Велика Србија

1Л 6КИШЕ 8ЕКБ1Е БРОЈ 10 сан~ I I Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 338. ЛИСТ НЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЈ1АТА ИЗНОСИ: Месечко 3 фраика, тромесечно 9 франака, годишње 36 фрзнака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун. БРОЈ 10 Сс 1 ;*”

ДОГАЂАЈИЈ РУСИЈИ Петроград, 16. марта Г. Ро^анко ј® из авио: »Свуда где су нашп непрнјате| ;ђИ склапали поново завере, пропали су бл>.годареКн помо*и коју на« је иа» народ пружно. Петрвграи, 16. старта Армнје на Карпатима к код Рнге одушевљено су акламовале манифест којн је упутио генерал--<снм руских ђојсака, вел ки кнех Никола НкКОлајевиК. Армије којима комгндује генерал Брусилов зтклеле су се на верност новој влади да Ке се боритн до коначне победе аросипајуКк племенито своју кра за част отаџбине. Петроград, 17. марта Г. Миљукош је изјзвио да све вести о сеп&ратном миру чора/у неминсвно исчезнутн. Петроград, 16 м«рт» Царска руска фамилија као и цео двор ннтернирани у Царском Селу не могу да опште са људима ван зграда. Све трп кћерн Ннколе П болују од богиња. Стање велике војвоткнње Олге даје јаку узнемнреност. 1 Бквшем цару, који добро позиаје војне тајне, кеКе бити дозвољено да иде на страну пре свршетка рата. ПетрсГр- д, 16. марта Шгф генералштаба генграл Алексијев објавио је ззанично министарском сав?ту, да су се руске трупе заклеле ка верност новој владн и новом режимл Осим тога, министар војнн упутио Је у име владе, »Тајмсу« следећу депешу: »Ми остајемо верни заједннчкој ствари Савезника, војска и флота бране зерно Русију « Петрогргд, 16. мартк. Царска породкца и остале личности, ннтерннране у Царском Селу достижу број од 150. Велики церемокимајстор граф Бекендорф, кнез Долгоруки, дзорске даме царичине, чиновниц«, послуга к т. д. ту се налазе. Летроград, 16. марта „Вједомости« пишу; Кореспонденција бивше р^ске цар;це са бив. минестром Протопоповом ; која Је откривека доказуЈе несумњиво германофллске тежње бивше владе. Петроград, 16 м*рта. Ккез Лвов изјавио је дописнику »Пти ПаризЈена* следе*е; »Ја сам потпуно убеђен, да је будуКчост РусиЈе обезбсђена. Вести са фронта суврлодобре. Променарежима нвје унела нл наЈмање колебањс ме%у јединствене трупе, «оје бране отаџбину.* Петроград, 16. марта. Велкки кнез НиколаЈевић стигао је у Мохилов. Обраћај/ћи се трупама, он им јесаветовао да буду верне новој злади и да наставе рат до победн.-.чког краја. Трупе су вик ле гром гласно >ра. Муз ка је свирала * Марсељезу." Велики кнез Никола напустио је синоћ Мохилов и кренуо за Петроград. ЈЈондон, 16. марта Јввлвју из Москве, дз /е тано огромна мзнифестацн/а ођввлена за идућу неделу, на нојој ће жене тр&жнти пра*0 гласа. Петроград, 16. м«рта Сељачка изасланства стижу у масама у Петроград и Доиосе Думи со и хлеб, симбол своје од»ности. Банке у Пстрограду дале су општинн кредит од 30 аилиона рубаља. Провизорна Влада згвела је цензуру за кореспоиденЧ и Ју цара Николе н царске породице. Петроград, 16. марта. Агенција „Бестник" саопштава: Генерал Корнилов » војни командант Петрограда, стигао је у Царскоје Село, где је известио царицу, да је она затво-

рекаГса целом њеном свитом- Палата у Царскоме јле. Јер победа Немачке до-

Селу под јаком је стражом. Царевнћ се је потпуно опоравио.

:нела би зз собом нссамо I ролство потчињеним наро!дима него и један ужасак |и беспримеран регрес у

пу да буду на опрези проткв агитатора.

Петр<«град, 1е>. марта. Геиерали, кома«дангл разних руских армија у- |јЈсторији’светгТОво с7при»утнли су својим трупама прокламаиије позивајући их :р 0 дие гсставке које дола* ;зе као логичие псследице јсвих гермакских дела у 'току овогарата, која нај‘лепше и најизразитије наговештавају свету чеу.у се може надати од оних којн су са патосом прокламовали да за њих не постоје други заколи оснлд њихове пескице и њиховог мача.

ВАРБАРИ

Пмсац прослављеног Ца-; путева и уништили све рсстивнига, говорећи о чу- шуме, као и све усеве. веној велбушкоЈ битци из- Много су народа одвели међу Срба и Бугара кажеју ропство а између остама једном месту м о .о: 1 лога и младе девојке... Б гарска војска уђе у Ако упоредимо ова два српску зелпЈну. Војници по- ј кзвештаја видићемода из-

Грчка штампа

чеше немиг.остиво пд,ач-1 т ђ у Љ их иема никакве кати народ и чинити не- разлике, и ако су раставчувена насиља и безакоња. |љени временолл од читавих »Македонкјг«: Олкжамо једТадбБ гарн попалишемно-, шест столећа! Немачки бес!ну стврр. Нннме, да сви иису га села, уништише шуме, |ј е превезишао чак и суро-!дубоко схаат.-л ч смер иародног Јпосекошеспевоћњаке, иш-;вост негдашњих Кумана ијпокрета. а ово кшмо стога, јчупаше лозе по виногра- ( Печењега, који су налази-: што видимо многе кој« мисле јдима и сатрше све усе-!л М С еби највеће задовољ- : да бе наша борба апсолугно усјве, ДЗ су сзуда , где СТВО У крвавим злсчинимајпетн и дз ће донети свс оне годсу прошли, оставили које су ЧИНИЛИ П0 туђимјплодове којима се И8ДЗМО и које | за Собом ГЈуСТОШ Н зга -1 земљама. ! очгкујемо и које ::мамо право јришта!... Ми СМО О немачком вар-: да очекујемо, који ссе то мисле Читајући ове редове на-. вармзму говорили често из-! само на осниви тсга што јена| шег летолнсца, ми се У‘|носећи сва њиховп безз-; родни покрет избмо, што су га жасавамо при ПОМИСЛИ иа коња и не д ела које учи-,сашгитне Скле призндле, и што овакве злочине ко;,и су уј нише и према људству и крзи Бугарима свију в®ко- ј П р ема цивилизацчји. И у ва, али смо кпак оили| НИЗ у ТИ хмногобро]нихсвисклони да ово праздамо | репства данас ми изнесимо

из ових разлога: и 0В у впсТ у њихових злоБугарски цар Михаило и,тп ча,РП1-!П м

С&везници изргжгвгју симлат*је, љубаг« и 601 -гу у њему. Народна Ео;ска, грчкг војска треба да се укећз, да порасте, да постене џиновскз. Њене дивкзеје да се умноже. Њена сила да псстгие кесгвлгдљивв, Сам.о тада ша ће права бити

,чмна, што ће заједно и Шишман, који јепроузро-| СК у Па) најизразитије окаковао овај рат и хоји Ј е ј рактерисати дивљину, суЛИЧНО у њему учествозао; р 0В0СТ духа И иеобузда-Јпоштевана. Само тада отаџ и ту изгубио главу, оно]е|д Н0СТ ЊИХ овог каракгера.Јбина постгти веКа. по нзродносги Куман. Ај Колико је само векова главни контг.гент његове> и ноколења учестзовало у | сад распелажг вл?да довољна, војске сачињаваху Татари, ; б 0 рби са старим предра-1 предовољка с сбзиром врло Псчењези и Кумани, наро- судама док кије данашњ(' : те шке прилике у којима је ство* ДИ ТурСКОГ порекла, «°1 е | друштво доспело до своје рена. Али је недовољна за В6 лсторија познаје искључи-1 СТО леће назове периодом ЛН ке цкљ ко«е тежи наша борВО ПОЊИХОЗИМ СВНреПСТБИ-| свстске ццвнлизацф којајба. Нитк је мог^ћно да иесумма. Осим тога оео Је оило; почива на хуманнзму и‘ пре шест векоаа, те и сам« ј М еђународним законима, јдаљина времена оправда-ју ГОВО р 1Ша и разни.м одредва донекле овакве в °Ј” е Ј бамл! И требало је да и* преступе и злочине с об- СК р Сне ова ј велики свегски зиром °а факт да се је р ат па да се сваки народ то догађало у столећима П р есТ ази човечанству онаки којаобележавајучесто вео-ј как|| ј е у ства р И . Узалуд ма мрачне стране европске се не к -. же свако зло повеснице. ! И /иа и понекудобру и коАлм какво изненађење! рисну страну. Тако је и Пре неки дан прочитасмо ј 0 во крвопролиће исполл!комунике фтанцуске Вр-; л0 свету немачки народса ховне Команде која јеоб-,свима његовим одликама. ; исход -' ћр0Ј |8/иЈ јавила СЛедеће: И прирОДНО ЈС да ће ТО’ * Нев Алитија«: Псгрчивање - још већма приближити на- "* е ” а м - сга > МаћедониЈи.

Истина да је војска којом

њ- ви херо^зам грчког војника здмени оскуд^цу у људству. Бројна снага је сна што обезбеђ је усп«х и добија псбеде | Кад сва војска достнгне број од 120—150 х љзда бсраца и кад се заједно са Севезн- цимз устреми иа Савезнике (на непријатеља, вгљдЛ Пргв), тад« не само небе постојзти нарсдко питање, него ће на против нарсдна ствар дгбиги нзјсрећнији

ше Савезникс кдо и све

Сазнајемо да ред на зг.менн поЈедин^х варварских иазиса меств у М-Јћедоии и настгвља се пргвилио. Лични секретар ми-

После заузећа м ослобођсња Бапома и Перона Немци се нагло повлаче просвећене народе да ииспред налета актло-фрзн- страју у борби противу цуских трупа. За време Германаца који су на суПОЗЛачења ПОруШИЛИ су прОТ савременОМ ХумаНИЗ- нистра Просвете, г. Родоканаки, многа села, која су прет- ј му И цивилизацији истакли коме је поверснс проучавање ХОДНО опљачкали, ОСИМ грубу силу негдашњих за- овог питањв, об:-шго >е Д0С«Д тога посекли су сво дрве-, в0јевача, која не зна 1ш |области н.усе (Њггуш*), Вгрије по воћњаиима, попед за какве обзире и скрупу-'(Бсра) к Кулакије, и вративши