Велика Србија

СТРАНА I.

С0Ј5УН, НЕДВЉА 12. МЛРТЛ 1917. ГОД.

ВРОЈ 333.

Ш бКШОЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ МЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОЛНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗИОСИ: Месечко 3 франка, тромесечно 9 фра нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује ОДБОР

БРОЈ 10 сант.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ

Петроград, 11. марта Отворени су поиово универзитети у Петрограду и у Москви. Ред је успостављен свуда у престоници. Гимназије I све ниже школе почеле су нормално да функционишу. Студенти из свију великих вароши упутили су депеше у коЈима су изравили вернуст и одан^ст новој влади. Цела је кавкаска област пришла револуционарном покрету. Петроград, 11. марта Војни аташеи и дипломатски представници који су акредитовани о де, изјавили су да су ушли у званичне односе са егзекутивним комитетом Думе. Париз, 11. марта Из Њујорка јављају »Матану«; Предвиђа се, да ће руски покрет у Сјед~њеним Државама привући на страну Савезника бар још 10 милиона људи. Лондон, 11. мзрта Према вестима из Копенхагена Цар Никола II иаст нике се у Копенхагену. Према другим вес има, по ндредби Провизорне Владс- Цар и Царица смештени суу Царскоје Село, где су под стпажом. Генерал Алексијев одредио је јеДан батаљон на ову стражу. Батаљон ће бити под злповешћу посланика Брусилова, Версинина, Гр..мбонина и Гадина. Петроград, 11. марта Проз зорна влада одлучила је општу амне стију без одл гања, слободу речи и штампе као НЈКидање ссцијалпих и в^рских огганичења. Петроград, 11. марта Бивши руски министри затворени су у тврђави ПетроЛондон, 11. марта Јављају из Петрограда, да је руска Провкзтрна Влада лоништила указ Цара Николе II, којим се укида фински устав, и да је повратила у важност ранији фински устав према коме се донети закон о новом режиму у Финској. Агенција Вестник саопштава: Извршни Комитет Думе јлрлмио је војне атг шее и дипломатске представнике страних држава, који су изјавили, да ступају у званичне односе |са Извршним Комитетом, однпсно са новом руском владом. »Фосише Цајтунг» пише: »Потпун мир влада у ФинскоЈ«. Из бугарског Собрања | У бугарском Народном; изјаве, — не Имггератора Собрању одиграле' су се Русије, Краља Енглеске °8их дана такве сцене, да1или < 1редсед(-:иха Францу п оок ЛаП

део од територије Старе Бугарске и каквс је мере предузео поводо л те изјаве.“ Вичев, посланик, та- ; кође пита: од куд је по-| текла сна изјава Председ-: ника Владе Деда Радосла-; вова да не зна и да га се' не тичу нове граниие Ср- ! бије? I Неки Јанков забринуо ! |се јако поводом учесталихј јизјава угледних представ-* ника Споразума односно | јСрбије и њеног увелича|вања и пита: да ли Влајда бугарска о томе води Iрачуна? ј Такев је опет зацвилко ј однссно пљачкашког ре!жима у Мзћедонији и твр1ди, да су симпатије Маћедонаца за Бугарску, за навек изгубљеке. Наводи страховите примере зулума, које су чиниле војне и цивилне власти. Најзад, падБмтољаим је кост у грлу, која их јако гуши. Обећање да је Битољ привремено пао, није се остварило и то провејава кроз све говоре народних посланиха, а они последњих дана нису били ретхи у Собрању. Даскалов, икаче познати бугарски публициста и верни измећар Фердинандов, није без циља истакао ово питање, а то у толико пре, ( што се зна да ни најојбичнији чланак не публикује без нарочитог благослова дворског, те се не сумња да је ово учињено са знањем његовог цен-

су чак и њихови савезни ии забезекнути остали, па не знају и чуде се од куа овакве и оволике нагле променекод њихових„бзлканских Пруса“ долазе. Један мацарски лист, не разлога, назвао је Собрање циркусом. Разметањ е и самохвалисање БуГа ра познато је целом свеТ У- Опијени уображеном ч победом», они су постали |несносни чак и својима. ГОједан мали и ладан туш 1У стању је одвести их у са|свим супротну крајност. Ти |СУ ППВП№г»о*.. ■-« " и ..V пП_

ске Републике, већ баш главом — Господина Паш Фа, когд наз (в .ју Председником Министарства без земљо, љокнулч тако, да ,су главе погубили. Запиштали су каомико њихсв. Здболело их је па никако х себи дг. дођу. Од куд тај страх од Председника владе кад „земље нема!?“ Ш го га се боје, кад им не може напакостити, јер онај који земље нема, неоспорно, ни снаге нема. То нам не објашњазају, Даска-

,„,али га ми знамо | с л е „Г КреТИ код ЊИХп °-| Л0В . народни посланик, у Че Сги Да ,,а ® или врлошутио је питање прелседхвалЈ д 11 су се јуначили, нику Министарства: „јели|бура, бе Са у и и се ^е до не- му позната изјава г. Па* мера УЗДизали, алисузбог шића, да он тражи добар1рочит

зора. Деда Радославов комеј без сумње, нису непознати извори озих питањз одговорио је, зли на бдјагањовски начин. Постављена питања обишао је вешто, па им је испричао како бугарска ствар стоји добро и како нема разлога никаквој бојазни. Пад Битоља је привремен инајзад, да је све учињено да се стање у Маћедонији поправи. Озде им је изнео и једну нову ствар за коју га иико није питао: да је команда у рукама бугарске војске и да су свуда Немци потчињеии бугарским војним властима и на^зад да бугарски и немачки војници живе као рођена браћа. И збиља око овога непостављенога питања изродила се читава бура, јер су са масом при многи посланици, нато они из земљорад-

ничке странке, контра разлоге Радославову изнели, ; поткрепљене необоримим фактима, око којих су се ко- ј пља ломила неколико дана. Деда Радославов је осо' и хтео, да би изиграо „цен- ! зора“ Даскаловљевог, а ј тиме је на вешт начин из- ј бегао да ма какав одговор да ка постављена му питања, која, као што се види јако муче Бугаре и њихове посланике. Хоће ли се на овоме свршкти ова дискусија то имамо да видимо, зли једно знамо си| гурно: да она силна хвајлисања бугарска нису ништа друго кего сбичан блеф. Потребно им је народу бацити прах у очи и удаљити га од сазкања праве истиие, која је овим догађајима избила на видик. Колико су Бугари сигурни у досадањим својим успесима, најбоље се види из самих питања посланика и из бегства г. Радославова да им на њих да ма какав одговор. Учестане буне у Бугарској због глади, нагло скупљање свега мушког становништва, способког и неспссобког, за војску, многобројна предаја бугарских војника чим се са њима у контакт дође, што се је ових дака на битољском фронту нзјбоље документ^вало, — маневрисање Фердинандово преко сзојих креатура, да бацч одговорност на Радославова. због неизбежне пропастибутарске.страх од изјазе нашег Председ ника Министарства Г. Па шића и полемика о њој, јасно нам илуструје душу Б ггрикову и страх од одговорностикојазбог њиховог издајства према својим ослободиоцима неизоставно ускоро мсра доћи. Ћ.

Грчка штампа

Светлост са

»Неа Алктија« Севера. Руски устанак, или боље руски препорођај, ргзвија се правилно и без сметње. Провинцнједиа за .другом прил&зе

желн да се прил 1 И одговорности највише влисти пре него што буде одређгн облик владДвине и пре него што уставотворна скупштина састави нозе основне законе Русије Независно дакле од спољашљег гледишта, које су у осталом тачно одредиле званичне изјаве и телеграфске окружнице новог министра спољгшњих послова, питаље о руском устанку има и свој врло значајан Унутрашњи из лед. Не ради се само о томе да се прегазе германофилски мирољубивци «с.ји су желепи да Руси^ 0 двуку у бешчгшће и да ј е изда _ ју. Тиче се, а можда су германоф/ли и дали први миг, тиче се корените д ржасне прод1ене) којз ће Русију пред цивилизованим светом представити као сасвим новудржаау. Ју Ч г рашња апсолутистИчка Русија биће сутра уставна Русија. Нећг бити Русија указа, већ Р уС ија нгродне воље. Кад Ј е пре неколико дана цар мислио да ј ош има силу једним указом да затвори Думу, Лума се пред њим испрси као изрвз највише воље нвродке, и престрављени цар ишчезну. А с њим на свагда ишчезну и стгње апсолутизма, против ксга се одавно узалуд борила универзитетска 0 /младина. Наооди и нације имају СВО ј е часове. Куцнуо јо и час за руски народ. Његова побуна била је тзко општа, тако обДмна, тако полетнз, да пређашже стање није усудило ни да помИсли да јој се стави нзсупрот. Дуга историја устанака у РуСИјН за добијање политичке слабоде завршила се ко>-ачно. Руски је народ сгд политички слободан. Велики европски рат. чија је основа слобода поједингца; права народа, резервисао је за Русију првине свсјох веЛ 1 .КГЛ доброчинстава. Са Севера сгд долази сретлост. Нгка би пр:шер Руса послужиз и другим народима, који живе у истим погодбама, а најпре нама Грцкма, који сносимо невоље подеље ости због апсолутистичк: х • ежњи атннског стања. Слободна Русија испунгће сада без препрека своЈ великн позиег у свету. Сагласна и У погледу режима са осталнм своји.м слободоумкпм сагезнициме, она ће још снажније наставити раг и кзвесно ће с њИма Заједно триумфовати. Пол Луј.

новоме животу, велики војсковођи руске војске приносе своје мачеве за заштиту новога стања, народ у својим манифестацијама нсси гаставе са симболом навог духа »слобода, једнакост, братство«, па и сам но«и цар Михајло Александровић не

»Велика Србија« прима огласе по умереној цени