Велика Србија
ВР. 319
СОЛЈГН, НЕДЕЉА 26. ФЕБРУАРА 1917 ГОД.
ГОД. П.
БЕНВ1Е
ПГМТТЛАТА Кзпоса : М*ое «9 3 Го'ш№вгчха 3 Јдовиа, гв,гзчлм ЗС ер&жам Ц ХВк ОГЛ.ЛСИИА : С«ТШ1 кпшвт 0.30 *раа. оЈ? п<тттое ред«, *еХ» *гд»ож ао аогодбк. Но*»д в* аодме« в всно. «јла « јјл»2.м»« ;аст;гл'ш;-»а«». ЈШСТ Н81АЗИ С ЗаКЗ ДАВ ПО ЦОДНЕ лпегј- ссдпж срте ав«л. 0 ј.з. Тпиџлк. Кошепк* у Оодгиу. ргкоиси са на: зра&ајг ‘Јпа МДакджја 1«јјхз«6* т«оф 6р. 33 (^Ссттдо* Пзјек*их боојааи м когу ,?об»гз у СесЈат а»» «ли»» 5гја ,Друк«а ј>«и* е»г2исв> »,»а*а Кумп^цжса <ч 6, бдзиу Јлсваве ессагт*.
ВРОЈ 10 сј1нт.
Уре^ује 0 Д Б 0 Р
II
БРОЈ 10 сант. I . хшжат клглктш ***** »ј»6ВтТг*«У V У>»ћа>А№У«1Г> Лу' едЈб^кеЗДДОВДОШМ
АНАРХИЈА У АЛВАНИЈИ Како Аустрија мвтри- Није лскључена могур!гира у Албанијн најбоље ност да се још тамо могу г ‘ » • хг _ ^
5брао и на одушевљени .ии«; д» вх до«зе *а ботовце и| ПТВДНА ШТА^ПА Јпппјви геп« паппт н9и.'м вх: XV И8ХСАН9 го ева*узсаи..’ . М м Лмм ““ ч
се види из овога:
Ш/Ш I ; Нстћи по који Хасон-бег Све аустријске новикејиз Вучитрна, Риза-бег из јо команди донеле су.Ђаковице и Сали Бутка, вест, како је на годишњи!који би за злато аустриј-
пријсм код народа наишао, најве-ћа је сметња Аустрији и она је све своје стреле противу њега уперила. Он јој је препрека свих интрига. Оа је са својим патри-ј отским радом решио сва
дан заузе^а Албаније про-.ско могли још мало уелу-јингригантска питања ауглашена њена автономи-^ге јој учинити. : — — х ја. Командант аустријскеј Али тоје тако бсдна и војске у Албанији издао ништавна услуга, да сс је прокламацију у којој њој ни у ком случају некже да они нису дошли смс придавати важност као освајачи, већ као о- коју она нема. ГЈреко таслободиоци; да су оружа-јквих типова Аустрииа је ни ушли само аато: што довела Вида у Албанију,
стријска, те 'ће п ова најновија интрига о «автоноадији« про-ћн исто као и она о »књззу» албанском Виду, а за то нам је најбољи јемац држање народа албанског у самој Албанији, којм је после изласка српске војске оског неприЈатеља н да 1 е ла, то знамо. И данасјтуда, Србију и српску Аустрија својом вековном;преко истих тих »жели«; војску овековечио хвале-ј политиком и сувише дала!да »изведе« автономију ј ћи њено јунаштво и садоказа Албанцима о сво-јАлбаније. Из тогасе нај-|мопожртвовање у на)номе пријатељству. Каква|боље види њена искре-|вијим песмама које суиз поникле. Тг
су гонили свога и албан--а клко је са њиме прош
иронија! Аустрија, која је: ност према годишње десетине мили-|Без сумње зато 1 е Хасанј она круна трошила на !бег одликован гвозденим: стварање метежа у Алба- '■ крстом од новога аусгриј-! иији и која читаве табо-'ског цара. Колико је Ау-; ре својих шпијуна од стрија за ово време ње-ј! памтивека тамо држп;; не окупације учинила до-ј коЈа је море крви албан-:бро народу албанском,' ске просула, која је та1! најбољи су докази народ до пжачкала, на породачнујну, Тирани, Кроји н част ударила; она прија-;кину. Преко стотику нај-|. тељ нзрода албанског и[угледнијих првака плати :
АлбанцимаЈсамога народа
ШНТМЧКЕ ВЕСТИ Атина. — Г. Гвјиеа а г. Елвот пссетЕл* су јуче посхе подие Лсвбрсса, председихка ииик* старства. Посетз јв трајвл« поза
она голе душе о-јсилка вешања у Елбаса■ттггч^;,, „ Пе-ј ч *' с *‘ Пекинг. — Председвик какеско пале Егразиао је *о*»иаона му даје автономију <ли су својим животом са-! Р “ ,а ’ ** Ј® орвдеедимс републ«* еада. Дрскоет, коју саЈо мо зато: што су пријате- “ оиио Тв ^ 9 прего.оре « бериогу превалити усне ау-.љи своје 8емље * свога ј ЛИВСКОкб *литом с««^во етрнјских владаоца н н>н- ;народа. Нигде ини једанј хових заступника. Лаж, југледни Албанац нше; коју су ретко кад турскн: примљеи нити добио мај султаии у толиком обиму јкакву службу, којом би: нрема Албанцима уао-;могао у овим критичним, требљавали. " јданима помоћи народу. | Аустрија је са своЈ'ом<Тај сам факат довољан је; нолитиком тамо још зај^ио падаусамом почетвреме принца Вида насе-| к У народ увиди, чему се ха. Доказ најјачи што још ; имао надати. Аустријандо сада није тамо довелајцн не крију своје разопринца Вида, за кога јсј на Р ење У албанскоЈ поњена штампа у свој<:' вре-!литици. Го су они, иако кроа зубе, у неколико
одкоса взмеНу обе државе Париз. — Парлвксавт је отпо-.ео јумз двскусвју о похагкдн ■ладв.
ГОСПОБА ХАРЛЕЈ (Успомена)
ме тврдила да јељубим 'Ц иародни, а који је вб >г те »силне љубави« нпр^дне на мистериозан начии иоћу морао Ачбанију на пустити. Давагве »Авто номије« има са свим други вмачај — врло п >во1>аи по нас. Аустрија, ко ја врло добро зна д> су јој избројани дани не само у Албанији, већ на Балкану, желк да свој пораз и повлачење маскира овај начин. Лукава лт, хтела би после свог » изласка из Албаније навести тај намучени народ на још једну замку, Тс да он за њу вади кеиз ватре. Намера > сувише провидгГа. Алпанске праве патриоте тачно су је схватили и наР*»но окренули јој ле^а.
маха јасно призналиг. Видели су дајесилно благо отишло у ветар и да је целокуаан интригантски рад био зидање кула у ваздуху. Аустријанци су овом приликом дошли до погпуног сазнања: да су прави синови Атбаније изабрали пут којим ће ићи, али тај ни у ком случају није са њом и њеним савезницима. Идеја која је у Албанији продрла о братском и срдачном животу са српским народом јако ждере Аустријанце, алисвеу заман. Преставник те идеје, најпопуларнија личност и прави искрени всгђа народа албанског Есад-паша који је као одани син своје вемље тај пут *за-
Бвдо је то зре* кочетзк ваше хетошае офг.нзиге, у јулу пр гожаае. Бно с«м у Острову. Ов у пслозвкн јудн, штаб .. армвја, која јв бко смештви у оној »гргди но женвинчве стакаце, сс.тјо сс иегдо у село, Рекошв, л* ћа ту згра*у ааузетн .Одред Црвеког Крстз Скотск»х Жена«. И, однсти, вз '*ан *ва, у дворкшту те куће, лево, кпо ет генље, наче једза велнкн шатор. Ида овогк кујне. а пред овг;на поргђапе се пет шестка мнјока у правглноме рсду. Прва путужавоту, ввдеосем, па тома месту, у хворжшту, ту енгдеску масају— те жеае, које су на меме оставвле утнсак ве лачнне евглескнх жена у службв -ЧиввчакстваОдмах до те гграде, била је, у велнкој дагнчарв, смегатева болавца аа евакуацају рељенвкв Овж енглескж мвсвјв догала је ту радв указаважа прве цомоћа раженацвма. Оза је амааа аада 7шк, да са положаја првхватн раженаке н својвм лакам камвјо-
*» нх ту нзхрана т.о евасуасак; Ето, влд»!ш, ову просед/ старвцу — то је сестра гснерплз Фреиад, госдсђз Харлеј — реч& мж моЈ ает, ссн- п-нук. Др. ПаЕтић — аокпзујући ме једну сг*ру жсну у дворвшту. А ока друга, плт.нз гососћица -— то јек,ана ћеркв. Г 5)а Ххретј требидв је да се о кечему саоравуме са доктором, оаа су гоаорнлн францускп. Ја сам арло мало рааумео шта су говореда, алм наак толкко, да јв ргч о Србама а срас^нм р»аенкцимв. 1 ђа ХархеЈ је склкпала руке, поднва оча м нсбу. Ниа н>е.-,о, боржма старсств, Нсбраздана лк це, котрљала су се крупне су*е. Мв, Енглеае, јахо нолнмо Србе. Свротв Србн — онн су страдааи. То су тако добрм људн- Еаглеза ех још н»су повнавалн како треба — гоаорила је г ћа Харлеј исарекидако. Све, с*е учвавћемо мв аа нашо сгроте Србг, која маого аолвио — агжршива старица' И ватнм је одлаг>зла ка посао. Сатнвм, сгарачквм коргцвм«, сна је обмлазиии рсжеакке, болеслакс, кујне, шагоре. Са ввжаком кантом иалкгала је н5 згркде г ђица Х«рлеј. Оаа је намгла да кааватн водв. 0*0 пумсе, која Је бала у дворпшту, пуио војнмка акхаатају воду. Омп суне бур.д, бвкввце, чутураце. СкромЕО спушга г ђвца Х.рле.ј сдоју велвку каат/ н чека ш ред. Алц ко ће сустгтм такву скромност да чека ? — Ив гс* и ле пружзју се десет руку срасквх војаика ва канту... Поввјајућн се под теретом пуке каате, враћа се госпођвца Мшло зжтвм взлаан опет с* корп»цон белсг хлеба, клнтом млека н шољ*ми. Све то ног« ракенвм н болесннмМл*ко! — ословљгза ока ра жегзка, дмжућа му сестринскм Гла*у, *а бв му помогла. А пред вратпмв б»р«ке »ерЈи камнјон. Донесен је тежак ра њеннк. На боку камајона мдадв Енгдссквња — шофер. Госпођа Хардеј — упргвнгца ове масвје болвнчарке, нудиље, шоферн — сае жеигкнае. Само је куаар, један Јстирац — мушко. Данас, на дан сахране о«е Велаке српске добротворке, сетвх се те усаомсне. Сквц»рао сам је на брзу ру>у, остављајућв »а воцније оошвран нацрт р*ца гђе Х.рлеј и њевог прихватног гд реда на Осгрву. Сдава јој!... Ђ. Лазаревић
„Велика Србија 1 * прима огласе по у< мереној цени.
.Мројццајтунг , ‘ (Бердив); «У остадом, чг* и кад ои а аеутрав* ке тргов^чке а.ђе бале враћеаа ратним мсутрахЕвм бродокама, тв ингатм ке 6и измгкзло асстушк, ксме с* кзважу ухавећа у ва* бр»жег;е зоне». „Германија" (Берке*): нећемо ништа учгннти да вааоснемо Американце, влп м а нсто та* ко н ћемо нигата пропусгвти, ка нбгедеао вгшу саечаио објшље* ну п*м9ру одћосно потоуне уаотребе оружја, којам рЈссолажемо«. „Најесте Минхнер Иатрв хтен“: »Г. Лаксанг к киергчкн кабикет греба *а амају аа уну, г.а ће се *р:јж* сумзренска акцеја Егставвтш у еагк с*омо*нму до циља и да се услози, иој* ваставжз Вашспгтон р**» обнавњ.жа одзоса не могу нвкака ПРВМЧТЕ«. Генерод Лудендор*„Ехо де Пари“ (,Ж«н Ербетћ Ко комввдује у окој Немзчкој, С:воремоЈ да слуша ? Једна дач* кос.т, ноја се држа у другои ргду; гевераа Фи« Лудендорф, који се пажљнво крвје нза конумеигаане и к-.укље фг.саде Маршнлв Хан»ембурга.** Британснн нанорн Тајмс“ „Јахз вера брпжа« ске рвсе сотаче ка веаоксдебжлвог убеђеаа, да Сааеакичка сгаар мора победатн н да је ке* м*чкн покушаЈ за госаодствон кад светом бао од оочетиа осу , ђек на пораз. У н»шој аемљи, то пктање нлјв нвдад сгављева у сумњу, «дн нвше неуздвже нв трсбв да нвс саречи, да уведемо У борбу све људе, којама можемо расаолагата. НлЈе питање внлта, кслхко се људа мОже глшттдетн к» фронгу, већ кодкко св мохге 8ашгедетн у увутрагааосгм држа*е-» Продаја шпанских лаћа „Ел Диарио Универлал" (ао.чуаажничвг лест): «'И5весам ластови објавг.ди су провају шпааских аађа Енглеској. Ова је весг преранг. Алг, адада се сасвим природно зкавка питанлм, да по могућству смгњв штете, којв бн земљи могао п*нета сум.ренскж рат. Може се с пр»вом тврдитн да вредузеге мере веће нааћн ни г.а каквв међународне тешкоће., ,,Ел Либерал“: * У саджшњсм □рвлакам« оела бн зудост противитв се, да сопствени.цц леђа располгжу посвоЈој вољнсвојом саојвним ради Јединог цнља, да шпанска трговжчки маргва оста« не непокретиа у срвстнинштнмаАкциЈа Амернхе Публисидад (Барселона): •Акерачка ннтериенцвја коже