Велика Србија

БР. 330

С0Л7Н СРЕД А 8. МАРТА 1917 ГОД.

)Х)Д. 11.

нш СРБЕЈА 6ИЖМОЕ

ПГКПиАТЛ 3820Ж Жпжао 8 фјмокв, •‘ таиеаочтџ 9 'ит Г 9 ДЖШ* №

ПЈВА ОГДАШМА : (кпак агамв 0.28 фри. ед игак рехш, 1 ПМ 1 во вогадбв. 8омц м мште дрхаи ■ наг' ицшш ■ АХшха лтсжжм ашотЈКшхшпжшг. ЖЖСТ И81АЗ& О ВАКВ ДАН ВО ИОДН: , Жошгј шт> зрем Крм, Сра. Гемрм. Комугзд« ј Оовјжј. РГКОгШСИ С 1 53 ВРАНАЈГ Омв :-«сшц»јв Колсмбо тии бр. 23 8а1оп3^з* Гјсједшгз брсјеи са вогр добт у Соауиу н< в»зс *сј« .Друмта« грчж* ж*«кве> удшц* ЈБтагсрса*. бр. 5, бзв*у Р««а«ге воав-г.

БРОЈ 10 сакт.

I

Уре^ује 0 Д Б 0 Р

1

БРОЈ 10 сант.

НЕМАЧКИ ЗЛОЧИНИ — ББС СРДИТЕ НЕМОЋИ —

ј во, кад се има на уму, да јсе налазе пред блиским <и неизбежним сломом јсвих својих планова и наЗванични коминикеи у току досадашњег ратоЛ по И а ‘ увифају јасно, британског и француског вања. »Женевска Трибу-1^ Ј х рат, који су с л тг Ј . г ј :сами изазвали, неповратФР-У Соме бележг, -|»^„ И кадза6 0 равитист ра .!~К~ Г ?р°ма: како немачке трупе у сво- ховита недела, ко,а су ; ^ сад ј вла . ме повлачењу пале и пу- Немци починили од по-■ „ у Ј Ј \ . , сти над светом сахрањен гтоше села и пределе, ко- четка рата, и ко,а не пре- . Његова пропаст ‘ стала ,е напуштаЈу. Истовреме-. ста,у понављатн свакога једодушечовечанствомино с тиме, немачки депе- дана. Сумаренска акц Ч а, Ј ли0 „ажртава,а Л ијесјајаа ■“ бомбардуЈу Паризи цепелини, гранате са аа-, б т ’ ве4 Ј В Ј обалске области Енглеске гушкивим тасовима - о- ма Да к велике поб “ уби|а,у-ћи невнне жене ста-ке као вечити жнг сра-; нвјв Ј в " шедалеко. Јспеша артиљерија њикова и ма на имену немачког на-„ е Ј бо 6 које ношнмо4 . аахових савезннка, Буга- рода.« Остала неутрална ни Саманнци воде ва зара засипа Бнтољ грана- штампа пиеала Је уистом вЛ га нагоеешћх .ј у . тама са загушљивим га- смислу. Нсутралин „а- Н Ј „редоее^ј,, с "? у совима, варош, која Је родн, кп,., су без мало 1 ооку1Ла(уда вотпуно отворена, у ко-јСвн водилн политику бла-! с( Г свете . Њи Ј ва "^ и „ема всске, „е* само1гонакло„е „еутралностн, су излив срдите ненапа-ћеног и измученог«према обема зара^еним ; м(Ли Ј 0на не!к [ а ;„ и не г РУ пама в *Д ел *су сејед-ј * има т И ник " ва деј . нога дзна принуђени, Да \ ств [ на ток дога |, к д сј Ј н и сами устану против не-| се развија | у све п о аољн мачког варварства. Некс, је к 0 С а в езнике. Велика од н>их прекинулесу ди-! офанзи8а пе4 је на помо . пломатске односе саБер-јЈ' „ она 4е Ј мњив0 лином, а остале су се; д Ј нети коначан п ' раз не . пријатоља човечанства, који -ће добвти заслужену казну за своје злочине.

'РЧКА ШТАМПА

станоеништва њнховим властититим режимом. Ови најновији немачки злочи ји долазе само, да допуне беокрајам низ њи хових раиијих беспримерних дивљаштава. За нас они не представљају изненаћење. Културан свет је о њима ве4 донео свог суд, а зелики рат, који водимо против угњетача слободе и савести има да нриведе извршењу праведно изречену пресуду над »модерним Хунима.« Светска повесница забележила је из прошлости многа и многа дивљапггва разних некултур-

привремено ограничиле, да путем оштрих протеста изразе своје негодовање и гнушање. Цео светј је дакле сдудио најживље] немачко варварство, а и-‘ сторија света не^ће ни од своје стрине пропустити, да модерне варваре по заслузи окарактерише. Пада у очи факат, да је немачко дивљаштво достизало ве^е размере, у

них народа. Ме-ђутим све колико 1 е рат узимао не тозаостаједалеко иза вар- повољнији обрт по наш«

варства, које надрикулт\рни Немцн врше над човечанстзом. КадсеНем-

наше непријатеље. Од самог почетка европске војне, Немци су извели органи

Цима придаје надимак зацију злочина и недела. »модерних Хуна«, имају ј Пустошење и паљење оте на уму оне махните ијбласти, кроз које су пропомамне хорде Атилине,|лазили, вршено је систекоје су прегазиле и опу-јјматски. Рјди тога су при стошиле Европу. Али, докјјсвима јединицама устасу се Хуни задовољавалиЈновљена нарочита одељеДа се дочепају територи-јња палику-ћа. Исти сисја, које с.у хтели само ек- тем примсњен је иуубисплоатисати и док су и-Нању невине жене и деце, Мали колико толико при-!у одвофсњу подјармљезрења и обзира према не-|ног становништва Белгивнној деци и женама, до Јје и сев. Француске, у Тд е се данас после толи-јјпљачкању заузетих терик о столе-ћа културног раз- торија, насилном купље«итка њихови следбени- њу добровољаца у ПољЦИ> Немци, не устручава- ској, у бомбардовању неЈУ, да сав свој гнев иска- зашги-ћених вароши од ле над невиним и немо^- стране цепелина и аеро-

а им становништвом, свесни факта, да су и војничком погледу немо-ћни, Да задобију победу над Св °Јим противницима. Сви неутрални листови

плана. Најзад, као крука свега, дошла је и организација сумарекске акције у једну формалну, али безуспешну блокаду. Немци су данас достиг-

^УДили су најжепгће не-]ли врхунац својих злочи ' Дивљачке подвиге!на. То је сасвим појмљиоми шој [ов «в охјН акаго у> а|ох ,пио $н»Ј

ИЗМЕНА ТЕЛЕГРАМА — Поводом великих британских успеха Пврив, 8, карта Прилаком задобивених успеха од стране енглеских трупа, председник Републике упутио је Њ. В. Краљу Енглескс следе^и телеграм: Ја молим Ваше Величанство да прими моје најжквље честитање за лепе успехе, задобивене од енглеских трупа на западном фронту и код Багдада. Одјек ових победа радосно је одјекн} г о у срцу савезкичке и пријатељске Франц} г ске. Поенкаре. Енглески краљ одговорио је следећим телеграмом: »Захваљујем Вам изсвег срца, господине председ ниче, на Вашој љубазној честитци поводом успеха задобивених од мојих трупа какона западномфронту, тако и у Месопотамији. Радост, којуунама изазивају ове победе утолико је веЕа што ми знамо, да њу деле фраицуски народ и његова храбра војска. Ђорђе.«

»Неологос«: Расплет рата. Енглеокв гевераавов« Хег в иао је потпуно право, квда је аре ибгоЈјако шздељв јчинно по*нату ЕЈјг-ву Еоја је взноЕадада. Ваглеока је в>јока спприека органнвовгша з у евавом поггеду доотојаа еао а оупарааза. Велбка победа код Вчпока није ввие једпа гокагна нобеда, лоЕалв* уопвх, уо је доброироучено в пркмеаеио надарање у цвд,у да ее еасз&м пробкјв ла анја на Оомш> појв је сза у оићсноотк Аип аво оу јунадни Енгзе*а по!драввди руеку мо

следовати ствврве победе сжи; бокоумних држав», које Б>е вас једвве осЈгсбодити од страшнла квлитгрсана и апсолутизи«, који су преастављепн у НемачксЈ и неввм савезшпзама. (Број 62 ). ПОЈ-Лу)

НЕРЕДИ 7 СРБИЈИ — Бугарски бес и терор Аустријанци су нешто у ночетку, а нешто до-

цниЈе интернирали скоро све мушко становништво у делу Србије коЈи они држе. Како је тешко стање рвлну победу јбднум огромнкмј интерниранлх лица ј* ПОЗНВТО ]С■ уопехом, нзс7 нн њкхово •» ре фрннцуске нолеге мта Г . ^угари су V своме делу гспеемм*. Јучер.пшн јв С Р ОИ,е ИНТернирали МНОЈвдао трвумф за француско о го мање ’ али С У У П0СлеД ' ружје, појв је Иа * двв францу. Ље В Р еМе П0ЧелИ К У ПИТИ * * ^све мушко становништво, сн« вароши хаоодо одг«вну тро Ј * Јојц? №ПП , ,.ј. .0|».М К0Ле 33 "У ШК У СПОСООНО, 'Тлцај „».«« дубои продро , м те Р ати У В0 Ј СК У ла « туку противу своје браће. Једно због тога, а друго к због сурове и немилосрдче реквкзиције коју врше бугарске власти по Србији становништво је се почело бунити противу тога и таквога иасиља нарочито у нишком округу. те су Бугари били принуфени да у Ннш пошљу извесне трупе. Те су весги прво продрле у европску јавност, а сада их потвр-ђују и дезертери и заробљеници бугарски са целога фронта. Кзд су Бугари прину•ђени да узимају у војску и српско становништво. противно свима прописима међународнога права, при том непријатсљеки расположено према заво1 евачу, ондаје то најбољи доказ да је дошао крај

еЕцеет с 51 .х образованзз иарода. Еегхецке цобвдв код Бапома, Руа ч Ј 1 »**нн језу вмртонаеии Јцара аа гермаЕокб ншитармт.и. Овв впцчв дн је немачка авдмоЕЕ 1 зот у војв&и етзаркма ароото једка иадмоћчоот у прнарема ратној, бе* неног другог хауаегаог Јначева. Вемачва јв иорзе јучврнн>пх догађаја докаЈааа да ХЕНдепбург, МакенЈее в разв* њени наршвли вмају скмо једну релатавну вредносд, у хо ДнЕО, у ЕОДШЕО ПрОТЕЗНнК не нре душма озе оае нере, воје зах тева данашњш рат. Алм аво се прогавник оцреда *а нобеду мо рклао к махервјадво, Некачка аема већу важнзсг аего шго бк је кмага евада друга војвн <гла држлза, ноја раоногаже ма« лмонима војнака. Прошла недеп,а представљи за велккн свропскн рат расалет његоз. Морална псбека Русије, вој на победа Еаглеске, надкећност

ГОЈ -

француске тактике, одлука Аае ; н»ИХОВОМ бесу И надурике да према Немпама ооступа ј ТОСТИ. као према гусарима, пооуна Јвв Ј БиЛО је време ту И ОНИ НОГ нншљења код неутралких, од већ ПОЧИЊу ИСПЗШТатИ

којкх један преквда односа с Немачком. то су најновнји догађаја која показују да јерасплет рата отпочео, н да ћемо ускоро аматн догађгје којн ће потврдкти да се налазимо пред последн>им чином крваве драме, коју је изагвала Немачка. Изгледа »а је спшта офанзнва савгзначкч свршен чнн, што до казују не сгмо велике бнтке на зипадном фронту, већ н појача ност непрвјатељстаза к на сампм најудаљенмјим позорннцама ратвем , као на балканској, малоа* зијској н румунској. Прзн кораца ове нападне акцвје сазезничке билв су врло успешни, и не сумњамо да ће

своје грехе.

НАША Ј7ЖН0СТ У овжм у подесници Српског Нарова најсгдбовосаајаи данама не која смо саучеснеци зелакн српске трггедаје у садааем саетском зеплету, а која смо узедк на себе са кагаам моћном Савеаницемч осдобођење и сгвараље Велнк« Срблје, погребно је, да у овин прилакама размвсннмо свакн од нас у пнтаау: гата нам је нужност? Ако је ово гштаа* зз сада и суваше осетно за расправу, иоак ма и најмзње учваепо с паше стране у том погле-