Велика Србија
НР. 323.
СОЛЈН, СРЕДА 1. МАРТА 1917 ГОД.
ГОД. II.
ПРК7ПДАТА ЕЗПОСК : 5?»сочлз 3 $реак», зпанеевао 9 'з&емм, ГОДСЛЈк« 86 фр&взжа хца& огд.\св2и: Ожтаж кгхас« 0.20 *раи. сд оептоа уеда, езкв *»лаош џо аогодбк. Воаад са ва.:*вв дрЈкиав ш шшг* осзам ж « 4иао:;ат ’.ж»к •л.огуп-мвагаима. ллст 2 здазз с гАкг лдн по иоднг Исагу ввмг* .треко Крм, Суа. Гсчграо. Кожгу&пп У Сол?н>'. рлкоижса оа нз врлћлју Став а».-а*ар|јв КоесмСо улззда бр. 33 ОДоаЦм
ГГпЈс^вН-: бројеаг со ггвсу доб*-,-н у Соетну вод атт« ц«јв „Дуужгаа уј\2* аатагнс-г улида Вуатгро«!* 5р. 5. бак.т Јмавао аижто.
БРОЈ 10 сант.
I
Уре-ђује 0 Д 5 0 Р гааДдЈцД?е«аг» ЖИР-цмИ?
1
БРОЈ 10 сант.
аСЧгСД»г^-еЈШТДа&..| 1 ХиЛШ*№»а
КИНА ПРОТИВ НЕМАЧКЕ Атина, 1. марта. Кинески парламент изгласао је прекид дипломатских односа измеНу Кине и Немачке. ... . сјНЕМАЧКО ДИВШПВО Бокбардоваље болница у Вертекопу
Једна ескадрида немачких аероплана бомбардовала је прекЈуче Савезничке болнице у Вертекопу. Бачено је доста бомби, које су нроузроковале маогобројне жртве, готово нскључиво у болничком персоналу, и међу болесницима и рањеницнма. Немачки авија тичари бомбардовали су болнице, ко!е су сасвим 1 асно носиле знак Црвеног Крста и биле су потпуао одвојене од војничких логора и магацина. Овај поступак непријатељских аероплана представља нов злочин, ново дивљаштво немачко. По одредбама Хашке конфе ренције болнице, као и све што стојн под зашгитом Црвеног Крста неприкосновено је. Према томе, независно од тога, што бомбардозање болница у Вертекопу само по себа представља крајн>е варварски акт, оно је у исто време груба повреда главних прописа међународног права. Ово најновије немачко дивљаштво није нас ни мало зачудило. Од самог почетка рата немачки систем воЈЈења борбе представљао је повреду свих ме^ђународних уговора и
јајукн жене и децу; а ; јих недела и злочина. Њињихови сумарени бацали|хов поступак доказује сасу у морски вртлог тр-1 мо њихову срдиту немоћ, говачке бродове свих на-^њихов бес, јер сусвесни, родности, који су прено-;да је ратна партија за сили мирне и незаинте-; њих изгубљена. Они поресоване путнике. Уво-! кушавају, да се свете за •ђење употребе загушљи-јпропаст, која им је невих гасова, одзођење Бел- миновна. Али, заборавља-
гиЈанаца и сгановништва Сев. Франц^ске, узимање
ЈУ само, да се час неумитне казне приближује.
циничко ругање одредбама Хашке конференције. У осталом, сам шеф немачке политике, канцелар Бетиан Холвег изјавио је не једном, да су ме^ународни уговори само »парчад хартије«. Оваквим схватањима права и морала могу се једико објаснити серије небројених злочина, недела, разбојннштава, пустошења и покоља, које су Немци кроз две и по године рата починили. Они су потпуно заслужкли епитет »модерних Хуна«, кој‘и им је чсвечанство ве:ћ одавна пркдало. У свнма правцнма и на свима пољима војне акције Немци су се служили истим протлвправним методом, примењују^и га са једнаком суровош-ћу, немилоср-ђем и крвожедношАу. Док су њихове|влаче небрањеним градо-
да 'ке имати скупо да плате сва почињена недела.
Пољака у зојску, интер- Није далеко тренутак, канирањс великог броја народа окупираних територија, доводе саме *до врхунца немачке злочинеј и недела; У колико је се европски рат продужавао, у толико је немачко дивљаштзо узимало пшре размере. После пропасти немачких предлога за мир, срдита немок наших непријатеља нашла је новог излива и одушке у сумаренској блокади, која је узбунила против Нсмачке све неутралне народе. Напоредо с овом почиње добијати шири раззој и акција немачке авнјатике. И као што сумарени упиру сво 1 ‘е дејство искључиво против трговачких пароброда, не смеју•ћи да се упусте у борбу са ратним бродовима, тако се и немачке ваздушне ескадриле мучки при
воЈНИчке хорде пустошилеипалиле области, кроз које су пролазиле касапе-ки нејако и невино становништво, дотле су њи-! хови топови рушили најлепше културне споменике и најмодерније градове без одбране; њихове ваздушне ескадриле на
вима и болницама, хватајуки се бегства, чим им у сусрет по^ђу Савезнички аероплани. Бомбардовање болница у Вертекопу представља један подао, подмукао гест наших непријатеља. Њиме они нису успели да
постигну никакву ни мочелу са цепелинима бом- 1 ралну ни материјалну добардовале су отворене и биг, а само су повељали
СТРАНАШТАМПА Наоружање америчкнх лађа „Њцјори Тајмс»' »Зваквчаа нвкачка нзјава, према којој ке ирахна оовсвост постатм оабаљна, ако Сједкаеае Др.каве каоружају своје хрговачке дађл јгстс јсдан аргуменах кој* се пружа акернчкик лацифзсгимз, којм хоае ла уверс азаду в варод Сједа н,сних Држава, да је н-р, чак а иечастан срекна ствар.« Утисци једвох' Американца »Дејли Кроникл » (из чдавка једног Амеркканца, који је тек наоуств,« Немачку): «Руу,укск« кампања бвла је у исти и ах усаех и пораз. Тежва Немаца бвла је ка стагну ко Прута, али су окл костигли само Серет, где су морадк да се утврђују и уепеж ввје куЈВдсио њихове вапоре. У осталом, ова борба сгала је Нем* це.велвке количине људн и иатернјаза и првморава ех да дуже велвке снаге на дикаја Серета. Ја сам всто бзо ианенађен у својам уааговорима са еустрејскш! офнЦвргма чуднам межавд-< нон дввљекч в гевааљгвог гвега, кад дође говор на немачку вој ску. Се&ам се да сам ивтао једнсг аустрнјског офицнр*. да ла
небрањене варошп, уби- иначе бескрајан низсво-'мрзи Фраипузе и Еаглеае.
— Не, одгсворао ма је ои. Међутаи, ја поаекгд имам лргв* осеавае мрж»е. Према коме? уавтао сам. — Па лепо! рече Аустрвја* аап, врема ... Немцвма. Крајњн сумаренски рат „Иерлинер Тагеблат «(комамдант брода Персаус): »Међугвм не треба се гтуедатп в*ровг*у да ће немачка бтокадд брзо о»ор»тв Еетлеску. Ко може предввд«тк, како ће се раззнјагн ентлеска средст*а оргааввзцлје у 4унудЕогтж? Ко може сумаатн у жвлавост л енергију тога науока? Ако смо ссесни тога, можвмо ж • матн вдеју о огроаном задатку, којк З е Немачка прнмнлв ва се.» ГРШ ШТАМПА ,.Неа Аднтија'-; Парлскж посланмк аародне владе г, Атое Ронапос азјагио је д$ректору „Грчках Ноаана" сдедеће: „Неје вреке за разговор« а* иОввиама. Шго в.тм могу кагатв, то јз ка сам тврдо убеђез да ћ* покрвт који се дугује вкициЈативи везаког кратског државзвка моћи спасги елтнство од свгууве пропвста. Поетто је есцрпео сва сред* ства да ба атикску зладу вратг* ва пут полатике досгојне ар«даав држававх в способне да сачува внтересе државне у 6удућности, г. Венкзедос би прануђеа да се одлучв ва обрагомае зассбне владе у другој ввр*шв хфаљевнве. Врдо брзо ћете втдетв пдодов« ових папора. Онз ће спрввдавчм поносом испунити срца свпх Гр* ка. Оан ћс нас утешвти у ду* бокој жаластн коју смо осетихв сви а међу Е:>ма први г. Венчзвлос, што смо моралв поделигв земљу да је ве бисмо пуствха да пропадне 11 .
.м епјп-јгтд штм.ди
ФЕЈћТОК
после матурантског путш бацили {пут, у своме дворвшту копао сам своје штапове г> с*оје путн*чке, роз, бранио сам своје огшпте, торбе, нисмо се никако ввђали. | и, поражен, гледсо са Квкз мој Рат нас је рагдвојао- И после ? лепи Обреиовац. А већ две годвне рзздвојевосто, после | после сам се вргћао путем свосвих борбз у Србијн, свах мука?јвх нвјлегпикх уцпсмева. Све о у псвлачеву, срели сио се у јнуда, куда смо после матурант-
ВОГОЈВУБ - БОГА - МИШЛОВИП ђак наредник — свршени матурант. Весг је бвла врло кратквЧ Ишао сам, трчао по солунским у —и«.‘Драга друасе, не могу те обра-; улпцама, саршавао своје прекеј 0В014 маленом грчком селу, пуни |ског взлета на Косово, весели,
ковати. Бога је умро од седам поснове збучен, још нпкако не т«ак*х рана в свхрааен у Вр- схвата ј у ћи ову жглссну истнну. томјп^.. | Но када ме увече ношаше воз Иренеражен, абув.ен, гужвао :Јфоз прсстрану( баровиту раово прљаво парче хартнје, ив; када се сва 18рма ГЈ б ља ше
®то мн својим ситним редовима *онесе тодико жалости, и каоу СН У јурио сам, застајао в пвтао с ®> Да лв је то истина? Знао сам ** Ј с ранген; знао сам, да је теико рањен, етш сам се надао н сваког чвса очекивао утешке веСТи од вмса. Али место тогж, овв хврта ме опомиаалхе својои лаковскож краткошћу, да се внше *• М0 Пг ввдатв, да је н аега не-
у »егосу монотону гвехетажу; када се бејах удубао у сама себе, у овој црној, натмуревој ноћи ја осетих сву тежину кобне вести в плаках заједно са нвским облацима, жалосвим и хладним, што шхачу јадоввто над разбацаним хуикаиа мога епског народа. * * • Последња пут емо се вндели у Седесу. Од оиогв даиш, квда смо
радости, што се опет налазимо, 'одушевљени, пијани од млааопуии туге што смо ван Отаџбине • сти, долазвли... И твоју кућу свм а без толнквх другова, којнх ! бранко, ала се насам смео јав-
више није било.
љати, да више не ожалостим тво*
»Зашто је ова судбина такојЈУ ма Ј к У' Прошао сем онамо, гге сурова према нама, побратиме?«'смо певали оно наше: говорио ми је он. „Тек што смо : »Ој, Србвјо, мила мати!» изгшли вз клупе, текшто Јетре-ј «Видео сам опет и Студенвцу бало да уђемо у живот, а миј и Ђурђеве Стубове п Звечен, па смо бачени у аега... С1 »м се уздржавао побеђен мвшI љу, да ја не постојом радв себе. Кад смо први пут одсгупалв,: Ј па кад сам се вратно, у блату у ј Хвала Бог У’ св * с “° блаже С Р бвји, најтеже смо продрлв
дворвшту, нажао сам слиху са нашег ручкв ход тебе. То ми је све. «А кад сио одступахв псследвд
Но да ми је само дв се вратвм још једном онвм мствм путем, још једном да осетнм ону сласт мла
досхи и трвумфа, још једзом да проживим радост озвх лава Стајалн смо крај једаог енгд«ског игралгшта футбала. Ра*говдрг.ли С :.-0 још ДуГО О СЕОЈ.МН«, о својвм мртвии друговвма, о сввјој улози у војсцв. Мало по мало, црне се мнсхв изгубвше, аегово тужко лвце доби свој весели изглед, в к«гова урођени оптвмвгам забхвстж му вг очију. •Сашфвје ва страву, побрвтвме, остзвимо ово што се не мо-. же вратитн. Ох нас се друго тражи, треба да предњачимо своме народу, да гввемо за љ;га в с н>ик — то смо некад желедц, сад треба да извршујемо. То је судбвна свају нгс*. У том тренутку јачи твм ен-Ј глеских вграча беше притвснио слабијег в првћаше да добвј« гол.