Велика Србија

БРОЈ 341.

СОЛУН, НЕДЕЉА 19. МАРТА 1917. ГОД.

ГОД. И

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

1Л 6КШБЕ 6ЕКБ1Е

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фра нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солуа. БРОЈ 10 сант.

ДОГАМЈИ У РУСИЈИ Петрогрзд. 19. марта Цензура Је конфискоаала сва иисма која су у песлед»е време нреспела од страних дворова ка адресу царице. Пошта на личност* око цара конфаскована је такође. Петрвград, 19. марта Посланнци Споразума са својим војним аташеима присуствовгли су на последљој министарскоЈ рускоЈ сединци. Дискутовали су само о војним питањкма. Петрогрз^, 19. лгрта Социј лкстнчки лист публикуЈе чланак у коме препоручује раденицима да помажу владу, чкјн је крограм, у осталом, саобразан главннм захтевима кео • демократске странке. Петроград, 19. мзрта Министзр правде ради на законсксм прој кту који даје лраво свема народкостима н Јеврејима нарсчито да станују у саима великнм варошима у Рус^ји. Г. Маљуков је изјгвио једној јеврејској дглегацији која је дошла њему: »Отвгра се ноза ераза све игродности у новоЈ Русијк. Мч потребујгмо помо^ Јевреја за напредак а цивилиз цију наше земље. Неће се занемр.ривати ш једна иародност. Наш је програм, као што смо казнли : »СлобоД9, Једнакост и Братство.« Петрогрвд, 19. мартз. Провизорна је руска влада положлла заклетву да верно служити кароду, бранити слободу, права, част и дост јност и угушитн сзакн посредан ила непосредан покуШ8ј да се успоставв. стари режам. Петроград, 19. марта Руска влада овтастила је царкцу мати Марију да се нгстани на Криму, пол условом да је прате комесари Думе. Генерал Пеливанов, бив. министар воЈни, отлутовао је у главни стан с намером да реорганизује генералштчб. Л јстови ЈављаЈу, Д 1 је сбразована Провизорна влада у Фииској и да ееКика чланова припада соцвЈалистнчкој странци.

Хивденбургова офанзива

Псследњих дгн?, одкако је руски покрет добио , одЈеђену форму, немачка ј штампа почела је нагло иј неочекивано наговеш^аза-: ти немачху офанзиву на 1 рускоме фронту. „Волфова Агенција" пустила је серију телеграма, како је немачки генералштаб завршио све припреме ради њезога прелузимзња и како су велики изгледи, да Т2 с фанзива може имати! решавајућих резултатапо; ееропски рат. Присвем томЈ извесни немачки листови ј ни У се могли уздржати °Д сумње у велике изглеД е од овог најновијег ХинДенбурговог плана. „Келнише Цајтунг“ оспоравају Ве лики значај те сфанзиве , и обргћају пажњу не•кчком генералштабу на Догађаје, који се одиграВа !У на обалама Сомг, а к °]и и за Иемачку представЉа 1У аитање опстанка." Већина немачких листоВа признала је, да Немач-

ка не може ништа очекивати од народнсг покрета у Русији. „Франкфуртер Цајтунг“ истиче, да војни кругови руски без икаквог неспокојсгва гледеју на офднзиву, која би се предузела у правш/ Петрограда. А мзјор М >рат пише у „Берлинер Тагеблату“ од речи до речи ово: „Не треба да се варамо и губимо у илузијама. Више но икад" г.отребно нам је прибрати све снаге и напрегнути све силе. Са покретом у Русији ишчезава свако колебање код једног од наших најозбиЈвнијих противника. Изгвсно је, да ће руски народ са већом но икад енергијом настојати, да осујети све наше напоре. Ми дачас имамоу Русији много јачег противника но раиије. Шефови нове Русије неши су заклети непријатељи. Они ће наставити борбу до краја и то на живот или смрт.“ У једном подужемчлан-

ку, угледни немачки лист „Теглихе Рундшау" покушао је да докаже, како је тежиште Хиндекбургове ратне тактике офанзива. Поменути лист објашњава повлачење на Ссми стратегијским разлозима и указује на потребу скраћивања фронта и концентрисања свих нзпора ради рредузимања једне успеш не сфанзиве. Али, тај лист предвиђа масу чињеиица при оваквим каводима. Савезнкчка штампа констатовала је одав.чо факпт, да је Немачка апсолутн.о немоћна, да предузме сфанзиву. У тску свих дссадашњих операција на западком бојишту, Немци. су увек трпели поразе од англо француских трупа. Борбе ка Вердену завршене су коначним фијаском немачлкх капора. Ссма гредставља страшну гробницу за немачке армије. Све досадашње офанзиве Англо-Француза на Соми скршавале су се врло непозсљни по Нгм хе. Асви немачкипокушајиконтра>:фзнзиве на западном фронту пропадали су у самом псчетку, и имали су само за последицу огрсман број немачких жртава и евакуисање знатне територије. Утврђено ]е кепсбитним чињеницама, да Немци немзју више резервних снага, и да је морал њихсвих трупа знатно опао. У погледу ратног материјала јСавезничка надмоћност је коначно успостављеча. На свима фроктовима колебају се линије наших кепријатеља. На маћедокском фронту Савезници су апсолутни господари ситуације. Западни фронт не оставља у томепсгледу ни 'мало сумње. Игалијани : туку стално Аустријанце на Красу и у Трентину. Операције у Месопотамији :теку све повољније поЕн!глезе. Руси кадиру све јдубље на кавкаском бојишту. У Мисиру британске трупе задобијају серије врло важних успеха. Ратна ситуација на свима фронтовима наклоњена : јеодлучноСпоразуму. Немци то осећају и зато прете офанзивом на руском бојишту, свакако у намери да унесу извесну пометњу у догађаје, који се у Русији одигравају. Ове претње су само обичан блеф

немачки, као и сви досадашњи блефови.Рускипокрет се развиосасвимнормално, и редовно стање у Русији већ је успсстављено. Војска је више но икад расположена и одушевљена за настављање борбз до краја. Све руске армије пришле су покрету и готове су, да предузму одлучне борбе са енгргијом већом но икад. Девиза Нове Русије јесте борба до крајње победе. Отклоњене су све сметње, хоје су мсгле сметати акцију руске всјске, и ма какве планове кројио немачки „гвоздени мзршал", несумњиво је да ће се сви они разбити о силну одлучнсст прег.орођене и одлучне Русије.

Страна штампа — Нова Рускја —

»Руск?је Слово“. » Стрпљеље несрсћнсг руског нгроца ншло /е до крвја и у светом циљународног спасења, цео нг.рпд без рвзлике клгсе или странке, стаако се у одбрану от-џбинс.« »РускиЈа Вједомости." Ђ Када Је полатика ксја ниЈе хгела спас РускЈе , већ одржање гостоЈећег режнма нзазвала у земљи страшну катастрофу, када. /е ова политика доврла. дожаву на кви-

цу провале, инстинкт народног спстанка прскрчио је себн пута и извео /е дело, кске ће се свет за дуго дивнтн. Нсопходна /е данас извршна власт, коуа ужива поверење народз, која може сдвести Р)СИЈу ка псбеди у ово/ грандиознсЈ борби, власт изванредне снгге, Јгр држ^вни удар згтиче насу сдлучном тре нутке светсксга рата. када ми треба, да Једном руком преуред.чмо наш државни жнвот, а ДРУгом да наставимо борбу про тив кеприЈатељских хсрди .« "Њујорк Сун«; «Избила /е олу/а и пружи.ла свету другу главу Јсдчнствсне б>рбе руског нзрода за слсбоду ц одржање земље .« »Всрлд«.- «ЗначвЈ слободне РуснЈе за људски род не да се прсценити.» »Хералдо« (Мадрид]-. „Рат ће ући у нсву ф:зуЈаче жестине, с?де кгд Руси налззе слободан пут, којн их мора одвести ка победн, н кздаЈе рускн патри.отизам очистио све пстаЈне утица/е, којн су му могли сметатн на путу «. „Дејли Кроникл«: »Ова промена нагсвештава кову еру уставне слободе, човечанскот напретка и дуе нзјлепше изгледе рату. РсволуциЈа ннуе дело /едне странке, већ целог н арсда*. »Трибуна« (Њ;јорк)\ «1917. гсдинв моћн ће бнтн за Руси/у очо што /е 7789. била за Фрзицуску.»

Руски народни покрет Опширан извештај о догађајима у Пегрограду Петроград, 19мгрта. , суботу, по разним квартовимб Еао накнадних појединости о | вароши, само у много ишрим догађајнма, који су се одигралн ргзмерама.

у почетку ргволуције у Петрогргду: У току првих манифестација

У недељу увече, Дума је сазвата у тгјну седчицу за понедеоккк. Већина чланова Думе о-

сд суботе, издата је изненада ( тишла је пешке у палату Таунаредбе, да се митраљезима и риде. пушкама о^всрк ватра на масу. Рано изјутра у понедеоник Во|ници су пуцали хотимице у више пукова гарде изјеснише ваздух, али како је маса била се за народ: убијено је неколиврло густа, било је врло много ко офицнра. Пук Литозски одЖ р Тгва . био је да пуцз, а пуксви ВоБашта спооћу казанске ка- лински, Пввловски, Пресбратедрале б::ла је препуна сиета, женски Симснсв;ки, Коксвински кад се појавио јак одред коза- и други пукови гарде, \хупно ка. Гомила је клекла на ксле- 25 000 људи прешл« су на стра-

на и козаци нису пуцали. Више полицијских ггената, међу њи.ма и један високи чиновник, раљени су том приликом

ну нарсдз. Арсенал главног артиљеријског штаба б;; заузет и ксмандант убијен. Гарда је испрати-

Свет је био нарочито раздра- ла До амбасвде енглесксг бојног жен против полиције. Сазиало аташеа, пуковника Кнокса, којм се, да је јед»н део трупа гећ се затекао у арсеналу. био одбио, Д1 пуца. ' Петропавловска тврђава зауу недељу је полиција наре- 1 зета је исто тако и тамиица дила војницима да пуцају на на-ј отворене. Тврђава је постала род и то је изазвало велико о-: и ово седшите револуционарних горчење код војника. Сцене у трупа. недељу биле су исте као и у ’ Хиљаде војника јуре улица-