лан-(линска влада знала је вр-гђајуки према владама нетазима, изазване жучнимјло добро дејство, које -ке утралних земаља. Три најпротестима против кан-јњене мере учинити најугледнија немачка листа,

претски тон, и настави ла је жестоку камаању у ,ј! ? Са бескрајним презрењем и потцењивањем, са чудном дрскошку одба-

неутралне народе. Про-јкао што су »Франкфуркламујуки крајњи и бе-:тер Цајтунг«, »Фосише зобзирни сумаренски рат, : Цајтунг« и»ТеглихеРундона је морала предвиде-јшау« чикају Сједињене ти, да Јае све неутралне Државе, да Немачкој обвладе упутити протесте јаве рат, истичуки, да то против тога насиља и да' неке имати »никаквог деј'ке предузети мере ради ства« на судбину рата и заштите својих трговин-. траже од берлинске власких интереса. Па ипак,;де категорички, да предузме сумаренски рат без обзира на прогссте неу-

целарове политике показују несређеност и критичност прилика у Немачкој. Најзад, огорчена кампања, коју безмало цела немачка штампа води против управљача централних држава узела је век одвише оштре размере и испољена је нарочито у категоричним оиа ]е рескирала тзј козахтевима, да се што пре рак. Све неутралне држа дође до ма каквога мира. ве предале су своје про-јтралних Све то показује јасно, да тестне ноте, а Сједињеие! Намеке се гхитање, шта

страховиту унутрашњу кризу и чија ситуација на борбеним фронтовима постаје све гора може’ имати разлога и рачуна, да пове-ка број својих иепријатеља и да предузме рат са целим светом. С обзиром на све ове чињенице, долази се неминовно до уверења, да је Немачка, свесна своје тешке и безизлазне ситуације спољне и унутрашње, решена да ступи у борбу са целим светом, како би пред својим огорченим становништвом оправдала моменат своје капитулације. Појмљиво јс, да Немачка, која данас уви-ђа, да је за њу рат са Савезницима изгубљен, тражити неког излаза из ове страховкте еитуације. И немачки управљачи налазе га у борби са целим светом. Они подижу против себе све народе, да би своме становништву могли једног дана реки: »Појмикете, да се са целим светом нисмо могли борити! Ме-ђутим, они заборављају једну ствар. Ма какав развој узео европски односно светски рат, права истина се не може сакрити. Оиа мора ^еднога дана избити на видело. А тога дана, непријатељски народи, претрпевши ужасан фијаско у рату, подневши страховите жртве, издржавши ужасне незгоде и невоље знаке врло, где је главна кривица за грозно европско крвопролике и ко је одговоран за судбину, која

V«*/ I V/ ии А V С* Ј 4 -' * »/V* V —Ј ~ 7 ј { Ј 7 *—О Немачка преживљује а- Државе прекинуле су и то. све има да значи. Не, ! их буде снашла онога кутну кризу, и да јавно дипломатске односе са може се појмити, да Не-: дана, када се рат заврши мишљење немачко почи-1берлинском владом. Бра- мачка, која претрпљује победом Савезника.

»Неологос«: Г. Мотово, биаша јалакскн пооланч? у зу « Петрограду, која је в»д*9 преговор-: гартоко јап&нвка впвра»ум од 19.5. гвл. к ксјш ј« бзо а: м»таЕ:тар гаоднах поо<а» ва, држво је у затнагој спупшткпи след!Л" нсднтевки говор,, Раткоја ево већ дг.е и т го*>зе потреса Европт хогаћај ј« бСЗ ГрнесДН‘;Д у ЛСХ0р!(.ји људсгое.. Сн ће, бег.Јнае, виата Еевккервкх :;осдед*цв *а суд« б*зу пар да у буДЈћиост«. О* 4’схода аегов*. *.и<иск одвбода овета. Тиче ев да ввано да. лп Га државе, ведкке и иаке аодЈећ Гј ненвчкој снд*. П «плт:* су в’.м угрскд овогв рата. Претсрапи ЈАДтег.а аустр«угарЈкн, упућеак Србгјм, бвхп оу енмо !:рдвндг п разлог зв дазање на оружјв егрспоквзс ивчода; стварн* ј- п?.л узрок 6ид.. гзрмзпек . вм5вп«јп владавине пгд светом, >;оја је олавно (трвпремхпа, Г»ј'кч зегнве »мбецнје ва будгкност, Немачка јв 1898. зау»- :а Чан-Хао у нвмери да *аузме пеау Кеху. То је факт, која анг.о диаао ве може нере1ж. Т.,ко и:то целом је сзету повигта ввлнка цапгериаиока нропаганда ц дввд,ен.в хоетојна војпп спгема Немачге; У лето 1914 год, Немзлка је иомаолила да јо стигао треву« так, када ће целом овету иамеснути овоје сг: но гоеподарегЕо, Оаа је пваец да ћо за неко* дико меоеца ов, ладат* стпор овојвх но >г.ј -.Т: .а. А.ча озо су њеае вретп отагке омаз«ле, в пооле дае и годвко она мср» * дат.8 иастављатц рат. Верки окојгм оавезначким а* бавезама Јаоаа је, и« првз гнв Енсдоове, »рвтгкао јој у цсмсћ. Сп је та-.о ч&оно иеиунво свсју лужвеот. Јаагкс;..а во ска н ја анск'- фзота вдоки«

ФЕЉТОН

Д. и. Јејо

ЖИВЕЛА МАЈКА ФРАНЦУСКА!...

Стлри кголар Мвлоје об*шоо је с четкри војвика мостове које чува, и с>да се враћа у стркжа ру. Затекао је све у реду. Сај свој-т људкма он се спушта, : п<;елЕм путем, низ једну камени ј ту косу. Лул •, коју чврсто »ржи; У зубкма, угасвла се. Мрзн га да је запали, јер му се ке из »лаче аз шињелт« старачке полупромрзле руке. Иву ћутећи. Повј ногама пршти ледена кора, а око бркова хвзта се лсд: Ситне Округле куглице, које вксс и до Дирују цомсдреле усне. Кад си^оше у падину брега, ту где је **Н *ва раиаје аавршена крвава борба с непријатељем, нађоше

човека да лежа на замрзлсме снегу. Бсше то крло млад војнвк, с малим црнвм брч.ћим« и поду жом косом- ИлгледЈше као да је мртав Капл^р М. лоје сптои први иесрећнога младића му неколико корлка праскочи му. на га онда пажљиво продриа, дсжећи га нквдј ш за десно рвме. — Жев је још — рече својим друговема, којв се већ беху окупили око младога човека. — Јс ли нан>? — Не верујем! — освратн старс каплар. — Да нвје баћушка Рус? — Н»је Рус... Нема Б. гОродПцу под гушом!..

Оида се чича Мвлојс нлже над онеспешћенвм чсвеком, сбухватв му шакама гл; ву м подсжс је пажљвво— Братвћу, братвћу! — рече он благо — Бр»ткћу, јесм ли ж«г? П[.омрзли човек отвори оча в погледг, а затвм нх поково сооаи. Тело му бсте укочекЈО гао уштгвљена кожа Жчвет се јо ој само осећао у подгрдиц;:, — Братвћу, кажи мв ко сг? пигао је чача Милоје бр*ж »0. Јелп ли Србн>?... Фрчнце?... Несрећчиксве усне. слепљеке и сухе, црне као д* су барљене барутом, почтше се мвцатм. Шака десне руке задрхга. — Кажи, двк<. ? — пснова чи ча Милоје нежно. — К*жи, со колићу мој!.. Ај.!,.. Неће бвтв да је Србин... Онда је Фрагцуз. Само ма и овв носимо всто одс ло. А нема капе, да га по н>ој

,распозвам. -Но братвћу, јс с « |лн ти Франце? . К-жн, с . .. ] Изгледашв дл се несрећник ; бсше м«ло расвестио а да је схвај гио ата сткрац пвта. Јер он ; прикупк' сву снагу и изнемоглим •швпат. м изусти испрекедано: ■Ф|лш.. вн.. се*... — Француз је, бркћо моја! —■ уавг.кну стари кап.чар. — Јадна ипјкс!. . Како си ми промрзао, голубе мој! Онда се окрете вруговима, који су са саучешћем посматрали беднака, и псввка: — На посао, браћо мојв!.. Спасавајиобрдта!. Мајка гачека! Редов Љубвнко Исаиловић хи тро свуче свој шиасл п рашврв га по ледевој корв. — Да га метнемо озде — рече он. — Моћв ће да се носи. Кгплзр Милоје и Ранко Савић

пажљвво п дигоше тада несрећ нвка с ледене коре и полггаао спустише на разастртн ПЈвњел, Каплар Мвлоје узе опдз од својих другова пушке, па их, кво сноп штапова, баца на раме, а она друга четворица пон»ше полумртвога војника. Стражара овах старах српски* ветерана не беше далеко сд ме* сга где је нађен весрећи.ч Фрашпуз, свгга један коломегар. То беше нека нкпуштена -урска кућа, у којој је живео само један стари Турчин, што је слушкзрао по селу. Соба, у којој су обзтавали симаатични љуаи из трсћег позива, беше угодна н прострдна. У ту собу унеше нађ-нога чове ка и спустише га на под. Остал* ■ојници, а беш* их јогп иет, окуивше се око саарт<;ика еаслушаше каплар Милојево иаоп-